Komentari

nihilnemoque.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • AnaBanana

    hahah ae dobro.
    svida mi se pjesma.
    nekako nije moj stil.
    djelomicno.

    avatar

    24.10.2012. (17:28)    -   -   -   -  

  • Ena L.

    Pretpostavljam da su već i stari Rimljani pekli kestene, ali su se tek u
    16. stoljeću počeli pojavljivati ulični pekači / prodavači kestena :)
    Slažem se, šlag samo pokvari kesten pire, ne znam čemu miješanje...
    Žao mi je zbog plahta :) Ja volim nar lagano jesti, onako košticu po
    košticu, tako da nemam problema zbog štrcanja soka. Ja sam cijelu
    zimu u školu nosila mandarine za užinu, cijeli je razred uvijek predivno
    mirisao, baš je bilo fino :))) Jednom je profesor iz latinskog rekao da
    mu je najljepše u našem razredu jer uvijek miriši po mandarinama :)

    Helada u shoppingu! Znači i to se događa, makar se radilo tek o čarapama ;)

    avatar

    25.10.2012. (16:38)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    jako mi se svida tvoj komic jer ne poznam nikog sa slicnim iskustvima :')
    ii pokusavam biti dobro, da :))

    normalno da sam mislila na qntalovu pjesmu,a cuj nisam ti neki tip koji
    uci latinski i voli ovakve pjesmice. mislim, fasciniraju me, ali tek od
    nedavno :P

    i uostalom sam previse zaokupljena strebanjem i svim tim da bih to detaljnije proucavala,bar za sad.
    trudim se napisat duzi komentar ali ponestaje mi ideja :/

    avatar

    25.10.2012. (19:39)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    grebala? mislis s noktima?
    a bolje sam sad i nije mi potrebno da se ozljedujem.
    al je to obicno bilo sa sestarom, skarama ili sam se udarala jako
    da se nisam mogla kretat vise......

    sto mene raduje u zivotu?
    nisam razmisljala o tome.:/
    previse mi je stalo do tudeg misljenja.
    najsretnija cu biti kad se odviknem od toga.

    zato se osjecam zarobljeno i mucno. tuzna sam. ali sam dobro :)
    na neki cudan i uvrnut nacin.
    kao da se priroda okrenula protiv mene.
    cijeli moj zivot. sve kroz sto sam prosla.
    nemogu jednu stvar napraviti kako treba.

    ne vjerujem NIKOM.
    imala sam puno prijatelja. ooooo da.
    je li problem u meni sto me svaki od njih izdao?
    moje najvece tajne, strahove, sve.
    bas kad pomislis sad je sve u redu, netko je uz mene, situacija se obrne i opet sam izdana. kao i svaki put. imam frendove i to, ali im ne vjerujem, ne vjerujem im jer nemogu,
    jer ih se bojim. jer sam slaba.

    kao da je moj zivot jedna velika pogreska

    avatar

    25.10.2012. (21:14)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    nije ni bitno toliko :')

    avatar

    25.10.2012. (22:15)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    ma nema veze :))

    onaj komentar u strofama sam jedva dovrsila do kraja.
    valjda zato sto te ne smatram stvarnom osobom.
    ti si tu. i stvarna si.
    ali u mome zivotu nisi, kuzis.

    avatar

    26.10.2012. (18:00)    -   -   -   -  

  • Id

    Znaš, u vezi ove pjesme.. tko god da je u suživotu s tobom, tvoja majka, otac, netko tko ti ljubav govori svaki dan i netko tko se boji iskazati ti isto, svi oni zajedno, koji to vide, pa i oni koji ne vide rođeni su pod zvijezdama, na sigurnom i plodnom tlu, znam to. Iako sam ovdje nitko, slučajni prolaznik koji kako iz vlastite prirode, tako i navike hoda svijetom širom otvorenih očiju i smatram, razjapljenih usta diveći se, smatram se za velik, neprocjenjiv dio vrednijim što te znam.

    Nadam se da vjeruješ svojoj profesorici jer komentar "ispalo je zgodno" ne kazuje o tome što si napisala ništa, zaista, ništa. Zahvaljujem ti jer nesebično dijeliš što pišeš na blogu. Dotaknuo sam se toga, sebičnosti, u novoj gluposti koju sam napisao pa je ovo ujedno i odgovor na tvoje zadnje pitanje koje me uistinu razveselilo.

    Smijem li te pitati koje si godište? Odnosno, samo ne shvaćam jesi li na faksu ili gmižeš prema tome kao ja, ja se osjećam kao da živim na dnu bunara i penjem se po skliskoj, sluzavoj, odvratnoj površini prema vrhu, svijetlu i svaki put uporno padam. Samara?

    Obožavam Minezengere. Ovo što si zalijepila je savršeno. Bože, koliko volim tvoju pojavu i postojanje.

    I na pjesmu u prijašnjem postu. Ja nisam dovoljno mudar ni pametan ni rječit da opišem vlastite osjećaje u vezi toga što si napisala. Možda i jesam, pa ne želim priznati prepoznavanje vlastite primitivnosti prema nečem za što riječi istančano ili sveto nisu prikladne, ovo jednostavno vrišti..ili sam to ja. Samo znam da ću te se sjećati na samrti i da ne želim umrijeti znajući za to što pišeš, u tome je sadržan život, no život kakav nije, a trebao bi biti. Ne doživljavam te kao nešto zemaljsko, kao ni nešto što bi pripadalo raju ili paklu.

    Ne zamjeri ludom čovjeku, s takvima je najlakše.

    avatar

    26.10.2012. (22:50)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    a znam :P

    onaj sto mene raduje u zivotu blabla..^^

    avatar

    27.10.2012. (07:22)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    ne ti meni nego ja tebi. joooooooooooooooj.

    oke nie bitno,

    avatar

    27.10.2012. (20:49)    -   -   -   -  

  • AnaBanana

    novo.

    avatar

    28.10.2012. (15:48)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...