Komentari

topsicret.blog.hr

Dodaj komentar (23)

Marketing

  • champs-elysees

    Ključna je zadnja rečenica - s vremena na vrijeme....

    Meni je najvažnija kvaliteta namirnica, a posuđa ni ne toliko,. Važnije mi je imati puno različitog posuđa solidne kvalitete nego malo ali vrhunske kvalitete. A volim imati i dovoljno vremena , npr 1 sat mi je taman.
    Brzinsko kuhanje nakon posla ne volim ali to me i onako rijetko zapadne, jer mužić i kad radi ujutro dođe doma prije mene, a kad radi popodne i onako skuha ručak prije posla.
    Profesionalni je kuhar pa je to njemu peace of cake :-)

    avatar

    24.06.2010. (06:52)    -   -   -   -  

  • Kojotica

    i ja obično kuham i pišem blog...uglavnom mi ne zagori :))
    volim kuhati, a zbog posla prisiljena sam preko tjedna složiti večeru u pola sata do sat vremena...i dosad se nitko nije bunio...
    vikendom si uzmem malo više vremena :)

    avatar

    24.06.2010. (08:34)    -   -   -   -  

  • Pegy Sue :)

    Ni ja ne stojim za štednjakom dok se hrana kuha, uglavnom radim to što si i ti naveo - perem posuđe, možda pročitam koji časopis, malo pospremim i tako to.
    Nisam baš jako iskusna u kuhanju kompliciranijih jela (kad to velim, iskusne domaćice izbacuju oči - toliko stara a ne zna kuhati, sramota!) pošto to drage volje prepuštam gospodinu s kojim djelim krevet ;) no da volim kuhati u društvu, uz glazbu i smijeh.. naravno da volim :))
    Čak mi hrana nije toliko bitna koliko taj feeling tijekom kuhanja.

    avatar

    24.06.2010. (09:39)    -   -   -   -  

  • Šima

    Već godinama kuham svaki dan i kompletan ručak je gotov u pola sata. Čak i kad radim njoke za prilog. Kako se sve brzo kuha ne mogu uz to raditi ništa jer treba sve brzo miješati, dodvati i nadgledati. Vikendom kuham malo duže ako sam doma :-)))

    avatar

    24.06.2010. (09:43)    -   -   -   -  

  • pjesak u gaćama

    Ja poštujem sve one koji znaju kuhati. Ja ne znam kuhati. Mislim da bi mogao i bio bi dobar, ali nekako mi kuhinja nije moje mjesto u kuci. Nije ovo nesto muško ili nesto slicno, vec ne znam.

    Ali jel me zena može zavesti sa kuhinjom, oooo da. Ako ne popizdi na moje kritike. Heheeheh.

    avatar

    24.06.2010. (09:47)    -   -   -   -  

  • windfuckersister

    Nekad nakuhavam za dan, dva unaprijed, ali najčešće skuham kad dođem s posla. Ponekad mi se ne da kuhati pa nešto pojedemo "na lovački" kako moj tata voli reći - tko što ulovi.
    U svakom slučaju, volim kuhati i volim jesti tako da nitko ne ostane gladan (iako meni ne bi škodilo malo gladovanja).

    avatar

    24.06.2010. (09:54)    -   -   -   -  

  • kratke...

    massive respect! i ja volim slow food, a i kućnu pripremu hrane. meso pečeno svih vrsta, a s grilla i kamenje... još kad se ima koja minuta vremena :)

    avatar

    24.06.2010. (10:42)    -   -   -   -  

  • primakka

    volim začine, kuhanje i one koji guštaju kuhati.

    avatar

    24.06.2010. (10:49)    -   -   -   -  

  • Marina kuharica

    ne spadam niti u jednu od gore navedenih vrsta zena koje kuhaju :). itekako se dobar i zdrav obrok moze pripremiti u vrlo kratkom vremenu.
    jako mi je vazna kvaliteta namirnica, mogu kuhati simultano nekoliko jela ali ne i pisati blog ili slicno....jer obicno nesto krene po zlu pa jelo ne bude dobro :)

    avatar

    24.06.2010. (14:21)    -   -   -   -  

  • Vesper

    Mislim da je jako važno tu i tamo eksperimentirati u kuhinji, neki novi sastojak...ne moraju biti neki kerefeki stalno,al tu i tamo da se ubaci...da razbije monotoniju.
    Inače moja stara sve kuha super i oslanja se na moto- ne štedi materijala, samo nek je sočno, i mora biti izdašno. Zna eksperimentirati s raznim vrstama tortica-buhtla-s vrganjima, šunkom,sirom, pa i kokosom, medom... , pogačice i slično. A tek kakav burek radi, joj. Uglavnom, nije joj ispod časti posegnuti u časopis da isproba nešto novo.
    Gladna sam...pozdrav ;)

    avatar

    24.06.2010. (14:31)    -   -   -   -  

  • sekasmith

    Zamisli gospođu prof. dr.sc. XY specijalist anesteziolog. Mora prisustvovati cijeloj operaciji pacijenta, ma koliko ta trajala. Dežurstva su inače obvezna 24 sata
    Suprug je dipl. oecc., radi van Zagreba, putuje (autom). Jedno je dijete školsko, drugo u vrtiću.
    Kad se oni mogu sastati za obrokom, prethodno skupiti djecu, po dogovoru? Pa kad ta mlada teta može: nabaviti hranu, birati ju, napuniti frižider, termički obraditi klopu?
    Svi imaju klopu na radnom mjestu odnosno mjestu gdje se provodi gotovo čitav dan.
    Kuhinja /namještaj mislim/ im je mrak i koštala je prestrašno puno. Po meni, nekima je to realno. Nisam tamo bila, moja prijateljica je majka gospođe dr.
    Otplaćuje se stan, auto, pitaj boga kaj sve ne. Kaj ti ta mlada žena trebala izvoditi kerefeke u kuhinji? Čovječe.
    Za razliku, purgerka sam ali sam 7 godina živjela na Kvarneru. Nema kaj nisam naučila (i to da ti sunce tuđeg neba neće sjati....). Sad sam KONAČNO sama s dvoje djece, ali kad se uspije (svakih nekoliko godina) njihov tata upucati u razorenu obitelj, komandira kak bu se kuhala hrana koju je on neobrađenu poslal. Kaj tebi znači ne podgrijavat hranu, si čul za sarmu? Si čul da se nekad mora doktoru, ili vidit s prijateljima, ili jednostavno - nema me, čovječe doma, koje kerefeke! Kad skuhat friško? Ne govorim o podgrijanom krumpiru. Započela sam, alzo, dve teme. Od kad je konačno otišel, postoji express lonac, postoji povrće koje se lešo skuha, polije masllinovim uljem i - ko voli nek izvoli.
    Nisam protiv eksperimenata s hranom, ali kad buš star ko ja, naručival buš, vjeruj mi, hranu iz prvog bistroa. Usput, imam 40 kila viška, upravo zato kaj nemam kad sjesti i mirno jesti, zadovoljna ovim životom, ovom plaćom i ovom klopom.
    Ovo su tak prozaične teme, i nisu mi strane, nemoj se naći povređen, ali kraj toliko gadnih jačih, kak oćeš, tema, mi pričamo o klopi i to, mislim, nek me zbrišu, nebu prvi put, ali ovo ko je izabral pa ko udarnu temu, to je nezrelo stvorenje kojem kuha mama a on kad naiđe na neku posebnu klopu ili dobi napad gadne inspiracije. Usput, ak trebaš koji recpet neviđeni s Mediterana ili nekaj to, pitaj, drage volje. Bok, pusa.

    avatar

    24.06.2010. (18:47)    -   -   -   -  

  • Bookeraj

    volim kuhati, ali kod mene to obično traje oko sat i pol, s kompletnom pripremom, ako se radi o tankim mesima poput piletine ili puretine, do dva sata ako se radi o svinjetini ili nečemu drugom. ribi, dakako, treba manje vremena. variva ne znam kuhati onako kako to radi moja mama, ali vjerujem da sam u kuhinji maštovita (najdraže su mi zapravo slane grickalice, poput štapića, pogačica, kiflica i drugih varijacija od dizanog tijesta), no ja sam još uvijek mlada domaćica tako da ima vremena za slavni tjedni meni :)

    avatar

    24.06.2010. (21:09)    -   -   -   -  

  • Nike

    trenutno imam puno vremena, a kako volim kuhati često sam upravo u kuhinji..
    prepoznala sam se s tobom u rečenici gdje kažeš kako voliš paralelno s kuhanjem raditi još nešto.. ovisno o vrsti jela, ja radim slično, makar čitala malo knjigu, piskarala nešto, gledala tv/dvd ili telefonirala (telefoniranje me zapravo najviše iscrpi pa izbjegavam)..
    unatoč višku vremena izbjegavam kuhati jela koja se moraju kuhati satima (osim ako nije riječ o primjerice nečemu što jednostavno "pustiš pa nakon sat vremena kontroliraš pa onda opet pustiš" makar su takva jela rijetka (gdje baš ne moraš pretjerano paziti jel)...
    zapravo najgori dio kuhanja je suđe koje ostane (a nemam di s njim jer mi je kuhinjica ekstra mala + pokvarena perilica koja je minijaturna da mi se ne da ni pozivat servisera)
    najprije sam se bojala onih vrsta tijesta koje se moraju mijesiti rukama, čekati da se dignu i strah hoće li uspjeti.. sad (nakon samo nekoliko puta) zamijesim kruh u manje od 5 min (osim ako čekam da se digne kvas prethodno, al big deal, dok je taj proces u tijeku taman pročitam neko poglavlje knjige)..
    ali, ako bih bila zaposlena jednog dana (sa zanimanjem gdje se radi 12ak sati) pitanje je dal bih imala volje i za tih 10ak minuta ..lako za kruh - on se kupi, ali sva promenada oko toga da najprije moram oprati suđe (nitko drugi to neće osim mene napraviti), pa očistiti radnu površinu, pa sjeckati, pripremati, na kraju i skuhati, začiniti (a nemam prostora niti za jedno jelo napraviti bez da stalno nešto pomičem kamoli 2-3 istovremeno, zamisli kolika kuhinjica može biti u 11 kvadrata stana)... uh... svede se na "kuhati ili raditi" dvojbu ;-)

    avatar

    25.06.2010. (13:39)    -   -   -   -  

  • e.t.

    Baš mi je dobar ovaj tvoj post i drago mi je čuti kad muškarci vole kuhati .
    A kaže se tko voli jesti voli i kuhati , iako je i kuhanje neki vid kreativnosti
    i tko i inače nije maštovit , koliko god to želio , najvjerojatnije mu neće ići .
    Najradije koristim "friške" namirinice koje i odmah pripremam , i potpuno
    si u pravu da se za kratko vrijeme može pripremiti svjež i maštovit obrok ,
    posebno u ljetno doba kada imamo obilje voća i povrća .
    Malo fileta slanih sardela , pravog maslinovog ulja , koja mozzarela
    i cherry rajčica , koj komadić domaćeg kukuruznog kruha i čaša dobrog vina - i više ne treba za laganu ljetnu večeru uz more , i evo ... čak i bez kuhanja.

    avatar

    25.06.2010. (15:26)    -   -   -   -  

  • demetra

    Vidio sam i žene koje ne kuhaju. Prefine su dame i prevelike intelektualke za to.
    I kao šećer na kraju - muškarci koji kuhaju, i to sa strašću...
    hahaha.
    Ko ovakve tekstove izdvaja i stavlja na naslovnicu...Preužas...

    avatar

    25.06.2010. (19:48)    -   -   -   -  

  • don branko

    pozdrav

    avatar

    25.06.2010. (21:07)    -   -   -   -  

  • alexxl

    Ja ti čačkalice ne rabim.
    Sve, ali sve, si idu čačkalice,.....ja tu hranu jednostavno stavim u tavu, pa nakon par minuta,
    laganica okrećem i već je termički stabilno, da to nešto ne ispadne van,
    pa čak i punjene lignje u protvanu u rerni.
    čemu? ionako ih ne okrećem, a dok kuham, perem i suđe, tak da mi je sudoper prazan po završetku ručka.
    Da, slažem se, kuhanje može biti i umjetnost, trbalo bi biti.

    avatar

    26.06.2010. (19:09)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    kuhanje je počelo kao magija

    avatar

    27.06.2010. (09:11)    -   -   -   -  

  • Nina...

    a ja tako volim kad me s vremena na vrijeme prisjete na tako jednostavna i ukusna jela na koja komplicirajući svakodnevno ...jednostavno zaboravimo

    avatar

    27.06.2010. (16:25)    -   -   -   -  

  • jja

    "Moja filozofija kuhanja mogla bi se opisati kao slow food za pola sata.

    Volim raditi još nešto dok kuham. Recimo, pišem blog. Ili perem posuđe. Ili čitam. Nekada ranije sam pušio kuhajući, no te ružne navike sam se uspio osloboditi onda kad sam se riješio cigareta i prestao pušiti u brojnim prigodama. "

    S vremena na vrijeme i slow food koja ne trajhe dugo isto. No ne volim nikakav multitasking, to je garant izmislio neki zli muskarac LOL. Volim se posvetiti jednoj stvari.

    avatar

    28.06.2010. (13:38)    -   -   -   -  

  • minus40kg

    Sklon sam tendenciji usredotočenosti na posao koji se radi, mada, poštujem rezultat kao prioritetno mjerilo ;)
    dražeN :)

    avatar

    29.06.2010. (00:04)    -   -   -   -  

  • GAJINE GLUPOSTI

    stevo karapandža.....kuhinja i vegeta

    avatar

    29.06.2010. (12:57)    -   -   -   -  

  • marchelina

    otkad mi je kuhanje postalo obavezna radnja, izgubila sam užitak....nadam se da će se to promijeniti uskoro (kad sin sportaš nauči sam pripremati svoje megalomanske obroke pune proteina i štatijaznam čega sve ne)

    avatar

    29.06.2010. (14:02)    -   -   -   -  

  • odmak

    ajde probat ću.

    avatar

    02.07.2010. (20:31)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...