Komentari

creativa.blog.hr

Dodaj komentar (31)

Marketing

  • U zvijezdama piše

    bravo za tekst

    avatar

    02.04.2014. (18:52)    -   -   -   -  

  • kira

    biti drugačiji je zapravo jako dobra stvar, samo pogledaj ljude i svijet oko sebe... nedavno sam imala raspravu o tome sa frendom koji je rekao kako bi trebali prestati koristit riječ normalno po pitanju nas, našeg društva, na što sam ja rekla da smo mi nešto, normalno nenormalni, pa je on iz toga našao novu riječ za nas, nermalni :).... ljudi nas smatraju idiotima zato što nas zanimaju "čudne" stvari... ja sam imala problema na poslu zato što sam čitala knjigu, dok nije bilo posla ali su zato svi redom mogli tipkat po mobitelima, puštat muziku ili čitat neke retardirane časopise i onda se moraš spustit na njihovu razinu da bi bio mir, sva sreća to nije trajalo dugo... ljudi su glupi, i glupim ljudima je lako, ali nekima je teško pretvarat se i bit glup, tako da sam ja zaključila da mi je drago što sam sjebana i nermalna, tako neka i tebi bude, budi sretan što si takav kakav jesi... pozz

    avatar

    02.04.2014. (19:51)    -   -   -   -  

  • Ama Gi

    Još jedan jako dobar tekst iz Creativa radionice! :)) Samo što ovaj, osobito njegov zadnji dio, doživljavam nekim drugim, vrlo osobnim ticalom. I svugdje sam bio prvi osim svom tati. Rečenica kod koje sam zastala, pročitala je više puta, jer njezino značenje mogu gotovo fizički dekodirati u sebi.

    avatar

    02.04.2014. (20:12)    -   -   -   -  

  • Žene su tajna,a tajnu treba čuvati :)

    cesto je to bas stako,svugdje su ljudi prvi osim kod onih kod kojih zele...

    avatar

    02.04.2014. (21:51)    -   -   -   -  

  • creativa

    @samonebozna hvala, moram priznati da mi se jučer nije toliko svidio koliko jutros kad sam ga ponovo pročitao. kažu da je jutro pametnije od večeri...
    @kira izraz nermalan je odsad zakon! i sretan sam takav nermalan.
    @AmaGi sad kad smo na toj temi, morao sam hraniti Nadu još duge trideset i tri godine da bi se dogodilo druženje i međusobno razumijevanje i mislim da se za članove obitelji isplati voditi i tako duge ratove, da se treba boriti do kraja
    @čuvanjetajne istočni mudraci tvrde da su želje uzrok svih naših problema, a ja kažem: "nekih ih, one me pokreću"

    avatar

    03.04.2014. (07:22)    -   -   -   -  

  • Zvonka

    teško razumijem takvog oca,
    jer ja sam svom tati uvijek prva.

    avatar

    03.04.2014. (08:02)    -   -   -   -  

  • brigita3

    To ja nazivam jaz generacija. Neobrazovani, priprosti roditelji koji pokusavaju da obezbjede egzistenciju sebi i djeci i djeca kojoj je omoguceno da rade ono sto oni nisu nikada mogli niti imali priliku: da uce, da se obrazuju. I sta se onda desava? Razilazenje! Ali ja ne bih krivila samo oca (najcesce je kriv otac a ne majka). Djeca su ta koja znaju vise i mogu vise. Ne kaze se badava: Pametniji popusta".

    avatar

    03.04.2014. (08:12)    -   -   -   -  

  • i tu i tamo

    činjenica je da sebičan čovjek ne može voljeti nikada pa ni onda kada je u pitanju vlastito dijete.

    a zlostavljanje u kući je sasvim druga priča.
    djeca trebaju ljubav svojih roditelja pa i onda kad su odrasli ljudi.
    i zapravo se cijelog života trude biti voljena ma koliko to uzaludan posao bio.

    avatar

    03.04.2014. (08:41)    -   -   -   -  

  • creativa

    @Zvonka ma bio je on ok, bio je mlad i divlji, ali kad je sazrio sasvim smo se dobro slagali i sad mi jako fali kad ga nema...
    @brigita3 upravo tako, plus dodaj jednu žešću međusobnu opsjednutost roditelja ...

    avatar

    03.04.2014. (08:41)    -   -   -   -  

  • creativa

    @ituitamo kao što napisah za ljubav unutar obitelji treba se boriti do kraja, pa čak i za tu zadnju sedminu njegovog života koju sam s njim proživio u miru, skladu i dubokom međusobnom razumijevanju, jest malo čudno da sam kao mali i mlađi bolje ja razumio njega nego on mene, ali tome su krive knjige, on skoro da nije čitao, a ja sam ih gutao. kako mi tata nije puno znao reći o svemu što me zanimalo, sve što znam o životu, čini mi se da sam naučio iz knjiga

    avatar

    03.04.2014. (08:50)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Pokušavam napraviti odmak od osobne komponente priče...i isplati li se? Dobiti mrvice pažnje i razumjevanja nakon toliko godina želje od buđenja
    A opet...možda uopče ne bi mislio svojom glavom da je bio iti malo drugačiji
    Ja volim tvoje pisanje...točka :)

    avatar

    03.04.2014. (09:32)    -   -   -   -  

  • creativa

    @Nisa pomažeš mi, jako mi pomažeš da moje pisanje bude bolje:)

    avatar

    03.04.2014. (09:42)    -   -   -   -  

  • Čuvarica pinkleca

    Lijepo napisano....dobro je da si drugačio, bio, jesi.....samo ćeš svojom različitošću ,svim pročitanim knjigama, ispisanim tekstovima, radom na sebi prekinuti takav obrazac ponašanja....često , prečesto ponavljamo te obrasce ponašanje svojih roditelja iako se sve u nama bunilo protiv njih...imaš divnu šansu, oprostiti ocu , jer drugačije nije znao ni mogao, a ti biti onakav kakvog si oca priželjkivao.

    avatar

    03.04.2014. (14:09)    -   -   -   -  

  • Lou Salome

    Ne znam zašto, ali pade mi na pamet ovo dok sam čitala tvoj tekst. https://www.youtube.com/watch?v=5ocbZhRQS9I

    avatar

    03.04.2014. (15:10)    -   -   -   -  

  • Hi

    Koja priča, za ostat bez daha.
    Znam mnoge koji bi pobjegli od svog prvog doma, mnogi to i rade, i ja spadam u takve, neki uspiju neki ne, a neki prihvate, jer život je dar, prošlost ostave u starom ormaru i žive svoju šansu koliko god se mogu izboriti za sebe.

    avatar

    03.04.2014. (15:51)    -   -   -   -  

  • Crafting Princess

    Spletom okolnosti, teško se mogu poistovjetiti s ovim postom. Naime, odrasla sam bez oca. Ali me zato moja majka uvijek dizala i držala i bila tu za mene, kao i za svu moju braću - uvijek jednako, iako se mnogo puta činilo da neke voli manje, a neke više. Sad znam da nas sve isto voli.

    Jake riječi, teške riječi su u ovom postu. Nadam se da nekad ipak - postane lakše...

    P.S. I ja volim razmišljati svojim mozgom, pogotovo ujutro. Dobila sam nebrojeno puno batina radi svog 'čudaštva' u osnovnoj školi, a u srednjoj se nasilje pretvorilo u ono psihičko. Kad sam došla do fakulteta, konačno sam im svima rekla odjebite i shvatila koliko vrijedim. :)

    avatar

    03.04.2014. (16:07)    -   -   -   -  

  • Goga i Mario

    Svoja, drukčija, oduvijek....očeva ljubimica....čovjek koji ne govori o ljubavi, emocijama, pohvalama, al osjetim ih u tišini....potvrđivale su to suze koje bi uvjek skrivećki pustio pri svakom našem rastanku, a bilo ih je....

    avatar

    03.04.2014. (22:13)    -   -   -   -  

  • O svemu običnome i neobičnome

    Ni mene moj otac nikad nije pohvalio, nikad mi nije rekao da me voli. Često me to grizlo i peklo. Nikad nisam dobila od njega onu vrstu pažnje koju sam željela, a koja ne stoji mnogo. Poput tvog oca, i moj otac se satirao da sestri i meni omogući ono što on nije imao. Morala sam odrasti da shvatim da je to bio jedini način na koji je on znao i mogao pokazati ljubav. Drugačije nije imao od koga naučiti.

    Sad kad gubimo bitku s njegovom dugom i teškom bolešću, više mi ni ne može reći da me voli, da je ponosan na mene i da mu puno značim. Ni ne mora. Dovoljno mi je vidjeti kako mu se lice ozari kad uđem u sobu.

    avatar

    03.04.2014. (23:08)    -   -   -   -  

  • creativa

    @Čuvaricapinkelca ovo je ključno: " radom na sebi prekinuti takav obrazac ponašanja", ovo je priča, nisam ga mrzio, nego podnosio, nemam mu što oprostiti, najviše smo se "klali" oko čitanja knjiga, i da, nabio mi je osjećaj krivnje, kako su čitanje i pisanje bez veze, niškoristi
    @Lousalome zanimljivo, iako niš' ne kužim
    @Hi pa dobro, nije valjda tako strašno, duboko diši
    @CraftingPrincess da ga hebeš, svi neš' vrijedimo, ali nećemo jedan drugom to pokazati i priznati, jer svatko za sebe misli da je najbolji
    @goga&mario i ja sam bio očev ljubimac, ali trebalo mu je 42 ljeta da to prevali preko usana
    @običnoneobična tvoj stari i moj su braća, s tim da je moj izgubio bitku

    avatar

    03.04.2014. (23:40)    -   -   -   -  

  • borivoj

    zanimljiv i iznad svega poučan tekst!

    http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=105541

    hvala vam!

    avatar

    04.04.2014. (08:51)    -   -   -   -  

  • Sjećanje i osvrti

    Grozno je iskustvo odrastanja uz nasilnog oca, ali što nas ne ubije to nas ojača! Čovjek je veoma složen i iste stvari na razne osobe različito djeluju.

    avatar

    04.04.2014. (14:46)    -   -   -   -  

  • Nepoznata

    Lijepo je, suvislo, jednostavno, otvoreno ići kroz ovakav tekst.
    Podsjetilo me na pripovijetke I.B.Singera.
    Krasan moment je snošljiv odnos prema ocu, kojem se nema što oprostiti.
    Zato što je ovaj dječak zreliji od svog oca, on se čini stariji, iako dijete. Godine i životne uloge ne uvjetuju obvezno zrelost, a niti mogućnosti da se ona na poželjan način ispolji. Vrlo je lijepo da se taj odnos uspio izliječiti, napuniti drukčijim osjećajima i tako zaživjeti. (Kad su roditelji jako usmjereni jedno na drugo, djeca će bilo kako, i koliko, ostati-kraćih rukava-)
    Pozdravljam!

    avatar

    04.04.2014. (16:37)    -   -   -   -  

  • creativa

    @borivoje hvala vama :)
    @sjećanjaiosvrti moram priznati da mi nije žao, veći mi je žal za tim da on nikad nije bio u potpunosti svjestan koji kapacitet je odgojio, možda nije imao povjerenja u sebe da je to u mogućnosti, jer nije računao na mene u tim kombinacijama i na moj udio
    @nepoznata ja sam sa pet godina odlučio biti dobro i poslušno dijete i poštivati i voljeti svoje roditelje, što se tiče kratkih rukava problem je u tome što te roditelji na to naviknu pa se kroz život zadrži ta navika, ja se uvijek tješim da je to zato što sam vruć ko radijator

    avatar

    04.04.2014. (17:29)    -   -   -   -  

  • Goga i Mario

    eto kakva god prošlost bila, izgleda si dobro ispo...:))

    avatar

    04.04.2014. (18:39)    -   -   -   -  

  • creativa

    @goga&mario bit ću skroman: jap :)

    avatar

    04.04.2014. (18:46)    -   -   -   -  

učitavam...