Komentari

tesari.blog.hr

Dodaj komentar (15)

Marketing


  • tessa k od tesara

    žao mi je zbog izgubljenih komentara na "blijedoplavom" koji su me dirnuli.
    neka mi oproste, ali.... morala sam prebaciti skretnicu na ovo ovdje mjesto.
    morala sam preseliti ovaj tekst...
    on pripada ovdje.

    avatar

    02.03.2013. (11:09)    -   -   -   -  

  • Juli

    I uvijek sam mislila da je tata nježnija riječ od mama i nisam je do jutros mogla izgovoriti onim pravim zvukom...
    čak ni slušalica ni kilometri nisu joj naudili...
    Hvala Tessi :*

    avatar

    02.03.2013. (12:48)    -   -   -   -  

  • Bez šećera. Hvala.

    o frakturama sam si pisala. a nikad je nisu pronašli.
    nikad. ni kad sam u bolnici bila natučena i plava od onih limenih...što ih nazivaju ljubimcima...
    o frakturama sam mislila dok sam ležala hladna i bolna.
    a kad sam pala. pala sam na bok. jer meni je tu mjesto. kao fetus. ja sam "s boka". uvijek sam tako bila. tako spavam, tako se tješim i tako se budim. s boka.
    a on su mi rekli, snimit ćemo, još jednom.
    i previše sam snimki snimala dva put
    možda jer su mislili da ne zračim i da trebam zračiti
    a možda zbog onog što su mi govorili dok su mi objašnjavali da moram sve ponoviti. na mojim se slikama nekim čudom javilo nešto što nisu znali objasniti.
    kemijska. tako je izgledalo. meni. ne znam.
    ili sam čipirana.
    pa su me...učinili takvom...drugačijom...učinili su da zračim. a moje meni suđene i nečipirane kemijske na snimci nije bilo.
    rekli su "ovo je prava snimka"...to je moja kost. i ne fali joj ništa.
    a meni je falila kemijska. jer meni treba moja riječ. i meni je falio prijelom...jer me kost boljela. zbilja. i ne samo ta. i dobro bi mi došao...taj gips...dobro bi mi došao, ali nisam ga dobila.
    a kemijska...nje sam se uhvatila kad sam ustala. i tako sam počela...jednom...pisati na ovom jeziku sa svim svojim pravopisnim, gramatičkim i misaonim greškama kojima je oduvijek mjesto na mojim snimkama.

    avatar

    02.03.2013. (14:12)    -   -   -   -  

  • tessa k od tesara

    Znaš, zvali su me na to neko čitanje za Dan žena.
    Rekla sam...
    - Ali meni još nije bila promocija. Ja se već dugo čuvam za svoju promociju i odbijam sve ostale prosce. Ne mogu sad posrnut.
    A onda je urednik rekao...
    - Ma hodi, to ti je par dana prije, najavit ćeš promociju.
    A ja sam gledala spisak žena i zaključila da želim biti s njima. I pristala sam... I oni su onda izabrali dvije moje priče.
    Prva je dugo vremena bila jedina koju sam napisala u trećem licu... toliko mi je trebao odmak od nje. Onda je kao takva stršala u rukopisu, pa sam je naknadno prevela u neko od svojih tekućih Ja.
    Ali druga... Druga je tekst koji nije moj najsnažniji, koji nije ni po mene najrazorniji, kojeg nisam ni isplakala, niti kao odluku dvaput pocrtala, kojeg nisam napisala iz grla..., koji nije bio ni ljubavno pismo, niti ljubavni "nemoj!", i čiji likovi (jedan) su tek puno kasnije jako dobili na značaju, ali to onda nisam mogla znati...
    No svejedno, taj tekst volim više nego ijedan svoj.
    Toliko ga volim da sam ga uspjela ugurati i u prvu knjigu i u drugi rukopis... taj koji je isključivo o prijelomima.
    A volim ga više nego ijedan svoj baš zato jer sam ga - "okinula s boka...
    link
    Ja okidam s boka. Pa i sebe.
    Ali me tata naučio stisnuti šaku u zraku.

    avatar

    02.03.2013. (14:36)    -   -   -   -  

  • Bez šećera. Hvala.

    znači uskoro naš dan, a onda konačno i tvoj.
    ...mada zasad tvojim smatram onaj kad si se, ironije li, izdala...

    čitala...znam taj šumski sudar :)

    avatar

    02.03.2013. (14:45)    -   -   -   -  

  • skydiver

    Jos nisu izmisljene rijeci, da otac kcerci, dojavi (kao u pjesmi 'Wild World' Jimmy Cliff), da ima, to nesto prijetece, u svijetu, out there, od kojeg se ocevima ledi krv, dok pokusavaju da se upokore cinjenici, da ima stvari od kojih nece moci zastititi svoje male princeze..

    avatar

    02.03.2013. (15:34)    -   -   -   -  

  • Nellie

    postoji neka posebna povezanost očeva i kćeri.. cak mislim da ju je nemoguce nekome ispricati.. predivno ga je imati uz sebe i znati da te stiti.. nadam se da ce ti tata biti dobro.

    avatar

    02.03.2013. (18:46)    -   -   -   -  

  • marionetta

    Tako puno snage u tako malo riči...i jednoj gesti...
    Slika mi ne izlazi iz glave, bez obzira što baš te slike nemaš.

    avatar

    02.03.2013. (19:25)    -   -   -   -  

  • premudra

    jel tata dobro?

    avatar

    02.03.2013. (23:28)    -   -   -   -  

  • tessa k od tesara

    hvala ti... sutra ima operaciju. i tata i kći boluju od srca.
    ali on... bit će dobro.

    avatar

    03.03.2013. (07:35)    -   -   -   -  

  • premudra

    i kći... ona je već dobro, bolje ;)

    avatar

    03.03.2013. (21:50)    -   -   -   -  

  • magle dolaze

    Hm...Pa gle...

    Tipovi koji slamaju u pravilu nisu vrijedni ni desetinu emocija koje im poklanja taj koga slamaju...Pa to mora već po samoj definiciji biti tako:

    Jer, ako je vrijedan pažnje - zašto lomi?

    I drugo:

    A čemu bi inače i služio otac nego da ti kaže ono što već sama znaš, ali ne postoji dok se ne izgovori glasno?

    avatar

    03.03.2013. (23:47)    -   -   -   -  

  • dubinama

    rekla sam : - ti ne pričaš priče...ti sviraš na strunama neke stare srcolike harfe koja dira duboko i kopa neke stare rane ...i to radiš fenomenalno nježno i divno...
    a šaka je tu i ako je momentalno ne vidiš uvijek je osjećaš kada je trebaš

    avatar

    04.03.2013. (10:47)    -   -   -   -  

  • SvemirskePjesme

    Eh, sviđa mi se... "ono"... i tata i kći... boluje... Hm...

    Pitali su jednog umnog Umjetnika...Kako se može dobro pisati?
    Ili moraš biti jako sretan ili nesretan...

    Kako je biti "stalno" sretan nemoguće... Ja sam bio "ono" drugo...

    Zato sam ja njemu u čast napisao... Sreća je samo tren!

    Pozdrav!

    avatar

    06.03.2013. (08:04)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    Znam još jednog takvog tatu...nikada ga nisam ni u čemu poslušala; mada on to i dalje očekuje i traži , ma i zahtijeva,čekam dan kad ga moje neslušanje više neće žalostiti, kad će shvatiti da su zidovi na koje nailazim i koje želim rušiti, bojati, brusiti, gletati, bušiti...moji, baš moji, i da mi je svaki udarac i strgan nokat baš nekako neodoljivo potreban. Želim puno zdravlja i čvrstu šaku tvome.

    avatar

    06.03.2013. (11:41)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...