Rastvorila sam rubac, nema u njemu puno toga, tek nekoliko odživljenih stvarnosti, šaka pepela, a sad i tvoja priča s (nikad više) zaboravljenim perajama i isprovociranim oblacima...dragocjenosti s mjerom koja nema mjere.
02.07.2010. (12:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
ne želeći kvariti ovu jednu divnu tvoju... ne znam zašto je toliko važno duboko staviti ono najteže svoje kad nam se svejedno brzo vrati, pogotovo ako smo na putovanju posegnuli za onom ispeglanom košuljom na vrhu. možda jednostavno te najteže stvari trebamo nositi odvojeno, pa ako nam ne trebaju niti ih ne vaditi sa dna?
02.07.2010. (17:23)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
moja je valiža suknena, svežana u čvor... i ima točkice... ono što je na dnu...ne ulazi više u moju životnu prtljagu... istina je jedino da ponekad jako dugo, predugo traje ispiranje u situ... tu sam valjda na oca :) a zašto je toliko važno duboko staviti ono najteže svoje? ne znam.. možda je ono što sam htjela reći to da svoje dno i naslagane stvari na njemu (da li slobodnim padom ili mojom rukom... svejedno) jednom kad se prašina slegne... ja ih nikad ne vidim kao uteg, već upravo kao mjesto od kojeg mi se najlakše i najljepše odraziti...
02.07.2010. (17:59)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
I mene čeka jedno pakiranje vrlo brzo, prebrzo. Moje dno se uzburkalo ove godine, teško ga razlučujem od ostatka ponekad, čekam da se slegne u nadi da neće nestati; nisam navikla odlaziti lagana.
03.07.2010. (05:16)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
A najjednostavnije bi bilo nikad se i ne pakirati, ostavljati za sobom stvari koje su preteške i preglomazne za ponijeti, dragocjenosti svezati u rubac, da, pa jedino nabaviti peraje i brzo otplivati u neki sasvim drugi akvatorij... Predivne misli...uživah:)))))
03.07.2010. (23:23)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
čitač
ti si potresna, znaš
01.07.2010. (21:21) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
studena
Rastvorila sam rubac, nema u njemu puno toga, tek nekoliko odživljenih stvarnosti, šaka pepela, a sad i tvoja priča s (nikad više) zaboravljenim perajama i isprovociranim oblacima...dragocjenosti s mjerom koja nema mjere.
02.07.2010. (12:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
primakka
ne želeći kvariti ovu jednu divnu tvoju...
ne znam zašto je toliko važno duboko staviti ono najteže svoje kad nam se svejedno brzo vrati, pogotovo ako smo na putovanju posegnuli za onom ispeglanom košuljom na vrhu. možda jednostavno te najteže stvari trebamo nositi odvojeno, pa ako nam ne trebaju niti ih ne vaditi sa dna?
02.07.2010. (17:23) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
tessa k od tesara
moja je valiža suknena, svežana u čvor... i ima točkice...
ono što je na dnu...ne ulazi više u moju životnu prtljagu...
istina je jedino da ponekad jako dugo, predugo traje ispiranje u situ... tu sam valjda na oca :)
a zašto je toliko važno duboko staviti ono najteže svoje?
ne znam..
možda je ono što sam htjela reći to da svoje dno i naslagane stvari na njemu
(da li slobodnim padom ili mojom rukom... svejedno)
jednom kad se prašina slegne... ja ih nikad ne vidim kao uteg, već upravo kao mjesto od kojeg mi se najlakše i najljepše odraziti...
02.07.2010. (17:59) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
missillusion
I mene čeka jedno pakiranje vrlo brzo, prebrzo. Moje dno se uzburkalo ove godine, teško ga razlučujem od ostatka ponekad, čekam da se slegne u nadi da neće nestati; nisam navikla odlaziti lagana.
03.07.2010. (05:16) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Sarah Bernardht
A najjednostavnije bi bilo nikad se i ne pakirati, ostavljati za sobom stvari koje su preteške i preglomazne za ponijeti, dragocjenosti svezati u rubac, da, pa jedino nabaviti peraje i brzo otplivati u neki sasvim drugi akvatorij...
Predivne misli...uživah:)))))
03.07.2010. (23:23) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
cistiliste
dakle spakirala..sve..neka:)
05.07.2010. (17:30) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Volupta
uživam, čitajući te..
06.07.2010. (02:23) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Toni M
Znaš šta posebno volim kod tebe? Upravo sam uspio nekako riječima uhvatiti... Galantnost pisanja. Baš to. Elegancija misli i samog čina pisanja.
11.07.2010. (14:56) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...