Komentari

blogodneverina.blog.hr

Dodaj komentar (28)

Marketing

  • Čuvarica pinkleca

    znaš da te redovito čitam, da pišeš dobro, da se može puno i naučiti.....ovaj mi je post poseban...onako za dušu....ukratko, najdraži.....

    avatar

    15.09.2013. (09:50)    -   -   -   -  

  • 20 do asa

    ..odlična ti je priča..zašto...vječno pitanje...i meni ostao upitnik zašto je i moj djed posegnuo za štrikom...nitko nikad nije odgovorio....mogu si samo predpostavljati....sve čega se sjećamo mi kao unuci je to da nas je uvijek nasmijavao i jednog po jednog dizao u zrak i svojom oštrom bradom se oslanjao na naša lica kad god bi smo došli k njemu...a ima nas dosta unuka....

    avatar

    15.09.2013. (10:46)    -   -   -   -  

  • Hello Internet, my old friend

    odlicna je prica, a da pisanje je stvarno bolje nego 100 psihica. a taj film s pocetka trebala bi pogledat!

    avatar

    15.09.2013. (11:35)    -   -   -   -  

  • Annaboni

    Ne pitaj zašto !
    Neka pitanja ne traže odgovor riječima. Kao što sam kažeš , legneš pod smokvu i svaka misao dodje kao odgovor.

    I meni je tako.

    avatar

    15.09.2013. (11:58)    -   -   -   -  

  • kaparoculica

    Sve napisano je tako lako bilo citati, gust je navratit do tebe.
    Znas, tek kad pola zivota ostavimo za sobom, ne pitamo se vise. Vrlo vjerovatno smo naucili da nema odgovora. Samo bi se mucili pitanjima, a kakve koristi od toga? I da se vratimo, opet nebi mogli posvetiti potrebnu paznju svima onima koji su je od nad ocekivali.
    Zato bar naucimo na vrime, zivit sami. Tesko da ce iko imati vrimena za nas, kad ostarimo.

    avatar

    15.09.2013. (12:47)    -   -   -   -  

  • Ama Gi

    Baš lijepo pišeš - nekako prirodno, tečno... A u težnji za odgovarajućim odgovorom kada ga nema, jednaka sam tebi i u potpunosti te razumijem - taj nemir koji sili na traganje, makar i danima.

    avatar

    15.09.2013. (18:23)    -   -   -   -  

  • metamorfoza

    neću ponavljati da pišeš iskreno i iz duše
    zanimljiv mi je taj tvoj tok misli...no, to nije ništa novo:)

    avatar

    15.09.2013. (18:44)    -   -   -   -  

  • Neverin

    @Čuvarica, hvala ti, meni je pomogao što sam prestao misliti tako intenzivno o tome :)

    @20, i ne žele ti ništa reći, kao da ne možeš prihvatiti istinu, i onda ju pretvoriš u mit jer je tajanstvena ...

    @Hello, haha tvoj nickname odmah krenem sricati sa poznatim ritmom simona & gartfunkela :) da, filmovi su odlični, meni jedni od najdražih talijanske filmografije. Blog je dobra konkurencija psihićima :)

    @annaboni, pitanje zašto je sama baza naše civilizacije, bez njega nebi bilo napretka... Kad pišem o strahu i pitanjima, gledam to kao moćne alatke, ne kao prepreke već odskočne daske. Najviše se grozim indiferentnosti.

    @kaparoculica, hvala. Želim se pitati do posljednjeg daha, ne želim izgubiti tu osobinu. Nije bitan odgovor već putovanje do njega. Kako je lijepo u Sofininom svijetu kaže profesor, nije bitno da li ćemo otkriti smisao o bitku ako se pitamo o njemu već da ćemo doći do odgovora drugih pitanja na putu do ovog prvog.

    @ama gi, volim nemir :) on je dio mene, talasanje je u meni, bit ću miran kada krepam :)

    @metamorfoza, hvala ti metamorfoza, isto mislim i za tvoje pisanje :)

    avatar

    15.09.2013. (20:12)    -   -   -   -  

  • B-612

    Rekli su mi da će mi blog postati čitan ako budem ostavljao komentare na popularnim blogovima... Hmmm... Baš me zanima. ;)

    avatar

    15.09.2013. (20:46)    -   -   -   -  

  • kulerica

    Izvrsno si to napisao, baš toplo i osobno, svoje, a opet univerzalno.

    Inače, isti smo po pitanju čitanja vlastitih starih priča.

    avatar

    16.09.2013. (00:20)    -   -   -   -  

  • Neverin

    @kulerica, hvala, ne znam što će ispast, samo pišem. Glede čitanja, to je stvarno muka, pogotovo jer moraš ići prepraljvati gramatičke greške.

    avatar

    16.09.2013. (06:10)    -   -   -   -  

  • .

    Ako i ima nekakve tajanstvenosti, uvijek je više tuge.

    avatar

    16.09.2013. (18:50)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    sad si i mene zaintrigirao ovom misterijom

    avatar

    16.09.2013. (20:56)    -   -   -   -  

  • Neverin

    @v, rekao bi začuđenost

    @zub, oćeš doći da zajedno istražujemo?

    avatar

    17.09.2013. (06:48)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    Izdvojiti bilo šta od napisanog..gotovo je nemoguće... toliko je
    toplog ...zrelog...istinitog...pametnog...osječajnog...plemenitog
    u tvom postu,koji sam pročita na iskap...i ponavlja neke
    redove više puta ......sa knedlom u grlu,otvarajući mnoga pitanja.
    Fala ti za sve....Lp

    avatar

    17.09.2013. (16:36)    -   -   -   -  

  • gustirna

    Na neka pitanja bolje je ne znati odgovore.
    Lipi pozdravi :-))

    avatar

    17.09.2013. (22:57)    -   -   -   -  

  • Nemezis

    Odličan post, sa preko nekoliko bolno iskrenih i točnih zapažanja o vremenu i nama u njemu. A zašto je otišao, samo on zna. Možda je jednostavno zaključio da mu je vrijeme.

    avatar

    18.09.2013. (10:53)    -   -   -   -  

  • Neverin

    @diablo, dragi diablo ne znam što da ti kažem na tako lijepi komentar, imam knedlu u grlu :)

    @gustirna, naravno Gustirno :)

    @nemezis, vjerovatno, mislim da je on kao i drugi odavno na nekom boljem mjestu ili u nekom novom životu..

    avatar

    18.09.2013. (19:50)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    Dirnuo me ovaj post.... i odnio u neko samo moje sjećanje....
    Do prije par godina imala sam prilično isključivo mišljenje o samoubojstvu. Ljude koji su se odlučili na odlazak smatrala sam kukavicama.
    No onda se desilo nešto... što je u trenu promijenilo moje mišljenje o tom činu....
    Otac mi je umro kad mi je bilo 16 godina. Bila sam tada u vrlo osjetljivom razdoblju i muška figura koja mi je zamijenila oca bio je moj tetak.
    On je za mene bio oličenje snage, hrabrosti, odlučnosti, marljivosti.... i kad god mi je bilo teško voljela sam otići k njemu.... i čuti njegovo mišljenje o onome što me muči. Bio mi je podrška i jako sam ga voljela...
    Jednog dana su mi javili na posao da se objesio. Ni sama ne znam kako sam se uspjela dovesti do mjesta gdje je živio.... Našla sam se s bližnjima... njegova kći, zet, moja majka... svi u suzama... ljuti, razočarani.... i stalno izgovaraju pitanje: "Zašto?". Prvo sam dugo šutjela... bez suza... Osjećala sam neki mir.... samo duboku ljubav i razumijevanje... Nijedom nisam glasno iizgovorila pitanje "zašto?"... niti to vrtim mislima.... Tog dana.... a nakon toga je to dio mene... osjećam PRIHVAĆANJE. Da je htio objasniti i da smo nešto trebali znati on bi nam to napisao. Nije to učinio.... znači da i ne moramo znati. A ako nekoga volimo tada prihvaćamo pravo na njegove odluke... ma kakve one bile.... na njegovo pravo na osobne tajne. Nije važan odgovor na to ZAŠTO... važno je da smo se sreli, da smo se imali i važno je čuvati pozitivnu uspomenu.....
    Tvoja priča je predivna... duboka... topla. Ova tema je svijeća koju si zapalio za njega. Trajno sjećanje.... koje me naježilo.
    I ne samo da ćeš ga se sjetiti svaki puta kad jedeš smokve.... mislim da ću se i ja sjetiti tvoje priče i slike kako starac stavlja vijenac suhih smokava dječaku oko vrata.... svaki puta kad u zdjelici vidim smokve.
    Bravo Neverine! :)

    avatar

    19.09.2013. (22:43)    -   -   -   -  

  • durica

    dok sam čitala u jednom momentu sjetila sam se jednog davnog sv. nikole kad smo sestra i ja dobile u vrečici mandarinu i papirnate maramice, a bile smo sretne ko da su bile pune košare slatkiša. jer nismo ni ništa očekivale te godine. zapravo, bile smo sretne jer se tata javio telefonom s terena, pa smo znale da je živ. tako je to. ova priča je prepuna osjećaja, neznam zašto je iz mene izvukao baš ovaj. možda imam bejbibluz.

    avatar

    20.09.2013. (14:54)    -   -   -   -  

  • Neverin

    @dona, sasvim je razumljivo zašto je netko ljut na početku, ta oni okoji ostanu osjećaju da im je oduzeta osoba. Na duže staze to nema smisla jer ne možeš ostaati zarobljen u trenutku, ali i ja poštujem odluku svake osobe koja misli da to radi najbolje za sebe pa makar to bilo samoubojstvo. Moć odluke nam nitko ne smije oduzet ma koliko se ne slagali sa njom. Hvala ti na divnom komentaru, ako nekoga ta priča može taknuti, kao tebe i Duricu onda nije posve besmisleno što je nastala :)

    @durica, drago mi je da je. Sigurno ne želim da ova priča izvlači traume iz ljudi već pozitivne reminescencije :)

    avatar

    21.09.2013. (07:50)    -   -   -   -  

  • wauu

    veoma poucno :)

    avatar

    21.09.2013. (12:49)    -   -   -   -  

  • Caitlin McCourt

    Jedan citat iz meni drage knjige (Plod strasti,Karel van Loon) kaže : S odgovorima koje dobiješ će možda biti puno teže živjeti nego s pitanjima koje imaš.
    Baš me ostavio bez daha ovaj post.

    avatar

    21.09.2013. (13:49)    -   -   -   -  

  • Odsutnost matične ploče

    Grozim se svijeta u kojem bismo imali odgovore na sva pitanja. No ne mislim da je samo putovanje važnije od cilja, nego način na koji putujemo do njega, iako ja zapravo niti nemam odgovor što ili koji je cilj. ;)
    Čitam poneke tuđe i svoje postove više puta, možda mi nije dovoljna terapija samo pisanje :)))

    avatar

    21.09.2013. (17:38)    -   -   -   -  

  • Neverin

    @black, hvala :)

    @caitlin, vjerujem da kad bi znali odgovora na bitak da bi nas to razočaralo, dobro da ga ne znamo :)

    @matična ploča, da, čitanje je pandan pisanja, jedno ide uz drugo :)

    avatar

    22.09.2013. (18:32)    -   -   -   -  

učitavam...