Komentari

toxycat.blog.hr

Dodaj komentar (38)

Marketing

  • nataša

    ubila si me ovim postom ...

    avatar

    05.04.2012. (12:54)    -   -   -   -  

  • ToxFox

    @ natooo, pa ja poslije terase dođem na blog, odem kod tebe i šta me dočeka? :((( još jedna strava
    ... hahha ajd razvedri se, valjda neće grom u koprive :D

    avatar

    05.04.2012. (13:26)    -   -   -   -  

  • Šima

    nadam se da neću tako završit
    sretan Uskrs

    avatar

    05.04.2012. (14:33)    -   -   -   -  

  • Sredovječni udovac

    A ja otvorim bas tebe da se malo oraspolozim! Odoh kod Nate!

    avatar

    05.04.2012. (15:12)    -   -   -   -  

  • Gilda

    ...a šta da ti napišen Toxy evo rasplakala si me...sama brinen o baki..nepokretnoj od skoro 100 godina, fali joj malo više od dva miseca do toga...želin da doživi taj rođendan, želin da bude živa dok mi se dragi vrati sa plovidbe...ali i ja želin bolji život...bižin iz kuće svako popodne hvala bogu iman kod koga i di..da je ne čujen...kako me moli da joj pomognen..a pomažen joj stalno..bog mi je svidok osim svih ljudi koji me gledaju ponekad sa divljenjem..susjedi...svi koji me znaju šta radin, a ne bi tribala jer si mogu priuštit što hoću..koga hoću da to radi umisto mene..a ja znan da ona želi mene,a ja da moj muž ositi moju dobrotu ne samo na sebi....ponekad mi dođu misli u glavu da bi ona mene tila gore kod sebe...da nemože bez mene ni tamo..da ju je strah da će me izgubit kad ode...a opet me ne razumi...otežava mi...egoista je...tvrdoglava...gluha kad ne triba bit...eto mogla bi pisat i pisat o ovome...jer takav mi je svaki moj dan do kad ne znan ali ne zadugo...da ! nisi sama u svome strahu...ima nas puno..a mi koji to gledamo svakodnevno polako očvrsnemo na neke stvari....al trag ostaje....za cili život...........

    avatar

    05.04.2012. (21:37)    -   -   -   -  

  • NF

    sretno neka je i tebi, ja zadnje vrijeme stalno na razložnom oprezu...

    avatar

    05.04.2012. (23:19)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Evo mene koja te razumijem... samo mogla bih sada napisati post, a ne komentar. Pisala sam puno o svojim strahovima. Par puta sam spomenula da već godinama spavam sa upaljenim svjetlom, makar mi mnogi to ne vjeruju, ali istina je! U početku je to bila mala plava lampica, pa veća, a sada mi svijetli ko u Betlehemu. Zbog toga mi se muž odselil u drugu sobu, jer ja imam često upaljen i radio ili komp, obavezno se budim noću, ustajem, pušim, pustim muziku... čovjek se kraj mene ne može naspavati. Usto, spavam sa psom... no svejedno proganjaju me razne sjene, likovi, a najčešće grozni zvukovi.
    Što se drugih srahova tiče rekla sam jednom u šali da imam sve što završava na "fobija", ali to i nije samo šala.
    Jedno vrijeme sam se bojala gledati dnevnik na tv ako netko od mojih nije bio doma, jer sam bila uvjerena da ću čuti za neku nesreću u kojoj je stradao... Bojala sam se kad bi zazvonio telefon, kad bi netko bio na vratima... Čim bih čula za neku bolest, ja sam već našla sve simptome, bojala sam se smrti, ne toliko svoje, već da netko moj bude umrl.
    S vremenom te stvari malo popuste, ali javljaju se uvijek ponovo... jače ili slabije.
    A smiješan je i sustav obrambenih mehanizama od svega toga, koje s vremenom razviješ... postaneš pravi čudak!

    avatar

    05.04.2012. (23:39)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Ovaj san koji si opisala - ja sam isto imala jedan koji sam godinama sanjala, uvijek jedan te isti: Nalazila sam se sama u kući, koja je imala krov i zidove, ali nije imala pod - dolje je bio bezdan - crni prostor kojem se nije vidio kraj. Ja sam hodala po onim krovnim gredama sa jednog mjesta na drugo i morala sam paziti da ne padnem. S vremenom se taj san izgubio, ne sanjam ga više, ali nikada nisam saznala što je to značilo i zašto sam to sanjala.

    avatar

    05.04.2012. (23:44)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Čovjek je prokleto biće - čak i onda kada je sretan, nađe se nešto da tu sreću pomuti, makar i strah da će ta sreća nestati!

    avatar

    05.04.2012. (23:47)    -   -   -   -  

  • ToxFox

    @ Šima i ja isto, za obje...

    @ sredovječni, a sorryyyy , znam koja je ura kad te Natin anđeo tješi :))

    @ Gilda, ti si žena i pol! ... Ja na terasi ne mogu sjediti od neke muke, tuge, straha koji me obuzme, a nikakvu obavezu ni sličnu nemam.
    Kažu da Bog da onoliki Križ koliki možeš ponijeti. Razmišljala sam baš i o tebi kad sam pisala ovaj post... Moraš biti žena i pol da tebe izabere za takvu brigu i njegu. Je, znam da ti je teško i ne znam nikoga tko bi se iti htio zamisliti u tvojoj koži, ali moraš biti stvarno duša od žene i jaka psihički da bi "dobila" takvu odgovornost i dala takvu ljubav.
    Gilda, tebi posebno sretan Uskrs želim, cmok.

    @ NF :) Vrime je da se pazimo ... i zapamti "na kašiku" 3 puta tjedno :)

    @ Teobalda blizanko moja...
    Bit će nas proganjaju isti strahovi o napuuštanju, samoći ili o nemoći.
    Vjerujem da smo negdje u životu odlučile držati svoj život u svojim rukama i ako negdje u nečemu vidimo "prijetnju", makar i podsvjesnu, da će to iskliznuti iz tračnica, počnu buđenja, mozganje u tišini i svašta nešto... U pravu si, nekad stvaramo sami strahove gdje ih nema, mislimo da će se dogoditi najgore... možda čak ponekad mislimo da nije moguće da nas nešto mimoiđe, čudimo se kad stvari prođu dobro, i odmah vrebamo sljedeće što bi moglo poći loše... ..
    Ja to naravno znam, kako bi se reklo, psihoanaliziram samu sebe i pokušavam dokučiti od kud ti strahovi dolaze.... U dobroj mjeri to mi uspjeva. Racionaliziram sebi zašto sam takva, preispitam se i praktično natjeram da mislim na bolje stvari u životu, da zbrojim što je sve prošlo dobro, a nije moralo. Otud i moja vjera u Boga, iako ju baš ne ističem.
    ... A što se snova tiče, e da mi je jedan dobar tumač snova, mislim da bih život zakomplicirala do temelja hahhahhahha :))))

    Inače
    ..... Ispričavam se na pomalo tužnom postu, ali istinit je od A do Ž i pada baš nekako u Veliki Tjedan... Koji završava porukom nade...

    avatar

    06.04.2012. (00:42)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Ako se meni ispričavaš, ne treba... jer onda bih se i ja trebala... pa gdje bi nam bio kraj!
    Idem ja sad sebe zviznut čekićem po glavi, ne bih li nekako zaspala, jer sutra (sad će, još malo - pogledaj koliko je sati) novi radni dan, a valja i još puno toga za Uskrs pripremiti...
    Tebi i tvojoj obitelji sretan Uskrs i svako dobro!

    avatar

    06.04.2012. (03:36)    -   -   -   -  

  • nataša

    pitam se sad jesam li ja veća čudakinja kad se ne bojim, čak ni doista ozbiljnih situacija. nekad uhvatim sebe u mislima jesam li baš normalna da tako reagiram ( ili ne reagiram ) kad su ozbiljne stvari u pitanju. kao da do mozga ne dopire ništa što bi me moglo uplašiti ili me dobrano uzdrmati i kako se uopće mogu smijati kad je sve samo ne smiješno ... kao da ne prihvaćam očite činjenice, a opet, poduzimam što god mogu da bih došla do rješenja. čudan je ljudski um.

    avatar

    06.04.2012. (08:26)    -   -   -   -  

  • vila

    Prije par godina, točnije 5, napipala sam kvržicu na lijevoj dojci. Malu, sitnu, onako sa strane. Gurala sam ju prstom valjda deset minuta, misleći kako će nestati. Nakon deset dana šutnje, tajno sam otišla doktoru, ne govoreći nikome ništa. Trenutak je inače bio loš. Bila sam praktički sama i izolirana emotivno od svega, s dvoje djece koji su samo mene gledali. Nije me bilo uopće strah svoje smrti, nego toga da će oni izgubiti mamu. Strah je bio toliki da sam na liječničkom stolu jedva uspjela dignuti ruku da bi mi UZV došao do dojke. I u tom trenutku sam počela plakati. Ali ne tiho, kako to inače činim kad sam tužna, onako kao Pale, bešumno, plakala sam tako da se liječnik prestrašio. Kako je taj UZV šetao po meni, moje su se suze slijevale, zapravo, nisam ni znala da bi se nečije suze mogle skupiti u kantu koliko ih može isteći. Rekao je da je sve u redu. Nikad u životu nisam bila toliko, ne sretna, nego uvjerena da postoji Bog. Tad mi je na neki način dao do znanja da uz sve ružno što me pratilo, iskušenja postoje da bismo nakon njih osjetili olakšanje. Čitam vaše komentare. I sad tiho cvilim, onako tajno, kao u snu. Često znam zatvoriti oči kad mi netko nešto ružno napravi. I tako stojim zatvorenih očiju u kupaonici. Sama. Dok ne skupim snage za otključati vrata.
    P.S. Gilda, divim ti se, ja sam to radila 2 mjeseca i došla na 50 kg, a samo sam bila pomoć. Radilo se o muževoj baki koja mi je umrla na rukama u 94. godini. Rekla mi je - dušo moja, Bog će ti svu tu dobrotu vratiti. Pa, evo, čekam, i sanjam...
    Sretan vam Uskrs, u toj nadi...

    avatar

    06.04.2012. (08:34)    -   -   -   -  

  • vila

    I, Gildi moram ostaviti poseban zagrljaj, drži se, stara, loše je ovo vrijeme za sanjare...ali, imaš ti u sebi...ono nešto, imaš....posebno:)))

    avatar

    06.04.2012. (08:36)    -   -   -   -  

  • ToxFox

    @ Teobalda noćna ptico :)) svima zapravo... ali prihvaćam i tuđe isprike uz 100 kuna po isprici haahha :)

    @ Nato :))) E to je već problem :D O Bože zašto se ne nerviram hahhaha

    @ Vilo :D pa jbte ti i kad plačeš, plačeš za drugima :)) Kud će oni bez mene :))) haahhahha
    Šalim se draga moja... Mislim da je to stvarno šok, otkriti takvo nešto.
    Ja sam imala tu krivu dijagnozu s jajnicima, što sve čovjeku prođe kroz glavu, to je za nepovjerovati ...

    avatar

    06.04.2012. (11:11)    -   -   -   -  

  • linda

    Toxy, ovaj tvoj post me prisjetio nekih mojih strahova iz djetinjstva:) Ti si se plašila podruma, a ja sam imala noćne more zbog filma "Psyho"..Ni sama ne znam koliko puta sam u glavi vrtjela scenu kad se ona njegova mater okreće a ono mrtvačka glava hahahaha. Nikad se nisam mogla prisiliti da još jednom pogledan taj film i da razbijem strahove. Tek prošlog ljeta i to dok sam bila sama u kući odlučila sam pogledati film, smijala se kosturu i sebi i svojim strahovima:))) Ali strahovi su jači od nas...eto sad se ne mogu prisiliti popiti antibiotik jer piše da može izazvati anafilaktični šok:)) A do pred nekoliko dana sam se nenormalno plašila jedne rutinske operacije, srećom ne moram ići zasad...Pozdrav:)))

    avatar

    06.04.2012. (11:26)    -   -   -   -  

  • Gilda

    ...eto opet san pustila suze na vaše priče..na vaše komentare...Toxy, vilo hvala na lipin ričima daju utjehu...svima vama Sritan Uskrs od srca...a tebi Toxy i vilo zagrljaj i puse :))

    avatar

    06.04.2012. (11:31)    -   -   -   -  

  • ToxFox

    @ Linda :)) Norman Bates te uplašio ;) Za utjehu, i mene je :D To mi je prvi baš strašan film, uvik me plašio njegov osmjeh i sa ga mogu prizvat u sjećanje :)
    A valjda to tako ide, riješiš se jednog straha, evo ti novoga da te zaskoči.. mater mu. ;) Sretan ti Uskrs i svim tvojima kod kuće, a i dalje :)

    @ Gilda :)))) Sad ćemo mi tri ovako do sljedećeg posta (koji će malo kasnit jer idem negdje) ..cmok, zagrljaj, cmok, zagrljaj :))

    avatar

    06.04.2012. (15:00)    -   -   -   -  

  • twirl-dječak sa šibicama

    strah od straha
    fobofoija
    ..e sad ja mislim da se meni javlja fobija od fobofobije
    strah me je da bi me moglo biti strah od straha
    uglavnom, prestrašno nešto :))

    avatar

    06.04.2012. (22:27)    -   -   -   -  

  • nataša

    uz obilje smijeha i radoati, tebi i obitelji želim sretan Uskrs ! :-)

    avatar

    07.04.2012. (19:16)    -   -   -   -  

  • Sredovječni udovac

    uh, mislio sam da je maknula anđela, ono čudome je streslo jos više

    avatar

    08.04.2012. (08:01)    -   -   -   -  

  • pearl al najlepša

    Sretan Vam Uskrs !

    avatar

    08.04.2012. (17:53)    -   -   -   -  

  • Bocaccio

    Sretan i blagoslovljen Uskrs
    ;)

    avatar

    08.04.2012. (18:57)    -   -   -   -  

  • sekasmith

    Samo si iskrenija, svi povremeno prođemo nekaj slično. Strahovi.
    Ajme nemoj se srditi, ima tjedan dana, velim ja doma - kaj se to susjedstvo nekak počelo pozdravljati, ono dva tri dana, kaj se to događa. Ode kćer u dućan i veli, dole je osmrtnica, dođite na pogreb - jučer - e, dakle, mrla jedna jaaaako stara i dok je mogla jaaaako! zločesta žena. Jedno vrijeme je i ona urlikala noću, fakat se čulo stravično, pa su, pričala mi njena unuka, pozvali popa pa je on tam nekaj blagoslovil, ne znam, i odonda je bila tiha, ali ti sad misli kaj oćeš: Od kad je umrla u zgradi je pozitivniji naboj, a ti vjeruj ili ne. Al sretan ti Uskrs i pozitivna razmišljanja. Jesam ovo zbaljezgala, trebala sam to pretočit u malo blaži post, ha?

    avatar

    08.04.2012. (20:28)    -   -   -   -  

  • Goto - šumski čovjek

    Strah me kako bih živio bez straha ... (jedino me strah da neće biti straha)

    avatar

    08.04.2012. (21:31)    -   -   -   -  

učitavam...