Zašto pišem(o)? Jer što nije zapisano, nije se dogodilo... "Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, sa dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni pa se vise neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad..." (Meša)
06.12.2011. (14:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pišem da ne mislim na taj vodokotlić koji nikako da se napuni. jer duboko u sebi znam da zvuk ne dopire iz vodokotlića nego iz - vodokotlić je jedna od ljepših riječi našega jezika!
06.12.2011. (14:46)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Pisem jer me nesto tjera a neznam sta..samo mi naredi ustani i pisi...poslije toga se odlicno osjecam...ako bih to pricala susjedi,bilo bi sto pitanja i pod pitanja...ovako niko me nista ne pita a ja se osjecam oslobodjenom kad nesto napisem.....
06.12.2011. (17:44)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pero u šaci
Zašto pišem(o)? Jer što nije zapisano, nije se dogodilo...
"Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, sa dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni pa se vise neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad..." (Meša)
06.12.2011. (14:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pametni zub
pišem da ne mislim na taj vodokotlić koji nikako da se napuni. jer duboko u sebi znam da zvuk ne dopire iz vodokotlića nego iz - vodokotlić je jedna od ljepših riječi našega jezika!
06.12.2011. (14:46) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
eritrea
Pisem jer me nesto tjera a neznam sta..samo mi naredi ustani i pisi...poslije toga se odlicno osjecam...ako bih to pricala susjedi,bilo bi sto pitanja i pod pitanja...ovako niko me nista ne pita a ja se osjecam oslobodjenom kad nesto napisem.....
06.12.2011. (17:44) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...