Komentari

teobaldinteatar.blog.hr

Dodaj komentar (23)

Marketing

  • Cvjetna

    Svi nama ponekad uđe neka Rahela, a onda se odjednom izgubi u maglama dana...nekim je ljudima vjerojatno suđeno da budu samo u prolazu...
    Imala sam prijatelja koji mi je uvijek recitirao pjesmu Anabell Lee, sad si me sjetila ne njega :(

    avatar

    24.10.2012. (21:21)    -   -   -   -  

  • alexxl

    ubij me nježno?
    joooj, kak ti mene jebeš
    dođe post, ono oko 100, oko ponoći, jedva gledam,
    a ti ono tolstoj,
    ma jebem li ti,
    a neku Rahaelu, sam i štel pričepiti, tam negdi, davno prije,
    no nevermind, cccccccc.
    A text ti za nas muške, ono nula!
    Sve sami osjećaji, a nigdi jebačine!
    I to je tebi post?
    Ahhhh!
    Sorry, odoh spat!

    avatar

    24.10.2012. (21:25)    -   -   -   -  

  • fra gavun

    Lijepo sjećanje, možda Rahela i pročita ovaj post, moguće zašto ne.:)

    avatar

    24.10.2012. (21:30)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Sjetila si me na moju Rahelu i poprilično sličnu priču...samo moja Rahela više ne hoda istim stazama kao i mi.Nikada u životu nisam bila tužnija kao taj dan kada sam saznala kako je skončala svoj mladi život

    avatar

    24.10.2012. (21:36)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    @Handmade cvjetići - Ma da tko tu pjesmu nije čitao ili recitirao u mladim danima. :))

    @alexxl - Sram te bilo, Alex, nije ovo "pornjava-točka-kom"!
    Dabogda sanjao prijenos meše iz Stubice Donje... :)))

    avatar

    24.10.2012. (21:37)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    @fra gavun, @Nisa - Zapravo pričalo se bilo o mojoj Raheli da je upala u loše društvo, da se drogira, pa čak i da se preselila k anđelima... ali to nitko nije mogao sigurno potvrditi... zato to nisam stavila u post. No, nikada se nikome više nije javila, niti se pojavljuje na godišnjicama, nitko o njoj više ništa ne čuje, pa su one priče možda i istinite... :))

    avatar

    24.10.2012. (21:48)    -   -   -   -  

  • ToxFox

    U moj razred došla su dva nećaka-stričevića (od braće djeca), pali su godinu.
    Svi su se sklanjali od njih jer su bili 'problemi'.
    Sjedili su iza mene i stalno moljakali domaći da ga prepišu, ali na tako smiješan način da nisam mogla odbiti.
    Šaptala sam im kad bi bili pred pločom, pisala natuknice za zadaćnice iz hrvatskog, iskrivljavala bilježnicu da mogu prepisati...
    Nikad se nismo družili preko odmora...
    Ali kad mi je bilo važno i hitno, jednoga dana, nakon mnogo mnogo godina, na praznoj cesti jedne nedjelje u vrijeme ručka dok su svi fini ljudi objedovali, naišao je jedan od njih 'problematičnih' , presretan što me vidi nakon toliko godina. Naravno da je pomogao.
    Onako 'od brda odvaljen', upravo je samo takva osoba mogla riješiti ono što mi je bilo potrebno da ne zakasnim ondje, za što se poslije ustanovilo da mi je bilo presudno.

    (dug komentar, ali od slova do slova istinit. dobro se dobrim vraća.)

    avatar

    24.10.2012. (22:13)    -   -   -   -  

  • NF

    možda sam je i sreo, puno toga se ja više ne sjećam ;)

    avatar

    24.10.2012. (22:21)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    @ToxFox - Ja se ponekad nadam da ću ju iznenada negdje sresti... ili barem čuti nešto o njoj - priželjkujem to.
    Istina ovo što si napisala, i ja vjerujem u to da se dobro vraća dobrim (ali i zlo zlim jednako). Vjerujem da smo svi povezani jednim nitima, samo eto ne vidimo te niti... :))

    @NF - Jednoga dana se niti mene više ne budeš sjećal! :))

    avatar

    24.10.2012. (22:31)    -   -   -   -  

  • kamino

    ima tih sjecanja,podsjecanja,da,cesto se prisjetim nekih ljudi i to bas iz osnovne,a ne srednje,nije to slucajno prisjecanje vec me nesto u trenu onako podsjeti i vrati jako zive slike,medjutim,ne znam zasto su uvijek u pitanju ljudi s kojima sam imala vrlo slab kontakt ili nikakav

    avatar

    24.10.2012. (22:33)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Lijepa ti je ta priča o Raheli iako sjetna...ali tako to biva sa tim prolaznim prijateljstvima.
    I mene su okrznuli neki za koje im se izgubio svaki trag, a eto, rado bi o njima čula koju riječ...

    avatar

    24.10.2012. (22:52)    -   -   -   -  

  • nataša

    pročitah: samoća je katkad najbolje društvo,
    i tu stadoh ...

    avatar

    24.10.2012. (23:01)    -   -   -   -  

  • Odsutnost matične ploče

    Ne mogu svi biti konstanta tokom života. Bitno kakav trag su ostavili i na koji način su otišli iz naših života. Sjećaš se nakon toliko vremena i željela bi saznat njezinu sudbinu, to govori koliko si osjećajna i brižna.

    avatar

    24.10.2012. (23:23)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    @deni kamino - Možda baš sa tim ljudima, jer su ostali neostvareni kontakti... neke nedorečene stvari, pa se to možda vuče kroz našu podsvijest. :))

    @Bugenvilija - Pa eto, jedan dio života smo podijelili sa nekim osobama, značile su nam nešto i sasvim je prirodno da nas zanima što je sa njima, makar su nam se putevi skroz razišli i najvjerojatnije nikada se neće natrag spojiti. :))

    @nataša - Istina je to... I nad time se možemo zamisliti. :))
    (Javi se kad nastaviš!) :))

    @Odsutnost matične ploče - Da, sama za sebe baš i mislim da sam jako osjećajna... no sa druge strane, normalno je da se svatko ponekad prisjeti neke drage osobe iz svoje prošlosti i pita se što li je sada sa njom. Naročito ako nam je ta osoba u jednom periodu života jako puno značila:))

    avatar

    25.10.2012. (00:11)    -   -   -   -  

  • Miljevci

    Teobaldin teatar,čudi me da si Alexxla samo ukorila da se srami.
    O meni si pisala postove i kudila me zbog ničeg,takorekuć.
    I zato ovo iznad o njemu a to mu je već davno poznato jer time ga kitim svako jutro.On znade zašto?
    E sada vidiš da nas ima svakakvih a Mirko (Mirche),piše se četvrtim slovom abecede a ovdje nemoguće jer blog .hr nebi dozvolio komentar,a nekog kažnjavaš papreno a nekog maziš...
    E,sad se pitam da li je tvoj blog uistinu takav da bi se onaj komentar od ALEXXL moga zadržati?

    avatar

    25.10.2012. (06:34)    -   -   -   -  

  • Sredovječni udovac

    Neki su ljudi samo okrznuli nas kroz život, a ostavili veliki trag

    avatar

    25.10.2012. (07:17)    -   -   -   -  

  • Euro

    droga ju odnijela..

    avatar

    25.10.2012. (07:53)    -   -   -   -  

  • veseljko

    A ja te pokušavam zamisliti u crvenom šeširu s velikim obodom, dakle nije samo veš bio crven :-)))

    avatar

    25.10.2012. (08:29)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Hahaha, Mirche, eto tebe ko sudbine!
    Glej, Mirche, ne moraš tražiti opravdanja... ja te potpuno razumijem - imaš prisilnu radnju, moraš ostavljati te komentare! Razumijem kako je to (ja isto imam neke prisilne radnje, evo npr. dođe mi i moram dezinficirati stvari po kući, makar su čiste, ali ja to moram inače se ne mogu smiriti...)
    Čudi me da nisi uočil razliku... Alex je bio malo prost, pa sam ga samo ukorila, ne mislim zbog toga brisati njegov komentar... A gle tebe, u svojem komentaru vrijeđaš druge blogere, spominješ njihova imena... a po blogerskom bontonu, ja to ne bih trebala dopustiti. :))

    @Sredovječni udovac - Istina je. Možda nam je čudno, ali i to ima svoje razloge... :))

    @€uro - Nešto mi govori da je tako... :))

    @veseljko - Veseljko, Veseljko! Ja tu pričam jednu tužnu priču, a ti misliš na šešir... i rublje... :))

    avatar

    25.10.2012. (11:14)    -   -   -   -  

  • minus40kg

    Živjeti u sada, istinsko je umijeće življenja, jer tada i sjećanja i nadanja bar u nekom trenutku imaju svoj puni smisao ;)

    avatar

    25.10.2012. (11:28)    -   -   -   -  

  • blade777

    Lijepa i tužna priča.
    Lijepa... zato što je to predstavljanje tvoje osjećajnosti, a tužna zato što nema hepiend.
    Tko zna, možda se Rahela pojavi, pokaže i dokaže, da su i hepiendi mogući.
    Ja uvijek radije vjerujem u hepiend, optimist sam, takav sam i ne mogu si pomoći.

    Trag na duši je nemoguće ostaviti, tek pomilovati, usrećiti il' uspavati dušu, moguće je.
    Dok živimo, ima još nade, možemo postati bolji - možemo biti humanisti.

    avatar

    25.10.2012. (14:52)    -   -   -   -  

  • malo ti malo ja

    Jesi li ovo "sama ti", s tragom nekoga koga više nikada
    nisi srela? U svakom slučaju sviđa mi se "ova ti", neka
    topla duša progovara, lijepo je upoznati i ovu stranu:))))

    avatar

    25.10.2012. (15:44)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    @Kako sam smršavio 33 kg? ... dražeN ;) - Nije dobro živjeti u prošlosti, ali kada se sjećanja povremeno jave, to je valjda sa nekim razlogom. Istinski umjetnik života teško je postati, ali, naravno, trebamo težiti ka tome. :))

    @blade777 - Hvala ti!
    Lijepo je da si optimist. Evo i ja se ponekad osvrćem na ulici... to znači da se još uvijek nadam.
    I, naravno, uvijek možemo i trebamo postati bolji. :))

    @malo ti malo ja - Hvala ti... :))

    avatar

    25.10.2012. (18:44)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...