Komentari

broduboci.blog.hr

Dodaj komentar (21)

Marketing

  • Shelly Kelly

    ... a tek, zašto smo toga najsvjesniji u ovakvim trenucima, da bismo za sat ili dan nastavili po starom, uglavnom ...

    avatar

    10.11.2011. (18:32)    -   -   -   -  

  • Marina kuharica

    zao mi je i razumijem tvoj bijes i ocaj. nekada i neke svadje oprastamo tek kad je prekasno. shelly je sve tocno napisao ali i u tvojem kraju ima istine. jer doista, ako otvoreno i iskreno izgovaramo neke stvari, dajemo komplimente, nazivamo iz cistog mira.......u najmanju ruku ispadamo neozbiljni a cesto i smijesni. treba odvagnuti pa se odluciti.

    avatar

    10.11.2011. (19:06)    -   -   -   -  

  • M.Split

    e, brode.. svratih samo da te pozdravin.. jerbo... ki zna... ča nosi sutra ... a barenko ti osmijeh mogu ostavit :))))))

    avatar

    10.11.2011. (19:13)    -   -   -   -  

  • Neverin

    Brode da nije smrti ne bi ni bio toliko tužan i ne bi i dalje cijenio. Sranje je to što si kažemo "ma bit će vremena"...

    avatar

    10.11.2011. (19:26)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Prije par godina nazvala me školska kolegica sa kojom sam si bila vrlo dobra u gimnazjskim danima. Naši putevi bili su se razišli poslije škole i mi smo se ponekad, zapravo vrlo rijetko čule telefonom. Rano ujutro probudio me telefon, iznenadila sam se, bila je ona. Razgovarale smo tko je gdje, što radimo, kako su nam starci, kolika su nam djeca... Bila sam se tek digla, nisam se pravo niti razbudila, stajala sam bosa u hodniku... nije mi se baš razgovaralo. Grubo sam ju prekinula, rekavši da ću ju nazvati ovih dana pa ćemo nastaviti razgovor. Nisam ju nazvala. Nakon par mjeseci, čula sam tužnu vijest da je umrla od karcinoma. Bila sam šokirana, nisam uopće znala da je bolesna. Kad sam odvrtjela film, sjetila sam se da joj je glas bio tužan... ona je bila nazvala da se sa mnom oprosti. Nikad neću prežaliti što sam ju prekinula, možda bi mi bila i rekla da je bolesna. Ili da sam ju barem nazvala!

    avatar

    10.11.2011. (19:30)    -   -   -   -  

  • Teobaldin teatar

    Ja ću zato sada otvoreno, ovako javno reći tebi, Brode, da je meni tvoj blog jedan od najboljih na ovoj blogosferi! Uvijek donosiš tople ljudske priče i prekrasne fotografije!

    avatar

    10.11.2011. (19:30)    -   -   -   -  

  • Tina.

    Možda da nema smrti nebi cijenili ni ovo što imamo...
    Možda živimo prebrzo pa o smrti niti ne razmišljamo, osim kad nam neko blizak umre...
    Možda on to zna, zna što misliš...
    A na tebi je jedino da više poklanjaš svoj osmijeh drugima, vjerujem da će uzvratit... jedan osmijeh ne košta ništa, a donosi mnogo :)))

    avatar

    10.11.2011. (19:52)    -   -   -   -  

  • MODESTI BLEJZ

    je.

    avatar

    10.11.2011. (20:39)    -   -   -   -  

  • gustirna

    ostavio je dobar blues za sobom. r.i.p.

    avatar

    10.11.2011. (20:48)    -   -   -   -  

  • Sredovječni udovac

    Uvijek nesto ostane neizreceno.

    avatar

    10.11.2011. (21:44)    -   -   -   -  

  • podloga

    a meni je smrt ovaj tjedan dovela prijateljicu - sestricu iz dalekih krajeva, tuzno sto se u takvim situacijama vidjamo

    avatar

    10.11.2011. (22:30)    -   -   -   -  

  • primakka

    lako je kad nismo svjesni tih trenutaka koji nam pobignu. što kad svjesno propuštamo živjeti...

    avatar

    10.11.2011. (22:44)    -   -   -   -  

  • geomir

    Dobro je potsjećati nas, a ti si čovik ipo!!!.-)))

    avatar

    11.11.2011. (00:16)    -   -   -   -  

  • ljelja

    :)))

    avatar

    11.11.2011. (08:29)    -   -   -   -  

  • feta

    ca smo na ovon svitu.........piva je Toma da i sam nije zna koliko je bija u pravu !!!

    avatar

    11.11.2011. (13:38)    -   -   -   -  

  • hannah

    U potpunosti te razumijem... Žao mi je što su neki ljudi
    u mom životu otišli, a da im nisam dovoljno često davala
    do znanja koliko mi znače, koliko mi je bitna bila njihova
    prisutnost u mom životu :((

    avatar

    11.11.2011. (21:33)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    Eh, da, skloni smo toj "ima vremena"-navici. A "tko zna, ah, niko, niko ništa ne zna..." I svejedno se ponašamo točno onako kako si opisao i uvijek imam veliki upitnik iznad glave - zašto je to tako, zašto, zaista, ne činimo drukčije?! Neke odgovore samo naslućujem. I dodajmo tome ono što je napisao Shelly - da se toga sjetimo u određenim trenucima, a onda opet po starom... Nije mi jasno, nisam ni sama sebi jasna, eto!

    avatar

    12.11.2011. (07:55)    -   -   -   -  

  • mala sirena

    :'-(

    avatar

    12.11.2011. (09:54)    -   -   -   -  

  • ponekadslaba

    istina brode..tako puno vrimena izgubimo u ljutnji,šutnji,ponosu,istjerivanju neke svoje pravde...u strahu da nas neko ne doživi ko čudake jer smo ih eto zazvali a oni su i zaboravili da mi postojimo..pa neka..neda će nokga zasramit moj poziv ili mail...neko će se sitit da sam mu nekad značila više ili manje....a meni bi tribalo bit lakše da jednom kad odem s ovoga svota ne ostane ka tebi sad-nedorečeno....

    avatar

    12.11.2011. (14:57)    -   -   -   -  

  • brod u boci

    ČIni mi se da su odgovori na komentare u ovom slučaju nepotrebni.
    Hvala vam svima

    avatar

    12.11.2011. (18:32)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...