Komentari

brigita3.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • Valcer

    Umijeće slušanja je veliki dar.
    Prjatelji se i okupljaju jer znaju slušati jedni druge,
    a nekad i šutnja govori mnogo, i to je način da se drugi sasluša,
    bez pričanja o svojim problemima kad je onom drugom teško.

    A danas svi znaju sve, "bolje" od onih koji se time bave.
    Sjetila si me na moju profesoricu, legendarnog nefrologa,
    koja bi pitanje predavaču uvijek postavila ovako:
    "Ja o tome ništa ne znam.." pa bi nastavila sa svojim
    mišljenjem koje bi pokazalo da itekako zna materiju,
    samo zna i pitati.

    avatar

    01.09.2014. (09:39)    -   -   -   -  

  • križar

    nekako se sve svelo na površnost, na formu, "celofan" pa se sve manje čujemo (i druge) i sve manje vidimo- slušati, a ne čuti, gledati, a ne vidjeti kao da ko duhovi samo bauljamo životom (opet pada kiša i sumrak je u rano jutro,pa sam valjda i ja sve manje duhovita,duhovno u traženju,i sve se više ćutim duhom).Sorry zbog ovolikog crnila, ali potakla si me i dotakla!

    avatar

    01.09.2014. (09:47)    -   -   -   -  

  • Euro

    nekada je tesko samo slusati..

    avatar

    01.09.2014. (09:55)    -   -   -   -  

  • fra gavun

    Istina da, malo je onih koji umiju ili imaju strpljenja slušati. Je li to brzi
    način života prouzročio 'tanke živce'? Mislim da jest! Trka života ne dozvoljava predah.:)

    avatar

    01.09.2014. (09:59)    -   -   -   -  

  • Ti-grica

    triba znat slusat, a za "ne znam" triba hrabrosti

    avatar

    01.09.2014. (10:06)    -   -   -   -  

  • cyrano

    sveobuhvatna površnost, mene to isto intrigira, pogotovo u zadnje vrijeme, izluđuje me saznanje da me nitko ne sluša, pa se onda pitam slušam li i ja, i jesam li kao i ostali zaljubljen u boju svog glasa, i nekako mi se čini da se ipak trudim, i frustrira me to ta sebičnost, osjećam se zakinutim, i osjećam poriv da se borim istom sebičnošću protiv toga i potrebu da se ne mijenjam istovremeno,
    čak i ovdje stalno imam potrebu objašnjavati što sam htio reći, ljudi većinom komentiraju naslov, prve dvije rečenice, i uglavnom se bave sami sobom, ili jednostavno ostavljaju trag da su bili, iz razloga u koje sad ne želim ulaziti, i na koncu uvredljivo je to prema autoru, pa eto uzeo sam si trenutak, pročitao što si napisala, slušao sam i eto uzeo sebi pravo da nešto i kažem
    bilo je zadovoljstvo razgovarati se s tobom

    avatar

    01.09.2014. (10:17)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Ja sam rame za plakanje jer znam slušati.
    Ponekad hoću i ja nešto reći, ali ne znam prekinuti monolog.
    Pazim da ne kažem nepoznatom koje sam profesije jer onda čujem sve podatke o njemu, užoj i široj familiji i nekim poznatima. Pokušam reći, ali ja nisam doktor, samo farmaceut... Prekidaju me kako svejedno ja znam.
    Ljudima nije važno da saopšte, nego da govore.
    Lakše im je na duši kad kamen sa svog srca prevale, makar samo na glavu nekom drugom:))

    avatar

    01.09.2014. (11:11)    -   -   -   -  

  • Sjedokosi

    svijet se dijeli u dvije skupine, one koji slušaju i one koji tvrde da su pametniji. rijetki su oni koji znaju iznijeti prave stvari, te smo zaboravili slušati. Kasnije se njih sjetimo. Razgovor mi treba. to i sugovornik treba shvatiti, Danas je to rijetka pojava :)))

    avatar

    01.09.2014. (12:06)    -   -   -   -  

  • majalily

    Naravno, treba znati slušati, ali ovisi i koga. Meni drage ljude ću uvijek poslušati i naći vremena za njih. Zato mi je strašno žao ako sam zaokupljena svojim "problemima" i zapravo ne slušam.
    One koji samo klepeću, a ništa ne govore, ne slušam. Nema smisla.

    avatar

    01.09.2014. (12:17)    -   -   -   -  

  • elwa hr

    e to ja nazivam konflikt

    avatar

    01.09.2014. (12:54)    -   -   -   -  

  • sve je riječ

    Razgovor se sastoji od slušanja i pričanja. Najbolje je kad se postigne ravnoteža, kad je priča jedne strane jednaka potrebi slušanja druge strane i obratno. No to se ne postiže baš uvjek.
    Ja priznajem, nekada u žaru razgovora, svoju dragu prekinem u pola rečenice, i naravno zasluženo popijem vatru, ali mi se volimo i to uvjek učini naš razgovor još zanimljivijim, ili se meni tako čini ...

    avatar

    01.09.2014. (18:33)    -   -   -   -  

  • White Lilith

    Puno je teže slušati nego govoriti. I kaže se da čovjek ima 2 uha a samo 1 jezik!
    Ponekad je začuđujuće koliko i oni koji uglavnom govore, ne slušaju niti sami sebe kada govore, a kamoli nekoga drugoga.
    Za slušanje je potrebno, prije svega, strpljenje, a to nije karakteristika svih, ali se može učiti tome, pa učiti slušati, i dođe....s godinama i životnim iskustvom.
    Ali najveće umijeće je...(po)slušati sebe.

    avatar

    01.09.2014. (19:36)    -   -   -   -  

  • Bocaccio

    Zanima me kako komentiraš većinu onih "umotvorina" koje nitko ne čita sa uredništvo bloga uporno stavlja na naslovnicu bloga?

    avatar

    01.09.2014. (20:22)    -   -   -   -  

  • NF

    pokušavam slušati, mislim da sam jednu večer s berlinskim piratima uglavnom slušao, jer su mi teme bile zanimljive, mada, što bi moj pokojni otac zamjerio, nikad mi neće trebati u životu.

    avatar

    01.09.2014. (20:52)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Blog ne doživljavam kao razgovornik na kome budemo obrađivali temu o kojoj sam ja ili netko drugi pisao. Reči ću svoje mišljenje o napisanom. Ponekada ću se u komentaru našaliti, ponekada biti ozbiljan. Cijenim trud koji je netko uložio da bi nešto objavio i zato nastojim biti korektan. Ako o nečemu nemam mišljenje, tada ću otiči bez komentara. U komentarima je kao u zrcalu vidljivo koliko je netko pročitao i razmislio o napisanom.
    Nikada ne razmišljam o čemu da pišem, ne izmišljam teme da bih pisao. Pišem kada osjetim da nešto mogu reči o određenoj temi ili pokazati slikom.
    I ono što je najbitnije. Doživljavam blog kao dodatak uz kavu koji će mi uljepšati trenutak. Upravo zbog toga izbjegavam pisati duge tekstove, a dugi su mi tekstovi drugih blogera više nego naporni za čitanje. Volim jednostavnost koja previše ne zamara sive vijuge.

    avatar

    02.09.2014. (00:21)    -   -   -   -  

  • Demetra

    Ne želim se hvaliti, ali imam dosta prijatelja oba spola kojima dođem kao posuda u koju istresu sve svoje frustracije. Ponekad poželim biti drukčija, poželim im reći da i ja imam nešto za reći, a ne samo slušati njih. No kada ih slušam ispadne da su moje muke tek tračak u odnosu na njihove pa odustanem. Imam za tebe prijedlog nove teme jer ti to jako dobro radiš, a to je "ja moram". Kada sam bila u Irskoj u razgovoru sam koristila upravo tako; ja moram ovo, ja moram ono itd... onda me je On pitao zašto mi Hrvati govorimo moram za sve što treba napraviti ili nekamo otići. I da zamislila sam se jer sasvim je drugi smisao morati od trebati. Eto hvala ti lijepa na komentaru kod valcer. Pozdrav.

    avatar

    02.09.2014. (07:52)    -   -   -   -  

  • Simplica

    Zavisi koga slušaš :) :)

    A sad za ozbiljno...Inače ne vjerujem ni u jedno samo za sebe, zdrava i kvalitetna komunikacija obuhvaća oboje. Ne možeš slušati nekoga kako ti govori o svojim problemima, a da istodobno ne kažeš nešto o svojima, kako bi toj osobi koja priča ili bilo lakše da vidi da ih i ti imaš ili kako bi joj ponudio riješenje problema.....

    avatar

    02.09.2014. (09:43)    -   -   -   -  

  • Ani ram

    tako dobro slušam da se sugovornici naprosto izmore od smišljanja tema i blebetanja, pa me poslije izbjegavaju....

    avatar

    02.09.2014. (10:10)    -   -   -   -  

  • kamena

    "bolest" neslušanja se (pro)širi(la) poput komaraca :), i u tom kontekstu mi je, općenito gledano, najbolje "legao" komentar fra gavuna, jer je u kratko izvukao bitno... što se, pak, tiče osobne razine, a da sad i moja "priča" ne nadmaši "odslušano" :), trudim se, držati na pameti, kako... nemamo zaludu dva uha, a jedna usta... koliko god bi za objektivan sud trebalo (priu)pitati i druge :)
    ali, ako bolje promislimo, zar ne misliš, da sve manje i pričamo... nekidan promatram scenu... njih četvero (roditelji sa djecom), sjede u kafiću... ko fol su zajedno, i ko fol se druže, a ni'ko nikoga za stolom nit vidi, nit banda... svi blese u mobitele... posve isto k'o i "vojska" šetača sa slušalicama... svukuda, pa čak i preko četverotraknih prometnica...
    dobro ljudovi, dok se u zombije ne pretvorimo, ako već nismo... a moglo bi bit', da smo i krenuli putem pisanja, jer ih je sve manje spremno i pričati i slušati... hmm, da...

    avatar

    02.09.2014. (13:59)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    eeee....pa ja san jedan od onih šta sve pročitan i koji voli
    slušati...nisan tako samouvjeren da bi nekome drža govore ...
    volin komunikaciju i uvik očekujen odgovor...volin čut
    tuđe misli i iskustvo....i na blogu...primjetila si iman
    uglavnom fotografije...jer mi je draže pročitat vaše odgovore
    nego držat govore i pisat ono što defakto malo ko pročita.
    @ cyrano....moj dragi...mogu reć prijatelj je sve lipo reka....
    površnost i komentari na osnovu naslova i t d....
    eee...fala ti na osvrt u komentaru kod @ Valcer :)))

    avatar

    02.09.2014. (15:48)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    u pravu Si Brigita....slušati je teže nego pričati...često slušam sa očima....Hvala na posjeti...sječaš se blogerice carstvosnova(slovenke)....često si dolazila na njen blog...to sam ja:))) Pozdrav!!!

    avatar

    02.09.2014. (17:55)    -   -   -   -  

  • travelology

    Uvijek nades zanimljive teme za obraditi. Iako mislim da je slusati druge dobro (a valjda smo mi zene rodene slusacice), mislim da se i tu treba nekada ograniciti, jer ti ljudi mogu ubaciti svakakvo smece u zivot i misli. Tu prije svega mislim na neke ljude koji su rodeni pesimisti (imam ih nekoliko u zivotu), a ne zelim da me zaraze s tim.

    avatar

    03.09.2014. (03:21)    -   -   -   -  

  • Sfera

    Teže je slušati nego pričati. Slušanje je umijeće a pričanje navika.

    avatar

    03.09.2014. (11:38)    -   -   -   -  

  • Violenta

    blog smatram prostorom za komunikaciju u svakom smislu te riječi.
    došavši kod nekoga na čašicu razgovora prvo pročitam post - ako sam propustila prethodni nadoknadim - poslušam glazbu i pogledam fotografije ako ih ima, pročitam komentare prethodnika i tek onda komentiram
    ili ne ako smatram da bi moj komentar bio suvišan.
    zato me i iznenadi - gotovo pa neugodno - svaki put kad dođem na blog gdje autor ima "skrivene" komentare
    stavljeni na "off" kao da i nismo ravnopravni sugovornici
    kao da kucam na nečija vrata u dogovoreno vrijeme a nikoga nema kod kuće
    kao da razgovor i nije bitan nego monolog koji apstrahira dvosmjernost gotovo u potpunosti
    već sam se trebala naviknuti na to jer na većini je blogova baš takva situacija
    no moja se nelagoda ne smanjuje ma koliko mi drag taj netko uistinu bio.

    avatar

    03.09.2014. (13:22)    -   -   -   -  

  • Elle Woods Gone Brunnette

    naučiti reći ne znam je divna vještina... samo što danas ni vrijeme ni posao ni ljudi ne dozvoljavaju ne znati...

    avatar

    08.09.2014. (08:00)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...