Komentari

gosponprofesor.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing

  • Valcer

    Ništa bez Johnnyja, koliko vidim ! :)

    avatar

    18.08.2010. (18:20)    -   -   -   -  

  • fotkam, kuham, putujem...

    hehe odlicna prica. koliku ste mu napojnicu ostavili ;)?

    avatar

    18.08.2010. (21:40)    -   -   -   -  

  • gospon profesor

    @ mare: :)) a ne sjećam se više...

    avatar

    18.08.2010. (21:56)    -   -   -   -  

  • barba

    90 milijuna na 7000 otoka kazess, to bi po hrvatski bilo 14 milijuna na 1000. Tesko mi na zelenu granu s majmunima.

    avatar

    18.08.2010. (23:12)    -   -   -   -  

  • alexxl

    hahaha, setil sam se jednog filma iz davnine, talijanski, Adriano Čelentano,
    ili većkak, držal je urnu od , ili sa ocem, pepelom, ono sirotinja.
    zapravo i nije bila urna, neg nekaj ko konzerva i.........
    nema ga doma, frend gladan i skuva si juhicu.
    Ovaj se vrati, vidi, pa od čega, pa iz ove konzerve i počne ga dušiti:
    -pojel si mi tatu
    Lijep putopis, egzotika, "druga planeta"
    Pozdrav

    avatar

    18.08.2010. (23:14)    -   -   -   -  

  • Bookeraj

    odličan putopis, sasvim drugi svijet... kad pročitam ovakve putešestvije, i sama dobijem volju putovati...

    avatar

    19.08.2010. (09:02)    -   -   -   -  

  • Neverin

    ova priča bi trebal biti početak jedne knjige...

    avatar

    20.08.2010. (01:46)    -   -   -   -  

  • endi

    Prekrasna priča prelijepo ispričana. Prvi puta sam na ovom blogu, ali sigurno ne i posljednji. Zahvaljujem na doživljaju i čitamo se ponovo :)

    avatar

    20.08.2010. (08:12)    -   -   -   -  

  • gospon profesor

    @ neverin: :)) hmmm... bit će, bit će... ;)

    @ endi: hvala, drago mi je da ti se svidjelo. Ako imaš vremena, prosurfaj po blogu. Moglo bi biti još ugodnih iznenađenja :)

    avatar

    20.08.2010. (09:55)    -   -   -   -  

  • Shelly Kelly

    veliš, nije cija? ;-)

    avatar

    20.08.2010. (13:48)    -   -   -   -  

  • gospon profesor

    @ Shelly: :)) nije, nije. A nije ni NSA.

    avatar

    20.08.2010. (17:39)    -   -   -   -  

  • Filip

    Zanimljivo; netko u ormar tisuću cipela, a netko urnu, ljubav. Dočarao si ambijent, prošetao kroz povijest, a Johnny je primjer poduzetnog i pouzdanog vodiča do onog iza „kulisa“. Poz.))

    avatar

    21.08.2010. (01:35)    -   -   -   -  

  • babl

    Kadikad možeš ponešto saznati o nekoj zemlji i da ne odeš u nju. Tako sam se svojevremeno u S.A.D družio s jednim doktorom s Filipina, Filipincem, no bilo je to toliko davno da sam zaboravio kako se zvao. Ono što nisam zaboravio da je bio pedesetih godina, oniži i poprilično okrugao, djelovao je poput tamnoputog srdačnog praščića. I supruga mu je bila nalik. Imali su petero ili šestero djece, najstarije na pragu puberteta. Malo ranije nego smo se upoznali doveo je iz domovine mladu i zgodnu medicinsku sestru da radi u njegovoj ordinaciji. Sestra je stanovala s njegovom familijom i u slobodno vrijeme čuvala djecu. Supruga je vodila glavnu riječ u porodičnim poslovima i odnosila se prema sestri brižno i zahtjevno, otprilike kao da joj je najstarija kćerka, a sestra ju je pokorno slušala. Vodili su sestru po svim porodičnim zabavama na koje se dolazilo s djecom, ali i na prijeme na koje se išlo bez djece. Među bližim prijateljima za koje je znao da se neće skandalizirati doktor nije skrivao da sestra utažuje i druge njegove potrebe jer njegova supruga više nije za to zainteresirana, te da je to običaj na Filipinima i znak društvenog i poslovnog uspjeha, da su njegovoj kući vlada sklad i sloga i da su svi zadovoljni.

    avatar

    22.08.2010. (00:32)    -   -   -   -  

  • morska zvijezda

    Koliko god je putopis dobar, Filipine mi najbolje opisuje ova recenica:
    "»O, you are so tenderhearted«, primijetio je moj američki prijatelj, navikao na drastične klasne razlike.

    avatar

    22.08.2010. (17:49)    -   -   -   -  

  • odmak

    Dobar opis. Većina svijeta je upravo takva. Europa je nešto drugo. Srećom je zahvaćamo pa makar i rubno.

    avatar

    23.08.2010. (11:02)    -   -   -   -  

  • semper_contra

    @g.profesor
    Pročitao ja pročitao i to tuto kompleto. Odlično, da ne spominjem samu činjenicu da si bio na taaaako dalekom putu.

    A kada već pitaš za komentar, evo ga. Napisao si:
    Naime, već i sam prelazak ulice u Manili je neka vrsta lutrije: kolike su šanse da preživim? Deviza glasi: pješake treba gaziti!
    Sve je relativno. Ja to doživljavam kada iz mog provincijskog gradića Čk dođem u "mali Zagreb". Umalo poginuh na pola zebre kod Klinike. Šofer je tako divljački prikočio da mi od škripe kočnica umalo stalo srce. I još se buni što je morao stati. Ja sam pak naučen da automobili stanu pred zebrom čim se približim rubu pločnika.

    avatar

    23.08.2010. (13:21)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    to vozilo, je li to jeepney?
    inače, strašna priča i zanimljvi običaj za koji nisam čuo ranije

    avatar

    23.08.2010. (15:40)    -   -   -   -  

  • Belleepoque

    Izvrsna priča o potpuno drugačijoj kulturi od naše, meni ponekad i teško shvatljivoj. Ali, svuda je lijepo putovati :)
    Pozdrav!

    avatar

    23.08.2010. (17:08)    -   -   -   -  

  • j.

    Naš je problem u tome što želimo vjerovati da bi recimo Filipinac, da se radilo o putovanju u Mađarsku, na rečenicu o extraordinary experience upitao nešto drugo, bumo rekli, du'ovnije :)))
    Super priča. Naravno, i moj stražnji dio ne mrzi vidit puta. Iako se ne mogu otrgnuti od one poznate koja veli da putujući zapravo tražimo sebe. Ili tako nekako.

    avatar

    23.08.2010. (22:57)    -   -   -   -  

  • Annaboni

    I onda si se nakon svega vratija doma.....................Pozdrav iz vrućega Splita

    avatar

    24.08.2010. (13:02)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...