rečenica koja me prosvijetlila je da zamjeramo djeci što su ovakva i onakva, a da pritom zaboravljamo da smo i mi jednom bili mali.... od tada, kada J ima loš dan, iako se to kod njega broji u minutama, zagrlim ga i pokušavam ga razumjeti zašto je tužan, zašto je ljut...I dok to radim, on se smiri....i idemo dalje....
jedno jutro, nako ljeta u kratkim rukavima, nije htio obući duge....i stajali smo i svađali smo se i ja sma rekla da ne idemo kod obožavane logopedice dok ju ne obuče....onda se rsplakao onako od srca, ne iz histerije i razmaženosti, nego iz srca.....zagrlila sam ga i rekla mu Oprosti, obukla majicu s kratkim rukavima i stavila mu preko trenerku na kopčanje :) Oboje smo dobili ono što smo željeli uz samo malo razumjevanja s moje strane.... Ono što je dobro proizašlo iz priče je da ga se tako dojmilo što sma mu rekla OPROSTI, da sam mu pokazala da sam nesavršena mama koja griješi, ali zna kada je dosta....
Vezano za ružičaste naočale, nekad jesam, ali ne obazirem se više na takve roditelje.....
18.10.2012. (10:25)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
vlasnik bafa
naš odraz nisu naša djeca. naš odraz su djeca naše djece. dugotrajan proces koji vrednuje naš život.
14.10.2012. (21:45) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Liani
a ja mislila da ću odmoriti kad napuni 3! :D
16.10.2012. (11:48) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Simplica
rečenica koja me prosvijetlila je da zamjeramo djeci što su ovakva i onakva, a da pritom zaboravljamo da smo i mi jednom bili mali....
od tada, kada J ima loš dan, iako se to kod njega broji u minutama, zagrlim ga i pokušavam ga razumjeti zašto je tužan, zašto je ljut...I dok to radim, on se smiri....i idemo dalje....
jedno jutro, nako ljeta u kratkim rukavima, nije htio obući duge....i stajali smo i svađali smo se i ja sma rekla da ne idemo kod obožavane logopedice dok ju ne obuče....onda se rsplakao onako od srca, ne iz histerije i razmaženosti, nego iz srca.....zagrlila sam ga i rekla mu Oprosti, obukla majicu s kratkim rukavima i stavila mu preko trenerku na kopčanje :) Oboje smo dobili ono što smo željeli uz samo malo razumjevanja s moje strane.... Ono što je dobro proizašlo iz priče je da ga se tako dojmilo što sma mu rekla OPROSTI, da sam mu pokazala da sam nesavršena mama koja griješi, ali zna kada je dosta....
Vezano za ružičaste naočale, nekad jesam, ali ne obazirem se više na takve roditelje.....
18.10.2012. (10:25) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...