Komentari

sub-littera.blog.hr

Dodaj komentar (21)

Marketing

  • T.

    stvarno teško. :/

    avatar

    05.04.2010. (12:03)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    Jednom prepoznamo tu dubinu, a sve ostalo samo je sjećanje na nju....
    Daljina i sumnja ne mogu otjerati te oči, samo bol koja s vremenom jenjava pomalo....
    Oči za leđima...kao i misli nečije koje nam kuckaju po prozoru i tako silno podsjećaju na sebe, ne daju mirno usnuti.....izblijedit će nećemo li uporno pothranjivati taj korijen boli...jednom izvučene iz mase i prepoznate, činimo upravo to...hranimo korijen...
    "svo znanje, iskustvo, pamet i razum gube bitke jednu za drugom.
    ali i sve silne emocije koje su me razdirale do bola gube snagu....."
    baš si me našla u ovom kišom opranom danu......:)

    avatar

    05.04.2010. (12:53)    -   -   -   -  

  • žubor vode

    Slažem se s tobom.
    Sretan ti Uskrs! On donosi nadu ...

    avatar

    05.04.2010. (16:31)    -   -   -   -  

  • izvorni život

    teško je, tako je teško otjerati od sebe nekoga tko nas
    je jednom samo pogledao dublje nego itko drugi.

    I je i nije.

    avatar

    05.04.2010. (19:38)    -   -   -   -  

  • cistiliste

    a možda jednostavno mora tako..on tebe pogleda..a ti se nemreš otrgnuti..i to je to...:)

    avatar

    06.04.2010. (00:54)    -   -   -   -  

  • Dida

    Sjajno si ovo napisala...dugo te pratim i čitam...ali,iako je teško i bolno nositi u sebi nekoga kojeg opisuješ na ovaj način...nema druge već ga ostaviti prošlosti :-)))))

    avatar

    06.04.2010. (11:53)    -   -   -   -  

  • Nina...

    pa to je to...to kad se desi znaš odmah tog trena, da se desilo samo da ti sve poremeti, da te iz ravnoteže izbaci i da te nauči letjeti...a onda kad naučiš uzme ti krila da te za let preko granice kazni...e al sad ...treba se boriti...kaznu oslužiti i dalje krenuti...jer ko jednom poleti...taj više ne želi hodati...
    ( e sad još s obzirom da znam šta ćeš reći, pa moram odmah dodati, ...da, bolje i hodati nego puzati...a mogli smo, za pravo reći, kad su nam krila skratili i toliko tresnuti da nas nema više...al ima nas...živi smo...i borimo se i dalje...i dok smo živi vjerujem i znam da nećemo se se visina odreći..pa ti sad reci što god....;))))

    avatar

    06.04.2010. (12:19)    -   -   -   -  

  • toluen

    Prelijepa balada o ljubavi i tuzi koja je neminovno prati.

    Što ako sve to nije bilo nimalo slučajno ?

    :-)

    avatar

    06.04.2010. (16:17)    -   -   -   -  

  • morska zvijezda

    "uzdizalo me i bacalo, zanosilo i lomilo"
    Da, tesko je, ali ljubav je upravo takva.

    avatar

    06.04.2010. (19:55)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    A nije li neobično zapravo da se zbilo baš na Uskrs?
    Ili možda nije neobično nimalo.

    avatar

    06.04.2010. (23:57)    -   -   -   -  

  • poezija o nevjerojatnom

    Zaista prelijepo napisano.

    pozdrav tebi !

    avatar

    07.04.2010. (17:22)    -   -   -   -  

  • LoveToRead

    Prekrasno, neobično i drugačija napisan doživljaj ljubavi:).

    avatar

    07.04.2010. (23:15)    -   -   -   -  

  • Tristia

    Hvala :)

    Osjećaj koji smo osjetili pri tom pogledu
    zauvijek ostaje u nama,
    šapuće nama u mislima
    da smo bili jednom razotkriveni, pronađeni, željeni.
    Divim se tvojoj priči, najiskrenije.

    Oasis-Wonderwall.

    avatar

    08.04.2010. (00:20)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    Ponekad moramo znati samo pliutati, jer ima razdoblja kad grčevito stiskanje i inzistiranje ili pak bolna moećivost i želja, ne bi imali smisla....Fatalizam? Možda, al samo možda.
    A nije uvjeravanje...ne! Događalo mi se doista već puno puta, da nakon nekog razdoblja uvidim, kako sam susretala baš one ljude koje sam morala sresti, odlazila na ona mjesta na koja sam MORALA ići, neke rane pripuštala umiranju. nehotice, jer je tako bilo najbolje za mene......bitno je samo moći i na zgarištu, dok se još sve dimi, zaplesati.
    Lijep ti pozdrav u novi dan.

    avatar

    08.04.2010. (09:16)    -   -   -   -  

  • meroveus

    Što nismo kamen? Ili val? Mi smo svijest koja je nedokučiva razumu. Neka traže gdje nastaje osjećaj. Neka traže gdje su algebre razuma. Ono prepoznatljivo ljudsko zamotano slutnjom u vremenskom tjesnacu bljeska prepoznavanje je nečega što je dosuđeno.

    avatar

    08.04.2010. (21:20)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    neće biti teško, jer ti to već i jesi...kao i ja, .želiš i voliš drugačije, pa ne pristaješ na osrednjost.
    :)))))

    avatar

    10.04.2010. (00:06)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    ....i ta teška podnošljivost je tek samo privid...ponekad moramo doći do ruba da bismo se susrele same sa sobom...a onda odjednom više ništa nije komplicirano...sami sa sobom lakši smo od pera...htjela bih ti napisati nešto toplo i nježno, a da nije fraza.....u labirintu suza, oko vidi samo sebe i svoju bol...pomogni si i voli se onako kako bi htjela da to čini tvoj drag netko....

    avatar

    10.04.2010. (00:49)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    Znaš li što je osobito zanimljivo? Kad njih dvije zamijene uloge! Jer pitanje je zapravo koja je jaka, a koja slaba. Ponekad valja učiniti upravo suprotno od onoga što nam govori razum. Ona sabrana ja.Ponekad zbilja nema pojma.

    avatar

    10.04.2010. (12:53)    -   -   -   -  

  • mallo deristhe

    eiiiii.
    ˇˇnowo ˇˇ ^^
    MaSHemM

    avatar

    10.04.2010. (16:01)    -   -   -   -  

  • slobodni stih

    zašto tjerati od sebe nekoga tko nas je pogledao dublje nego itko ikada prije!?!

    avatar

    11.04.2010. (14:30)    -   -   -   -  

  • Y Tu Mama Tambien

    Otjerati?E da mi je takvoga nekoga uopće naći, nekoga tko bi gledao tako moćno.

    avatar

    11.04.2010. (16:49)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...