Komentari

knjigoljub.blog.hr

Dodaj komentar (34)

Marketing

  • : (

    julijan
    Hej Moljce, zašto se ne komentira izbor knjiga Julijane Matanovic-Jergovic za nagradu Mesa Selimovic?
    zanimljivo da nijedna knjiga njezinog izbora nije bila u finalu nagrade Jutarnjeg, ni u finalu T portala za roman godine. Neke od njih, recimo knjiga onog Rizvanovica, ili krtici nemilog Tomica, cak ni u najsirim izborima. Pa kako to objasniti? Ne smrducka li sve to na Jergovicev EPH klan s Tomic, Matanovic, Rizvanovic, Bogisic clanstvom?



    26.05.2010. (19:11)

    obmana
    Julijane, ne zaboravi da je Matanovicka preko svake mjere ukusa i objektivnosti sklona svojoj Slavoniji i zenskom pismu, i eto dodatnog razloga da se u izboru nadje i Ivana Sojat Kuci.
    Uvrstenje Rizvanovica je takodjer u tom kljucu, lokal patriotizam i klijentelizam. Tom tipu nitko ne bi objavio knjigu da nije urednik. Ni Jergovic ga ne bi ni pogledao.


    26.05.2010. (19:57)

    ,
    jest da je matanović profesorica, al to je ovdje manje bitno. kako to da je jedna spisateljica sladunjave, gotovo trivijalne literature uopće dospjela u poziciju biti selektorica nacionalnog izbora? ukoliko je nije postavio jergovic, što se ne čini nemogućim. tko je sljedeća selektorica? ana žube?

    avatar

    27.05.2010. (08:04)    -   -   -   -  

  • : (

    ovo sam pejstao jer mi se činilo zanimljivo kao rasprava. a što se izbora t-portala tiče samo jedan komentar: zar u malenoj hrvatskoj uistinu postoji toliko dobrih knjiga da je izbor nagrada t-portala i jutarnjeg toliko različit? ne bih rekao!

    avatar

    27.05.2010. (08:07)    -   -   -   -  

  • Vjera

    Matanovićka je prije svega loš pisac a kao selektor ili član žirija može samo počiniti štetu svojim lošim ukusom. Žena je sklona šundu

    avatar

    27.05.2010. (08:14)    -   -   -   -  

  • ***

    Postavio ju je Jerga Zareze, mislim da si u pravu sto posto. Pa stalno joj nekakve knjige predstavlja i hvali, one s kojima se normalan svijet, poput V. Arsenica (vidi kritiku na siteu Bookse) ismijava. I bilo bi smijesno da nije toliko konzervativno da nije - pomalo opasno. Na tragu Kresimira Misaka.
    Jergovic je postavio i ziri Jutarnjeg, taj hoce biti uvijek i svuda. Postaviti selektora za Mesu mu je najmanji problem. Usput, bilo bi zanimljivo pitati Matanovicku kako to da Hrvatska nije kandidirala onog Avdica, on je ipak kod nas izisao, bio je i u finalu Jutarnjeg (nisam stigao citati), navodno jedina konkurencija Jergovicu, nego su ga, citam, kandidirale Bosna i Srbija.

    avatar

    27.05.2010. (08:39)    -   -   -   -  

  • b

    zato sto jergovic ne podnosi lokotara, pa onda ni njegove autore. ocito je jergovic i alfa i omega knjizevnog zivota - zeus glavom. nije u hrvatskoj ni bosni važno kako pišeš, sve ti je džaba ako nisi jergi niz dlaku

    avatar

    27.05.2010. (08:56)    -   -   -   -  

  • rade matanović jergović

    Sveta vodica sladunjavosti

    Julijana Matanović je svojom novom zbirkom pripovedaka Knjiga od žena, muškaraca, gradova i rastanaka (Mozaik knjiga, 2009.) svakako uspela da se nametne kao spisateljica čiji se tiraži i izdanja umnožavaju. Za kratko vreme ovaj naslov je doživeo i drugo izdanje, međutim kvalitet teksta u dvanaest pripovedaka varira od osrednjeg ka lošem, a pri tom je začinjen onom sladunjavom patetitkom uzornog hrišćanstva za koju sam mislio da je endemska bolest od koje trune srbijanska književnost, iako Matanovićkino okretanje katoličanstvu nije ratoborno i nema prizvuk nacionalnog ponosa, kao u velikom broju književnih dela koja nastaju kod njenih istočnih suseda. To ne znači da se time dobija neka dodatna književna vrednost, već samo da unjakanje o svetom ovom i onom ne znači automatski poziv na uništenje drugog koji veruje u sveto to i takvo. Svakako, to nije dovoljno za indulgenciju.

    Već samim naslovom čitalac, iako se, koliko shvatam, pre radi o čitateljki, smešten je u određen tematski, a ukoliko chick-lit posmatramo kao žanr, onda i žanrovski kontekst. Četiri imenice u genitivu iz naslova impliciraju srceparatelnu literaturu par excellence i svako ko kupi knjigu da bi je čitao u vozu ili na plaži zajedno sa odgovarajućim delima Amande Quick i Nore Roberts, neće pogrešiti. Pokušaj da se insistiranjem na biografskom, tekstu doda na autentičnosti ne uspeva da napravi dovoljan odmak od pomenutih autorki. Povremenim tipografskim insistiranjem na pisanju nekih zajedničkih imenica s početnim velikim slovom (Žena, Otac, Grad, zamenica On kroz svih sedam padeža) ili upotrebom fraza poput zavodljivi miris nezaboravka izvezen Marijinom dušom, ova proza čak zasenjuje otužnost waspovski čednih fantazmi koje ispisuju američke autorke. I nije, da se razumemo, problem u tome. Treba da dođe trenutak u svakoj književnosti, bez obzira na broj mogućih čitalaca kojima se ona obraća (u idealnom slučaju, Julijana Matanović može da računa sa nekih 17-18 miliona čitalaca, pod uslovom da svaki govornik bhscmn jezika zaista ume da čita), kada će se književnost žanrovski podeliti, kada će se tržišno transformisati i kada će početi da funkcioniše nezavisno od državno-političkog aparata. Na žalost, na prostoru čitave bivše Jugoslavije, iako mi se čini da je to u Hrvatskoj najmanje slučaj, književnost previše zavisi od dnevnopolitičkih hirova, kumova, veza i vezica. Budući u velikoj meri neslobodna, mora se čitati u toj uslovnosti, odnosno mora se čitati politički, iz čega dalje sledi da žanrovi sami po sebi u takvoj književnosti ne postoje, već ona i dalje služi nacionalnoj koheziji kako je to u Zamišljenim zajednicama formulisao Benedikt Anderson. I tu počinje problem sa Matanovićkinom knjigom. Njena slatko-gorka ili gorko-slatka prozica je sredstvo pacifikacije nervoznih i nabrijanih hrvatskih (i drugih) žena. Priče o smrti muževa ili dece, o krizi srednjih godina ili neplodnosti tematski mogu i moraju biti interesantne inteligentnoj čitateljskoj publici, međutim njihovim razvodnjavanjem u svetoj vodici, krštenjima i pričestima oduzima im se smisao, tupi se preko potrebna oštrica kritike, ili makar opisa preseka stanja onoga što žive žene u tranziciji, onoga što živi Julijana Matanović u tranziciji (ovde shvaćenoj i kao segment ličnog života i kao period u ekonomskom i istorijskom razvoju jugoistočnoevropskih društava). Kad spisateljica ideju za priču preuzme iz filma, kao što se dešava u slučaju priče 'Slušaj, gluvo bilo' u kome se preuzima gotovo čitav motivacijski sklop filma Grbavica /naslovna/ rediteljke Jasmile Žbanić, a priča se završi u jeftinoj hrišćanskoj simbolici Uskrsa (smrt i ponovno rađanje, stradanje u korist drugog, nevina žrtva koja na sebe preuzima tuđu krivicu i slično), bez ironijskog ili bilo kakvog drugog otklona, onda se neminovno postavlja pitanje o svrsi književne obrade već postojećeg kvalitetnog umetničkog materijala. Ukoliko je Grbavica, kao u potpunosti ženski film, poslužila da bi se došlo do apoteoze, u tom slučaju treba ispisati Julijanu Matanović iz reda ženskih pisaca jer se njena vizija sveta u potpunosti podudara sa muškom. Svaka prilika da se izvrši subverzija u muškom, da se poigra politikom identiteta katoličke žene u savremenom hrvatskom društvu sistematski je propuštena, dok čitaocu ostaje da sam pokuša da smisli odgovor na isto pitanje koje je mučilo i Sigmunda Frojda krajem dvadesetih godina dvadesetog veka: Šta žene zaista žele?

    Prokrust sa krunicom
    Zbirka se otvara relativno uspešno pričom 'Udarac u psihu'. Nagoveštaj hristijanizacije jednog simpatičnog narativa o povratku u rodni gradić u potrazi za pričom/ljubavlju/identitetom vidi se u dečjoj podeli na naše i njihove, na ovu i onu stranu, odnosno na komuniste i hrišćane, koji, naposletku, upornom ljubavlju i trpljenjem uspevaju da trijumfuju (Lukino osvajanje pripovedačice i glavne junakinje se, svakako, mora smatrati uspehom)."

    I tako dalje i tako dalje.....

    avatar

    27.05.2010. (09:13)    -   -   -   -  

  • ,

    dok je jergovića, na panteonu hrvatske književnosti bit će matanovićka i tomić. valjda zato što su slabi pisci, pa ga ne ugrožavaju, a imaju i tu seljačku poetiku, dašak 19. stoljeća što jerga voli jer je takva i njegova poetika.

    avatar

    27.05.2010. (09:20)    -   -   -   -  

  • zijev

    otužni smajliću, a kome bi to bila zanimljiva rasprava? majmunima možda? nekoj posebnoj vrsti majmuna? pavijanima?
    mda, s razlogom si tužan!

    avatar

    27.05.2010. (09:28)    -   -   -   -  

  • : (

    ajd ne kenjaj dosado. imas tisucu porno sajtova, pa se zabavljaj do nesvestice!

    avatar

    27.05.2010. (09:31)    -   -   -   -  

  • zijev

    mda. kaj si se malo uskopištio, odmah na uranku?! da, vrlo je zanimljiva i drugima. zato su svi, osim tvojih doublera, i pohrlili da sudjeluju u diskusiji. mislim, daj si shvati, dosadan si. i dosadne su teme o kojima pokušavaš isprovocirati diskusiju.

    avatar

    27.05.2010. (09:50)    -   -   -   -  

  • : (

    o ja vidim vidim da sam "isprovocirao" nekoliko ljudi, pa i tebe medu njima, lešino ; )! pusica

    avatar

    27.05.2010. (09:54)    -   -   -   -  

  • .

    Tema je zanimljiva, ali o njoj bi trebalo raspravljati javno, a ne ovako, u ilegali. Ima li itko na toj književnoj sceni muda reći javno: car je gol?

    avatar

    27.05.2010. (10:03)    -   -   -   -  

  • šakazulu

    mislim da svakako jerga ima svoju stanovitu ulogu u bosanskom lobiju, u kulturnom smislu ,koji nas uporno instrumentalizira i nameće političke zamisli hrvata iz bosne koji su u opreci sa opcijama domaćina-banovina hrvatska

    hrvatska dijaspora su iselejni srbi iz hrvatske, a bosanski hrvati su favorizirani u odnosu na vojvođanske

    avatar

    27.05.2010. (10:17)    -   -   -   -  

  • NF

    JERGOVIĆ JE CAR!

    avatar

    27.05.2010. (10:31)    -   -   -   -  

  • ***

    Tesko mi je povjerovati da Jergovic i njegovi saplicu autore kojima je Lokotar urednik samo zato sto ne vole urednika. To bi ipak islo predaleko. To je kao da djecu kaznjavas zbog grijeha roditelja, grubo receno.

    avatar

    27.05.2010. (10:47)    -   -   -   -  

  • 1

    I jest car - Klaudije, reko bih. Ili čak Neron : )).

    avatar

    27.05.2010. (11:07)    -   -   -   -  

  • enlarge your penis

    hej božo

    avatar

    27.05.2010. (11:32)    -   -   -   -  

  • fico

    TUZLA- Deveti međunarodni književni susreti "Cum Grano Salis", u okviru kojih se dodjeljuje nagrada "Meša Selimović", bit će održani od 3. do 6. rujna u Tuzli.

    Na jučerašnjoj pres-konferenciji u Općini Tuzla, koja je sa Univerzitetskom bibliotekom "Derviš Sušić" i Domom mladih Tuzle domaćin manifestacije, predstavljeni su selektori svih zemalja sudionica, od kojih je svaki imao pravo predložiti do pet romana.

    Miljenko Jergović selektor je iz Hrvatske, Enver Kazaz iz BiH, Vladimir Arsenić iz Srbije, dok je za govorno područje Crne Gore selektor Ognjen Spahić.

    Tako je Jergović predložio romane "Hotel Grand" Renata Baretića, "Rod avetnjaka" Slađane Bukovac, "O roštilju i raznim smetnjama" Nihada Hasanovića, "Pustinje" Rade Jarka i "Nigdje, niotkuda" Bekima Sejranovića.

    Bh. selektor odlučio se za romane "Tesla, portret među maskama" Vladimira Pištala, "Još jedna priča o ljubavi i ratu" Mirsada Sijarića te "O roštilju i raznim smetnjama" Nihada Hasanovića.

    Selektor iz Srbije predložio je romane "Predator" Vladimira Arsenijevića, "Brat" Davida Albaharija, "Savršeno sećanje na smrt" Radoslava Petkovića, "Tesla: portret među maskama" Vladimira Pištala i roman "Var" Saše Stojanovića.

    Romane "Život i smrt Milana Junaka" Vojislava Pejovića i "Izgubljeni pečat" Dragane Kršenković Brković predložio je crnogorski selektor.

    Dosadašnji dobitnici ove prestižne književne nagrade su Marinko Koščec, Irfan Horozović, Ivica Đikić, Ognjen Spahić, Sanja Domazet, Miljenko Jergović i Mirko Kovač.

    Članovi žirija za ovogodišnju nagradu "Meša Selimović" su Mirko Kovač, Filip David, Endrju Vahtel (Andrew Wachtel), Irfan Horozović i Julijana Matanović.
    bitno.ba

    dakle, je li jergovic lani selektirao dvije lokotarove knjige?
    je li matanovicka bila u ziriju koji je nagradio sejranovica?
    je li sejranovic bio u uzem izboru ijedne hrvatske nagrade?
    nemam vise pitanja

    avatar

    27.05.2010. (12:08)    -   -   -   -  

  • ,

    baretic bi bio baretic i bez lokotara. a sejranovića je objavio profil.
    pa i slijep čovjek vidi da se jergović i matanovićka rotiraju. to se zove manipulacija (književnom scenom).

    avatar

    27.05.2010. (12:52)    -   -   -   -  

  • vigo

    zareze, ti ocito ne znas da je lokotar objavio i nihada hasanovica. i njega je jergos nominirao. mozda zato sto je hasanovic bosanceros? il si ti malo kreten?

    avatar

    27.05.2010. (13:10)    -   -   -   -  

  • koma

    zarez je pticar, spoljar. on je malo retardiran, ne treba mu zamjeriti. otako mu je tetka iz matie hrvartske otisla u mirovinu vrlo je neuspjesan niko mu nista ne objavljuje

    avatar

    27.05.2010. (13:53)    -   -   -   -  

  • slađana

    pa piki ima curu na položaju. bude ga ona već gurnula, medijski promovirala svojom palucavim jezičinom.

    avatar

    27.05.2010. (14:25)    -   -   -   -  

  • fico

    pa rotiraju se, naravno, vec deset godina. stalno je netko od bivsih dobitnika ili u ziriju ili u selektorima. to je takva nagrada. a ostali clanovi su profesori slavistike. no ostaje vam cinjenica i da dobro selektiraju i da dobro nagradjuju i da se ne obaziru na tudje uze i sire izbore. zahvaljujuci tome je sejranovic i dobio nagradu, a zasluzio ih je i vise. nego, zasto prenosite sto je arsenic pisao o matanovicki, a ne prenosite sto je pisao o tomicu? ili vam to ne odgovara?

    avatar

    27.05.2010. (14:37)    -   -   -   -  

  • ;-)

    A što je Arsenić novo napisao?! Da je Tomić solidan u najlakšoj kategoriji? Pa to znamo i sami.
    Sve je ok dok ga ne usporediš s nekim tko je uistinu pisac.

    avatar

    27.05.2010. (14:45)    -   -   -   -  

  • Zoe

    Trebate pročitat glupavi tekst Tomislava Brleka na T- portalu o naslovima. Ako je i od Brleka, previše je...

    avatar

    27.05.2010. (14:59)    -   -   -   -  

učitavam...