Komentari

doninsvijet.blog.hr

Dodaj komentar (28)

Marketing

  • Neverin

    predvina priča Dona :) ja sam svoga labuda upozna na faksu. Osjećao sam se dosta usamljen prvu godinu i bilo mi je drago vidjeti u jednom malom umjetnom jezeru u gradu dva labuda kad bi prolazio. Treće godine faksa on je ostao sam (ili ona) i vraćao se još naredne 3 godine i bio je vavek sam a ja sam znao sa pijanke sastati i porazgovarati sa njim jer ja sam bio tužan što me nogirala jedna cura koju sam volio a on izguio družicu. Pa sam mu pričao kao da nas nešto zajednički veže. Tako je bio dostojanstven u svojoj samoći..

    avatar

    02.10.2010. (18:21)    -   -   -   -  

  • gustirna

    Volimo istu priču, oduvijek. I tako se i u životima našim neke stvari poklapaju.
    Labud je imao sreću što je tu bio tvoj Matko i izbavio ga od neznanja drugih ljudi.
    Na njegovom putu prema jugu našao se jedan dječak i njegova obitelj koji su mu dali svoj dom i okrjepu da skupi snage za nastavak puta. Ima li veće sreće od toga? Pomoći drugom živom biću da sigurno nastavi svoj put. :-)))

    avatar

    02.10.2010. (18:40)    -   -   -   -  

  • sanja_45

    I ja kažem, neka mu je sa srećom, Dona....:))

    Prekrasnu si nam priču ispričala..:))

    avatar

    02.10.2010. (18:57)    -   -   -   -  

  • geomir

    Lipi i sritni nastavak priče iz ditinjstva! :-)))

    A mene uvati "onaj zbrčkani osjećaj kad dođen pred sam kraj" kad ima čagoda lipega na pjatu,
    pa me uvati muka, jer kad sve pojeden, više neće bit!!! :-))))

    avatar

    02.10.2010. (18:59)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Neka je sretno predivnom labudu; neka pronađe svoje - a tebi šaljem puno pozdrava! Pusa, pozdrav od Luki+Goldie

    avatar

    02.10.2010. (20:00)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @neverin, hvala ti. Sviđa mi se tvoj komentar jer si se dodirnuo nečega o čemu s malo ljudi mogu razgovarati da me ne bi smatrali luđakinjom. Normalno je da osjećamo bliskost prema svojim kućnim ljubimcima i to razumije baš svatko.... ali ta potreba i mogućnost komunikacije sa životinjama koje nisu "naše"... je nešto posebno. Eto... možemo s njima razgovarati... i to ne bilo kako... nego mislima. U stanju smo im ispričati i ono što drugima ne pričamo.... osjetiti povezanost i bliskost. Mnogi ljudi ovim svijetom hodaju, a da ih i ne vide... čak im i smetaju. A one u našoj blizini nisu slučajno. Taj labud na tvom putu nije bio slučajno i taj susret nikako nije nevažan. Drago mi je da si ga podijelio s nama.
    Jozo ti je strašan!
    @gustirna, puno nam se toga poklapa. A i ti si jedna od onih koji sa životinjama, biljem i prirodom komuniciraju na poseban način. :)
    @sanja_45... hvala ti.... kad svi otpuhnemu pozitivne želje za nastavak njegovog puta, on ne može biti drugačiji no sretan....
    @geomire, nasmijao si me s ovom usporedbom. :))))) U pravu si.... to su slični osjećaji. ;)
    @luki2, hvala na tvojim željama za sretan put bijelom labudu... a tebi i Luki debela pusa. :)

    avatar

    02.10.2010. (20:41)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Hvala Ti, draga raga Dona - i za komentar tu kod Tebe, i na divnom komentaru kod mene!
    Grle Te Luki+Goldie (sa sve četiri šapice)

    avatar

    02.10.2010. (21:14)    -   -   -   -  

  • vanja zlatović

    imaš pero slično kakvo su imali ruski romantici.
    poruka ovog posjeta jest duhovna, i siguran sam da ćeš spoznati što ti se želi reći.
    bijeli labud koji se, gotovo vraća u nebo i odlazi nakon što te posjetio. jaka simbolika, vrlo jaka.

    avatar

    02.10.2010. (22:33)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @luki2... ljubac za tebe... :)
    @Vanja... veliko hvala... :)

    avatar

    02.10.2010. (22:45)    -   -   -   -  

  • sanja_45

    Delete i delete to je jedina riječ, a i tipka na našoj tipkovnici koja nas štiti od razno, raznih nesuvuslih komentara.

    avatar

    03.10.2010. (12:40)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @sanja_45, u pravu si. Čarobna je ta tipka. ;)

    avatar

    03.10.2010. (12:54)    -   -   -   -  

  • tignarius

    pozdrav "starim" blogerima, via geo@..
    prekrasna ti je priča..
    a za Damira sam ti ostavio i komentar

    avatar

    03.10.2010. (13:19)    -   -   -   -  

  • ero

    Svite

    Koji sritni labud....pa je sletija ispod grada....i naletija na tebe i Matka....lipo njemu, a lipo i nama jer moremo čitat tvoju toplu priču.

    A zamisli da je baksuzan labud....pa da je sletija u centar.....recimo u Kamensko međ gladne radnice....ne bi se vinija krilim i odletija u neku zemlju bolju od Hrvatske.....vinija bi se samo dim pečenke.

    avatar

    03.10.2010. (16:30)    -   -   -   -  

  • žubor vode

    Jako lijepa priča, Dona.

    avatar

    04.10.2010. (04:47)    -   -   -   -  

  • dordora2

    leti, leti, moj labude bijeli i ispričaj svojima kako ovdje još uvijek ima dobrih ljudi koji pomažu umornima... naše će misli s tobom letjeti - zahvaljujući Doni.......
    pusa tebi draga Dona........ :-)))

    avatar

    04.10.2010. (09:24)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    @tignarius , hvala ti. Pozdrav... :)
    @Destination Unknown , dobre želje mu sigurno pomažu u dugom letu... :)
    @ero.... ma ne bi se njemu ništa loše dogodilo da je sletio u krug Kamenskog... pa nisu te radnice tako krvoločne da bi pojele tu krasnu životinju. Ima sreće da nije sletio na Markov trg... jer nisam sigurna da ga Šuki ne bi okrenuo na ražnju... :))))))
    @Žurobčice.... hvala ti.... :)
    @Dordorice... pusa i hvala... :)
    @monopol... hm... možda snjegovi pa kule Age Osmanage.... :))))))))

    avatar

    04.10.2010. (13:52)    -   -   -   -  

  • studena

    Prekrasnu priču si nam ispričala, draga Dona, koja je još i puno bolja od ružnug pačeta jer smo kroz tebe svjedoci lijepe stvarnosti.
    Mene oduševljava i ta slika, gdje su sve te životinje, iako različite, ipak zajedno.
    Sjetim se moje Cicibele, laneta koje sam našla povrijeđenog u šumi, i velike ljubavi koju joj je Borrego, moj pas i rođeni lovac, ukazivao.
    Moja priča, na žalost, nema sretan završetak...

    avatar

    04.10.2010. (15:18)    -   -   -   -  

  • ero

    Svite

    ma nisam tija reć da su krvoločne neg gladne....a kad si gladan ne biraš. A Šuki je vrhuška ADZ-a i sigurno ima u nekom sefiću koji miliionček keša....pa bi labud oko njega, pa i oko njegove praunučadi, moga se šepirit kolko mu volja.

    avatar

    04.10.2010. (15:28)    -   -   -   -  

  • suncokretica

    Znaš, Zelena iliti Greentea kaže da je moj Buntovnik njezin blogoljubimac....e, pa Matko je moj! :))))

    avatar

    05.10.2010. (22:50)    -   -   -   -  

  • catwoman

    Čudesno, i niti slučajno - slučajno. Kao što je prekrasno rekla @ Vanja Zlatović. Životinje doista imaju izuzetno važnu spiritualnu ulogu u našim životima, poput djece... ( Što je potvrdila i @ Studena prekrasnom, tužnom pričom o čudesnom posjetu jednog divnog stvorenja u njen život i život njenih ( četveronožnih ) prijatelja. ) Oni su anđeli, i šlus ( kako ti to odrešito kažeš )!

    Čitala sam malo tvoj blog unatraške, jer dugo me nije bilo, a zanima me uvijek čemu poklanjaš pažnju ... Tvoj me Matko totalno oduševio, kako u ovom postu - kao čuvar Života, tako i onom gdje se istakao kao borac za razoružanje. Nisam čitala "Ratnike Svjetlosti", ali odmah me tvoj Matko asocirao na pojam koji sam si stvorila iz tih dviju riječi.

    Bravo Matko i mama Dona !

    p.s.

    Sudeći prema fotografiji, ti si kreirala pravi edenski vrt u svom svijetu. Predivno je.

    avatar

    07.10.2010. (15:44)    -   -   -   -  

  • Kinky Kolumnistica

    Kako lijepa i topla priča, i ne samo to, nego mi se nekako čini i da je znakovita. Znakovita zato što vjerujem da ovaj lijepi labudić nije posve slučajno odabrao baš vas da vas posjeti i da se stvari poklope kako su se poklopile. Vjerujem da u svemu što nam se događa postoji neka simbolika, samo su neki od nas bolji, a neki su lošiji čitači. Ne moram naglašavati kamo ti spadaš, zar ne? ;)

    avatar

    10.10.2010. (08:53)    -   -   -   -  

  • dolphinA

    Joooj kako lijepo. Volim labudove...tako su graciozni, ponosni. U Dublinu ih ima puno. Nastane skoro svako jezerce u parkovima. I Irci imaju jednu legendu s labudovima, ali je jako tužna, a ja volim sretne završetke pa sam je pročitala samo jednom :).

    avatar

    10.10.2010. (13:15)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Hvala, draga Dona! Uistinu je figurica predivna! Vole Te Luki+Goldie

    avatar

    18.10.2010. (09:52)    -   -   -   -  

  • luki 2

    A i pjesma je super, slažem se s Tvojim komentarom kod mene! :)))) Vole Te Luki+Goldie

    avatar

    18.10.2010. (09:54)    -   -   -   -  

  • greentea

    kao što bi bez labudova svijet bio ružniji i tužniji, tako bi i blog i svi mi koji čitamo ove priče bili uskraćeni za izuzetan doživljaj -kad ti ne bi pisala. volim tvoje postove, jer su tako puni ljudskosti u svojem najljepšem obliku i hvala ti od srca za ovu priču o labudu u tvojem dvorištu. premda su stari slaveni bili mudar narod, mi danas znamo da vrag postoji samo u umovima ljudi, i baš kao i ti i ja kažem ŠLUS-taj labud je bio božji stvor i gotovo! i nije slučajno stigao do vas - slične energije se međusobno privlače. plemenito ide zajedno s plemenitim....:))))

    avatar

    31.10.2010. (15:21)    -   -   -   -  

učitavam...