Komentari

tricenasesvakodnevice.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Živjeti svoj život

    Uživala bih u tom trenutku prepoznavanja duša, za formalno upoznavanje došlo bi već vrijeme.

    avatar

    08.09.2010. (21:59)    -   -   -   -  

  • fulvus

    poznaješ a ne (pre) poznaješ...neke stvari bolje da ostanu skrivene. tko zna jel taj želi da ti znaš da on zna da ti znaš?:)))

    avatar

    08.09.2010. (22:15)    -   -   -   -  

  • žubor vode

    Nisam sigurna što bi bilo dobro učiniti...prići ili ne...

    avatar

    08.09.2010. (23:57)    -   -   -   -  

  • iskreno plava

    Imao sam situaciju da znam, ali sam se pretvarao, to je ipak nečija intima.

    avatar

    09.09.2010. (09:16)    -   -   -   -  

  • Bookeraj

    srećom, ne vozim se tramvajem :) a ovisi... ovisi koliko je intiman taj blog i koliko je ta osoba tajnovita oko svog života. recimo, oni koji slikaju vlastite kuhinje ili se slikaju u odjevnim kombinacijama očito ne brinu oko toga. oni koji govore u šiframa... to je druga stvar. ne znam što bi valjalo poduzeti u toj situaciji: možda se praviti da se ništa ne događa?

    avatar

    09.09.2010. (10:23)    -   -   -   -  

  • povuci-potegni

    pozvala bih ju/ga na čaj. jer kavu ne pijem.
    nego...jel ovo.... mrzi svoju šeficu...jesam to ja?! :))))))))))))

    avatar

    09.09.2010. (18:29)    -   -   -   -  

  • Nina...

    uhhh koliko me puta uhvatila takva poplava misli
    koliko sam puta tako s upitnicima razmišljala o osobama u prolazu
    zanimljive znaju biti te poplave jako ako me uhvate
    ko što je zanimljivo i ovo razmišljanje koje si podjelila s nama ti jedna koja nisi odavde a tako si bliska i draga ;)))))))

    avatar

    10.09.2010. (12:35)    -   -   -   -  

  • Nisam ja odavde

    @ a n g e l w i n g s: da, ali zapravo ne možeš nikada znati za sigurno da je to ta osoba :o)
    @ Ž i v j e t i s v o j ž i v o t: u ovom slučaju se duše zapravo ne mogu prepoznati, već se mogu samo pitati "poznajemo li se mi odnekud?" :o)))
    @ f u l v u s: " tko zna jel taj želi da ti znaš da on zna da ti znaš" - da, vidiš i to je problem :o))))
    @ ž u b o r v o d e: ovisi o situaciji i tome kakvi smo po prirodi, nema jedinstvenog odgovora :o)
    @ p r o m i j e n j e n: ovisi zapravo tko što piše na blogu...vjerojatno oni koji dijele najintimnije stvari i ne bi htjeli biti prepoznati. s druge strane, možda bi baš oni htjeli biti :o))))
    @ B o o k e r a j: da, zaista ovisi koliko je intiman blog te osobe :o)
    @ p o v u c i - p o t e g n i: ja pijem kavu, sm da znaš ak me budeš zvala :o) odgovor na drugo pitanje je: svaka sličnost je slučajna. iako ne mogu reći da mi nisi dala ideju :o)))))))
    @ N i n a 1 9 8 9: e, sad zamisli da sjedimo jedna pored druge recimo na nekom koncertu, uživamo u istoj muzici, al nemamo pojma da smo to nas dvije. i onda recimo poslije napišemo osvrt na taj koncert, skužimo da smo bile na istom, riječ po riječ, ispadne da smo sjedile jedna pored druge i sa bloga saznamo zapravo tko smo u stvarnom svijetu. što to ne bi bilo tužno?

    avatar

    10.09.2010. (13:22)    -   -   -   -  

  • boco san

    Helooooooooooooooo
    evo nas ..ima nas sada
    veselja od jutra .smijeha ne nedostaje ma tako treba.
    Znaš bila sam nedavno u Zagrebu i srela se sa Luky popile smo kavu lijepo se ispričale
    više ona nego ja , ali bilo ju je lijepo slušat, draga je osoba i 100 na sat.-))
    svugdje bi željela biti sve vidjeti , čuti i to prenjeti u svojim postovima,
    a ja mislila da sam ja 100 na sat ..zaostajem ja ha haa
    i nije završilo na tom ..čujemo se dopisujemo koliko nam ovo vrijeme dozvoljava.

    Prošle godine upoznala sam Rusalku , a ljetos je bila moja gošća
    ah kako sam bila nespretna , zbunjena a i ona što bi rekli nisam je željela razočarati
    a svi mi nešto išlo krivo , međutim drugi dan je bilo sve pod kontrolom ,
    tjedan dana je prebrzo prošlo ali druženje ostaje
    ne kao lijepa uspomena sjećanju jer bude dana još kada čemo se vidjeti i nastaviti razgledavati sve ono što nismo stigle.

    E da mi nije mojih ježića da nisam pisala blog , vidiš... nikad ne bih upoznala divne ljude .

    Pročitala sam tvoj post niže , lijepa gesta od tebe , nisam je poznavala tu
    i tamo znala sam zaviriti alli put me je vodio u onom mom krugi blogera od
    kojih sam na neki način začarana pa sam ostala u toj kružnici tu i tamo
    odem malo dalje ali se opet vratim toj početno obitelji,
    ma niko se zbog toga ne može ljutiti .
    Bit svega je ostaviti komadić svoje duše po kojoj smo prepoznatljivi a ako imamo sreće možemo upoznati ono, znaš ton i slika.-)))
    Mnoge zamišljam kako izgledaju da li su veliki ili mali ..rastom ,
    da li su ono manekeni ili buckice , nasmijem se sebi puno puta kako ja to njih zamišljam , ma valjda sam zbog ježića maštovita
    pa u ovom vremenu želim podjeliti sreću pišući blog ..dok nas ima , dok smo tu.

    Ssmokić tebi nebeski i svemirski od dva ježića, dvi kornjačice i dva mačosa ..
    kapetanica sam ja Bodljica ..pusa.-)))

    avatar

    10.09.2010. (14:03)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    Imala sam sličnih prilika :)

    Nije lako odlučiti ali jednom sam rekla, ja sam promatram, razmišljam a ti, jesi li ti ...

    Nasmijali smo se jedno drugom, rukovali, popili kavi u tako ...

    Teže je s muškarima, s jedne strane misle da ako im žena priđe kad ih preopozna, misle, ova mi se možda nabacuje a s druge ... strah.
    Da, neki se i uplaše )

    Na face je drugačije.
    Često dozvolimo da nam STRANAC uđe u dom, otkrivamo se ali kad se igra "otvorenih karata", nije problem.

    Lijep i ugodan želim ti ovaj sunčani, rujanski dan.

    avatar

    11.09.2010. (10:03)    -   -   -   -  

  • Trn

    )))) ponekad mislim da smo svi nekako povezani. Svatko može biti poznanik. prijatelj ili rođak nekog koga znaš i svijet je selo s blogom ili bez njega. Samo treba dovoljno kopati po zajedničkim poznanstvima. ;)

    avatar

    13.09.2010. (10:14)    -   -   -   -  

  • premudra

    nije mi palo na pamet da možda sjedim pored osobe čiji blog čitam. ali mi se dogodilo da o meni znaju neke osobe puno više nego što sam mislila i to baš preko mojih postova na blogu. a nisam niti znala da znaju kako pišem blog. ispočetka mi je bilo neugodno, kao da me netko ogolio a ja dopustila sama, a onda kad sam u trenutku razmislila jer razgovor je tekao dalje i nisam baš imala previše vremena zauzeti stav, shvatih da što onda, pa sve što sam napisala i stojim iza toga, barem me razumije jer ponekad mislim da imamo krivu predodžbu o ljudima s kojima se susrećemo, družimo, radimo, jer ne znamo kako oni u stvari razmišljaju. drugo je ono što iziđe iz njihovih usta možda u odnosu na ono što stvarno misle. tek rijetki su koji ono što i misle i kažu na glas.

    avatar

    19.09.2010. (01:21)    -   -   -   -  

  • cistiliste

    skužila jednu osobu...poslije neke detalje samo provjerila...preko treće koja nema pojma o ničemu...i da, to je ta osoba...nisam rekla da sam prepoznala..nije ni bitno...

    avatar

    22.09.2010. (19:54)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...