Komentari

tricenasesvakodnevice.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • fulvus

    i ja mislim da svaki susret, prijateljstvo, druženje ima svoju svrhu. iz nekog razloga jedan dio puta smo zajedno prošle. na blog me privuklo njeno pisanje...u mnogim stvarima sam prepoznala sebe. na meni je definitivno ostavila traga, bez obzira što smo se u zadnje vrijeme nismo sretale. to ja zovem prstom sudbine....sve u životu ima svoje zašto.

    avatar

    30.08.2010. (09:52)    -   -   -   -  

  • premudra

    lijepo ste to obje rekle.
    ostavila je traga na svakome tko ju je imao priliku upoznati u nekom radoblju svog i njezinog života.
    da, postoji razlog zašto smo je upoznale :)
    i drago mi je da jesmo.

    avatar

    30.08.2010. (10:07)    -   -   -   -  

  • mocvara

    ,,,, kad god mi je kao bilo tesko, "skocila" bih kod nje na salicu mudrosti, hrabrosti, volje i s time bih dobila novu snagu i polet i neko nove videnje mojih "problema" , koji uglavnom to nikada nisu, bar ne u snazi s kojim dozvolim da me bace na pod i oduzmu vec pomalo istrosenu snagu koju treba sparati za nepoznato sutra .......zato se sada pozdravljam sa: do skorog videnja .....

    avatar

    30.08.2010. (10:33)    -   -   -   -  

  • primakka

    vjerujem u do viđenja, u bilo kom obliku, ali jako mi je žao da sam neke bitne stvari kod nje propustila.
    zato sad znam da ponekad manje nikako nije i više.

    avatar

    30.08.2010. (11:38)    -   -   -   -  

  • Živjeti svoj život

    Hvala ti.

    avatar

    30.08.2010. (16:11)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Nisam osobno imala čast upoznati Levanticu, ali pisala je s puno ljubavi, obožavala životinjice - pa mi se govori da je bila posebna, draga i dobra osoba.
    Prekrasan post prijateljstva si napisala; hvala Ti! Pozdrav od Luki+Goldie

    avatar

    30.08.2010. (20:45)    -   -   -   -  

  • brodjanka

    Čudan je ovaj naš blogerski svijet.Neki se neznamo,neki se nikada ne upoznamo,neki se družimo...ali ipak ostajemo solidarni i vezani na ovaj ili onaj način.Valjda je to ono što je u čovjeku ipak neizbrisivo-želja za iskrenošću.Nisam kontaktirala sa vašom prijateljicom,nisam ju znala...tek nešto danas...jer me radoznalost povukla...i jer sam i sama osjetila što znači izgubiti virtualnog prijatelja.Čovjek se osjeća kao da je jedan dio,neki sitni atomčić,ali bitan,rasprsnuo u milijarde sitnijih...to je valjda život!Počivala u miru!!Svaštara

    avatar

    31.08.2010. (09:29)    -   -   -   -  

  • LoveToRead

    Rasplakala sam se na ovaj post. Levant, nažalost, nisam upoznala, ali sam baš jučer s prijateljicom koja također piše blog, pričala o njoj. Kaže da je bila divna, i još kada sam čula da je moje godište...strašno. Zbog takvih se ljudi, koji su bili snažni do kraja, treba postidjeti ukoliko smo nezahvalni zbog stvari koje nemaju veze sa zdravljem.

    Počivala u miru, Levant, žao mi je što te nisam poznavala..

    avatar

    31.08.2010. (21:30)    -   -   -   -  

  • premudra

    jako lijepo si se oprostila s njom. jako lijepo je i dalje prisutna u tvom životu, svakodnevno :)

    avatar

    01.09.2010. (09:47)    -   -   -   -  

  • sewen

    :-(

    avatar

    02.09.2010. (07:10)    -   -   -   -  

  • Pjesma o jednoj mladosti

    Upravo pročitala kod Franca o Levantici... Laka joj zemljica.

    avatar

    03.09.2010. (21:15)    -   -   -   -  

  • jesmoinismo

    pročitala sam poslije ovog tvog posta i @levant i @ranjenu pticu i sad mogu reći: ušla sam kao stranac u njen svijet, misli i proživljavanja, a sad sam bogatija za jednu osobu u svom životu.
    čitajući njene posljednje riječi, i pomisao da je više nema i da se nikad više neće pojaviti ovdje, i nigdje, pomislih kako je teško dokučiti i pomiriti se okrutnošću i neminovnošću nestajanja.
    a svi smo na tom putu.

    avatar

    06.09.2010. (23:17)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...