Komentari

doninsvijet.blog.hr

Dodaj komentar (36)

Marketing

  • Stara vrtlarica

    da, ne smijemo preuzimati na sebe veći teret nego što smo ga sposobni nositi
    i pustimo neka svatko nosi svoj dio tereta

    avatar

    16.11.2010. (22:06)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Draga Dona, točno tako! Ja sam tu lekciju naučila; i odbijam biti nečija krpa...Nikome i nikada1
    Radim i družim se s onima, koji me vesele - ne onima koji me žele iskoristiti na bilo koji način...
    Naučila sam reći "ne" - i osjećam se odlično! :)))))
    Vole Te Luki+Goldie

    avatar

    16.11.2010. (22:15)    -   -   -   -  

  • gustirna

    S vremenom naučimo štediti sebe, i dobro je da postanemo toga svjesni i naučimo reći - dosta je bilo. :-))

    avatar

    16.11.2010. (23:22)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Hvala Ti na lijepom komentaru kod mene! :))))) Pusa, pozdrav od Luki+Goldie

    avatar

    16.11.2010. (23:44)    -   -   -   -  

  • geomir

    Nošenjem tuđeg tereta obično pritiramo kod svoje dice.
    I naravno da im time nimalo ne pomažemo, već odmažemo.

    A ovo drugo, kao i prvo, svatko treba znat svoju miru koliko more nosit.

    avatar

    17.11.2010. (00:50)    -   -   -   -  

  • primakka

    smatram da nam je svaki teret dan da bismo nešto naučili. stoga je besmisleno nositi tuđi.

    avatar

    17.11.2010. (07:41)    -   -   -   -  

  • omladinka

    Draga Dona, a zašto bi se osjećala loše? Zato jer si se rješila "prijatelja" koji iskorištavaju?
    Pravi, iskreni prijatelji nisu tu da bi se samo žalili ili tražili usluge, dapače, baš suprotno.
    Dobro je što si odlučila mjenjati stvari poslije kojih češ se osjećati dobro.
    Lijepi pozdravi:))

    avatar

    17.11.2010. (19:39)    -   -   -   -  

  • Smisao Života

    ...ja se riješavam "prijatelja" koji mi ne dozvoljavaju da ih iskorištavam, kakve koristi od njih? :))))))... imam prijedlog da promijeniš ime bloga u Dona Dobrica :))))))... pozdrav :)...

    avatar

    18.11.2010. (13:44)    -   -   -   -  

  • sunce na prozoru

    Dobrim se ljudima najčešće događa da su dobri prema svima, osim prema sebi. Kad se jednoga dana osvijeste, mnogima više nisu dobri, ali to i nije važno. Pravim prijateljima će biti drago da konačno misliš na sebe i da si shvatila da pomoć drugome u nevolji ne znači podmetnuti leđa umjesto njega.
    Pozdrav:)))

    avatar

    18.11.2010. (18:01)    -   -   -   -  

  • Smisao Života

    ...evo, Dona, napisah novi post, samo za tebe :)))))))))... pozdrav...

    avatar

    19.11.2010. (19:13)    -   -   -   -  

  • Moj mali kreativni blog

    bila, pročitala.....zanimljiv blog, lijepi pozdrav.

    avatar

    20.11.2010. (19:30)    -   -   -   -  

  • sdrugestrane

    pomaganjem drugima dobivamo osjećaj da smo bolji od njih, sretniji, jači. rjeđe su oni
    manje sebični razlozi.
    ali rezultat je ipak da smo pomogli. naravno treba znati procijeniti da li je to zaista potrebno,
    da je stvarna "frka"
    jer nikad ne možemo biti sigurni da i mi nećemo jednom zatrebati pomoć, da nećemo biti u" banani" . lako se sve okrene, i dođe period kad smo "s drugestrane".

    avatar

    20.11.2010. (22:17)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @Sicilijanka... u pravu si. Tako je najpoštenije. :)
    @gustirna, naučimo tek kad nas počnu boljeti leđa.... :)
    @Luki 2.... drago mi je da si naučila. I mene to NE oslobađa. Ali zašto ga uopće zaboravimo izgovoriti? To je valjda utkano u naš odgoj.... jer nismo smijeli izgovoriti "neću"... i onda nam trebaju opet godine dok shvatimo da itekako smijemo izgovoriti "ne" i "neću".
    @nisam ja.... mislim da ipak ponešto naučimo i na tuđim greškama. ;)
    @geomire.... drago mi je da si spomenuo djecu.... jer upravo je "nošenje tereta umjesto njih" najveća zamka roditeljstva. Na taj način stvaramo ljude koji su nesnalažljivi, nesigurni u sebe i kad nas nema u blizini... onda traže bilo koga na koga će se nasloniti. To je jedno od najvećih zala koje možemo učiniti vlastitoj djeci.... a sve "u dobrim namjerama".
    @primakka... ja mislim da nam je darovan život i mogućnost izbora. A naši osobni tereti su tek rezultat naših izbora i onoga što smo dozvali iz Svemira...
    @omladinka, ne osjećam se loše zbog izgovorenog "NE" jer ono je čisto poput bistrog potoka... ne zbog mene... nego zbog Istine i šireg dobra. Nego se osjećam loše zbog prozivke i ljudske sebičnosti... zbog toga što sam si uopće dozvolila da budem u situaciji da raspravljam o stvarima o kojima je besmisleno razgovarati među ljudima gdje postoji iskrenost i časno ponašanje.... što moram braniti svoja uvjerenja od nečijih neralnih i ne baš časnih očekivanja.... što su se upće drznuli pomisliti da će preko mene odigrati igru koja je meni neprihvatljiva.

    avatar

    21.11.2010. (10:25)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @Smisao Života... volim tvoju ironiju... :)
    @sunce na prozoru, ma nije to dobrota... to je tek loša navika. Slažem se s tvojom definicijom pravih prijatelja.
    @Smisao Života... hvala ti.... već sam tamo... :)
    @olyver... ma ne moraš u ophodnju... ne moraš reklamirati i nuditi... pronađu te sami.
    @Moj mali kreativni blog... hvala ti... pozdrav i tebi. :)
    @sdrugestrane, ta dokazivanja i takav način dokazivanje sreće (koja nije sreća) već dugo nije razlog moje uloge u tim i takvim igrokazima (možda sam tako mislila kod pisanja lektira za druge). Naša sreća, samopouzdanje, čvrstina ne ovise o drugim ljudima... nego o nama samima. Kažeš da nikada nećemo znati da li ćemo zatrebati takvu pomoć..... ali valjda poznajemo sebe i znamo koliko, kada i zašto tražimo pomoć. Priča o nošenju preteških vrećica je plastični prikaz mog odnosa prema problemima.... a imam još more takvih primjera.
    Problem nismo riješili ako ga je riješio netko drugi umjesto nas. To je samo kratkotrajno zavaravanje i sasvim sigurno ne pomaže nama dugoročno....
    @nisam ja... ne volim muškarce pored sebe kad kupujem. :))))))) Lakše mi je nositi teške vrećice, nego slušati pitanja: "Jel ti to baš potrebno?", "Pa moraš li baš sve te knjige pregledati...", ... Muškarci me dekoncentriraju u kupovanju. :))))))) Ali u svakom slučaju... hvala ti na ponuđenoj pomoći. ;)

    avatar

    21.11.2010. (10:38)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @osmijeh1... lijepo je čitati o ljubavi. Držim ti fige da te ljubav cijelog života grije... :)

    avatar

    21.11.2010. (10:52)    -   -   -   -  

  • dolphinA

    Uvijek mi navučeš osmjeh na lice jer su nam razmišljanja jako bliska. Nisam pisala lektire i kontrolne drugima, ali često sam bila ona na koju su se slabiji naslanjali i s vremenom sam stvorila obrambeni sustav protiv takvih. Više nego rado ću pomoći ako mogu, ali postoje granice.

    avatar

    21.11.2010. (16:32)    -   -   -   -  

  • suncokretica

    Čestitam! Ja, naime, nikako ne uspijevam.....riješiti se tuđih problema, evo, baš me zadnjih dana muči jedan jako......i ne mogu si pomoći, ona mi je stara prijateljica a najviše se brinem za njenu djecu jer ih zaista volim....i.....da, meni to zaista ne treba, ali, žao mi djece.....i, eto me nervozne zbog tuđih problema......

    avatar

    21.11.2010. (20:05)    -   -   -   -  

  • suncokretmali

    Divna si kao i uvijek,pametna i iskrena,hvala ti.Oduševiš me svaki put iznova.

    avatar

    22.11.2010. (11:16)    -   -   -   -  

  • žubor vode

    Dona, konačno da si došla k sebi, a kada bude stvarno trebala pomoć nekome kome želiš pomoći, pukotina u zidu kojim je ozidana tvoja duša će učiniti svoje...

    avatar

    27.11.2010. (06:32)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @dolphinA... drago mi je da imaš granice i obrambeni sustav... a još mi je više drago da tako slobodno letiš.... Sa zadovoljstvom čitam teme o tvom letu.... i ne mogu ti opisati koliko se veselim zbog tebe i šarenog svijeta kojem si se prepustila... tako samouvjereno, hrabro i slobodno.
    @suncokretmali.... ljubac za tebe... ;)
    @leklerk.... i ja sam uvjerena da se sve u životu vraća... kako dobro, tako i zlo.... No ovom temom sam htjela istaknuti da nije uvijek dobro ono "dobro" koje se od nas izvlači na silu, igrokazima i kuknjavom. Često baš tada ne pomažemo nego činimo suprotno. Ponekad je naše NE veće dobro nego da još jednom podmetnemo leđa i pravimo se da ne kužimo da nas se laže i iskorištava. Smatram da nema većeg dobra od iskrenosti, fer igre i čistih računa.
    @žubor vode.... u pravu si. Te pukotine upravo i postoje da bi duša sama mogla osjetiti i procijeniti kada leti u susret drugoj duši.... Kad osluškujemo srcem, tu nema laži, nema prijevare.... tu ne trebaju riječi, molbe, zahvale..... to je naprosto TO... izbor... put....

    avatar

    27.11.2010. (13:16)    -   -   -   -  

  • Katja

    ne da mi se nositi ni svoj teret, kamo li tuđi :)
    no dogodi se da nosim, dam se tu i tamo zavesti idejom da mogu pomoći onome tko ne može, ne zna...

    nisam nestala, imala sam i imam puno problema s iznenadnim i teškim bolestima u najužoj obitelji a ove dane ima i veselja i sreće

    avatar

    28.11.2010. (23:06)    -   -   -   -  

  • alkion

    Ja osobno ne vidim ništa loše u tome da se nekome pomogne i ponese dio njegovog tereta. Naime niti smo svi isti niti svi imamo iste mogućnosti, snage pa niti potrebe. Napokon, i jedan od razloga našeg društvenog (socijaliziranog) bitka je uzajamna pomoć i zajedničko nošenje mnogih tereta. Ne smatram da sam prijatelju odmogao ako sam uradio nešto za njega - čak i u situacijama kad je to on mogao i sam uraditi.
    Iskreno rečeno ja osobno više volim pomagati nego da moram tražiti pomoć, makar to i značilo da netko koristi moju dobrotu i pomoć za nekakvu svoju korist... :)))

    avatar

    04.12.2010. (19:39)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @Katja... žao mi je zbog problema i bolesti... a sva sam se naježila kad sam pročitala sretnu vijest na tvom blogu. Eto... to je život....
    @alkion.... žao mi je ako si temu doživio kao poziv na nepomaganje ljudima i ako si pročitao kako mislim da je pomaganje nešto loše. Ovo je tema o iskorištavanju. Ne radi se o prijateljima... nego o ljudima koji očekuju od mene da prelazim čak i granice morala... da preuzmem njihov teret, a da pri tom nismo ni prijatelji, ni rođaci, po ničemu bliski.... ja im nisam dužna ništa... ali oni su eto odlučili da bih ja trebala preuzeti taj teret..... Do cilja pokušali doći laganjem i nemoralom i uvlačeći mene u taj igrokaz.
    "Iskreno rečeno ja osobno više volim pomagati nego da moram tražiti pomoć, makar to i značilo da netko koristi moju dobrotu i pomoć za nekakvu svoju korist... ":)))
    Ja smatram da je prava pomoć samo onda ako osjetimo da je trebamo pružiti... pa čak ako se radi i o nama potpuno nepoznatoj osobi. Svi mi imamo nepogrešive senzore koji nas potiču na pomaganje kad gori.... ali nikako se ne volim osjećati iskorišteno.... jer tada to nije pomaganje... nego je zove nekako drugačije. A pogotovo ako takvim pomaganjem pojedincu činimo štetu općem dobru i svemu u što inače vjerujemo. O tome sam pisala na ovoj temi.

    avatar

    04.12.2010. (21:00)    -   -   -   -  

  • alkion

    Dona, dobro smo se mi razumjeli, samo polazimo od drugih polaznih točaka. Ja osobno ću pomoći i kad se osjećam iskorištavanim i kad mi netko čak i bez potrebe natovari nepotreban teret na "leđa" i to mi neće smetati. Naravno, ta pomoć nije neograničena i ima neke granice - napokon nisam ni ja u stanju ponijeti svaki, kako ti kažeš, teret... Što u stvari hoću reći? Meni nije važan razlog zašto netko nešto od mene traži već mi je važno mogu li ja i jesam li u stanju to napraviti. Napokon, danas živimo u vrlo okrutnom svijetu, pred sve nas su postavljeni nekakvi ciljevi i norme ponašanja (pa i moralne) i htjeli mi ili ne htjeli nisu svi u stanju da im odgovore. Da se poslužim tvojim primjerom o lektiri - žašto misliš da si posudbom svoje lektire nekoj osobi tu istu osobu uskratila za dobar doživljaj čitanja? Samo zato što si ti imala taj doživljaj ili jer je taj doživljaj imala većina? Zar ja nemam pravo ne doživjeti to? I zašto bi onda bilo nemoralno da zatražim pomoć prijatelja? Napokon, nije li mi čitanje te literature nametnuto? zar mi i doživljaj iste treba biti nametnut?
    Da zaključim: sve ljudsko nije mi strano... :)))

    avatar

    05.12.2010. (14:13)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    Naravno, ta pomoć nije neograničena i ima neke granice

    Ovo je tema o mojoj granici. :)

    Napokon, danas živimo u vrlo okrutnom svijetu, pred sve nas su postavljeni nekakvi ciljevi i norme ponašanja (pa i moralne) i htjeli mi ili ne htjeli nisu svi u stanju da im odgovore.
    Točno. Nisu svi u stanju odgovoriti na neke moralne granice.... ali onda je ružno od njih da i od drugih očekuju da se ponašaju nemoralno da bi zadovoljli njihove osobne interese, a na štetu općeg interesa (a opći interes je sastavljen od puno pojedinačnih interesa... interesa šire zajednice).
    Kad mi netko laže u oči, kad mi netko nudi nešto nemoralno i od mene očekuje da učinim nešto na štetu općeg interesa mene to vrijeđa i ponižava.
    Koliko li laži samo prešućujemo i pravimo se da ih ne primjećujemo... i sve to samo da ne bi ulazili u sukob.... da ne bi narušavali odnose. Ali to ne znači da me to ne vrijeđa i ne ljuti. Jer nas na taj način ljudi tretiraju ko budale... koje moraju gutati sve te njihove laži.... i stavljaju nas u situaciju da zbog pristojnosti ne reagiramo i stresemo im u njonju da kužimo što rade.... a ako se ipak odlučimo reći im u njonju da ne igramo tu igru, tada smo loši.

    Da se poslužim tvojim primjerom o lektiri - žašto misliš da si posudbom svoje lektire nekoj osobi tu istu osobu uskratila za dobar doživljaj čitanja?

    Zato što je ta osoba išla linijom manjeg otpora i nije ni pokušala pročitati knjigu.

    Samo zato što si ti imala taj doživljaj ili jer je taj doživljaj imala većina?

    Govorim o svom doživljaju... a ne doživljaju većine. Masu knjiga mi se i nije svidjelo i tada su moje lektire bile kritika. Ponekad su me zbog te iskrenosti profesori hvalili, ali nekima se i nije baš sviđalo... no ja sam uvijek prenosila svoj doživljaj. U svojim lektirama. Kad sam pisala za druge... pisala sam ih podanički.... da ne odskaču... da se uklope i da slučajno ne bi imali problema.

    Zar ja nemam pravo ne doživjeti to?
    Naravno da imaš pravo. I ja sam ponekad iskoristila to pravo. Obično kada je Krleža bio u pitanju... no tada sam čitala osvrt drugih književnika na neku njegovu knjigu, pa sam iz toga izvlačila svoju lektiru. I to je varanje. Nijedno varanje nije dobro. Jel tako?!!! Pa čak i onda kad mi varamo....

    I zašto bi onda bilo nemoralno da zatražim pomoć prijatelja?
    Zato što ako već sam varaš, nije O.K. da i druge uvlačiš u varanje. Pa upravo smo takvim navikama... pojedinačnim i solidarnim varanjima i laganjima doveli ovo društvo u ovakvu situaciju.

    Napokon, nije li mi čitanje te literature nametnuto?

    Školovanje ti je nametnuto... pa i sam život ti je nametnut jer nisi pisao molbu da te naprave. Cijeli život je skup pravila.... i puno toga nam je nametnuto.

    zar mi i doživljaj iste treba biti nametnut?
    Ako lektiru pišeš sam, nakon što si pročitao knjigu... tada nema govora o nametnutom doživljaju, nego pišeš svoj doživljaj. Ali ako varaš... i ako netko drugi svoj doživljaj piše u tvoju bilježnicu na kojoj piše tvoje ime... tada ti je taj doživljaj nametnut. On je laž... on je prijevara.... a u tvojim unutrašnjim ladicama, u kojima je pohranjeno sve što si pročitao ostala je praznina..... i veliki crveni uskličnik... jer si lagao... :))))))))

    avatar

    05.12.2010. (18:13)    -   -   -   -  

učitavam...