Komentari

tricenasesvakodnevice.blog.hr

Dodaj komentar (21)

Marketing

  • Gola Baba

    Možda je ljudima jednostavno podsvjesno lakše stvoriti fiktivnog sebe, osobu kakva bismo htjeli biti, koja se ne boji svoje misli, sumnje, strahove i razmišljanja i svakojaka stanja svijesti pokazati drugima... možda je to jedini način na koji neki muškarci, recimo, mogu plakati :) pseudonim ili real name, bitno da je štivo dobro :)

    avatar

    05.02.2010. (15:08)    -   -   -   -  

  • fulvus

    hm, ja se skrivam iza pseudonima jer pišem o stvarima koje možda ne mogu naglas izreći bez osude bližnjih, susjeda, rođaka, kolega.....anonimnost me štiti a i daje mi mogućnost da istresem ljutnju, ogorčenost, kao i sreću ili razočaranje....ali čak i kroz internet, kad misliš da je došao trenutak da se s nekim zbližiš, onda se predstaviš. npr., znamo jedna drugoj ime, a i upoznale smo se. jedino što ti otkako si upoznala pljoskice, više ne želiš s nama na druženje:)))

    avatar

    05.02.2010. (16:16)    -   -   -   -  

  • levant

    mislim da ne skrivamo svoje emocije. teško je to sakriti. nego okolini dosta bakćanja sa našim emocijama (kud će još naše kad imaju posla sa svojima), pa ih ne doživljavaju onako kako mi očekujemo. pa budemo povrijeđeni. pa se ne želimo više otvarati. i onda naiđemo na internet i vidimo da je tu neki novi svijet. i pokušavamo iznova. ali ovaj puta malo "pametniji", odnosno sakriveni da ne budemo povrijeđeni. dok ne vidimo hoće li nas se prihvatiti takvima kakvi (zaista) jesmo.

    avatar

    05.02.2010. (16:20)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Nisa je isto što i ja sa svojim imenom i prezimenom,doduše malo otvorenija i ponekad iskrenija...ovdje pišem i iznesem što mnogo puta u stvarnom svijetu prežvačem i prelomim preko jezika,pa riječi ne izađu...ali ne zaboravljam na pravila "kućnog odgoja" ni ovdje.Zašto je to tako?Možda će buduče generacije imati teoriju našeg postojanja realniju od ove koju mi nudimo:)
    Pozdrav ti veliki ostavljam

    avatar

    05.02.2010. (16:43)    -   -   -   -  

  • slobodni stih

    doba je maškara... a kažu da je pod maskom lakše pokazati onu stranu svoga ja koju inače ne bismo... lakše je pod ovom maskom pričati, jer obično onaj "službeni ja" se ne usudi baš sve reći zbog straha od neprihvaćanja ili nerazumijevanja okoline... očekivanja su drugačija...
    nisu to neke drastične razlike, nije to shizofrenija, već drugačija perspektiva pogleda na istu osobu...
    zato mi se čini ponekad da nam nick nije maska... pod maskom hodamo inače, kada se ne sakrivamo...
    a nickom zapravo otkrivamo svoje pravo lice

    avatar

    05.02.2010. (18:01)    -   -   -   -  

  • povuci-potegni

    mislim ova fulvusica je opet pijana i ne zna kaj priča. nije istina da se neće družit s pljoskicama, otkud ti to fulvusica? oštro demantiram ovu tvrdnju :) inače post ti je odličan kao i uvijek. nemam kaj dodat, a ni oduzet.

    avatar

    05.02.2010. (21:38)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Nemam što skrivati - pa ja anonimna i ja na blogu - iste su osobe....I da- svatko ima pravo na svoj životni protostor, na slobodu - ali, granica nečije slobode mož biti samo - moja nesloboda...Suma sumarum: u redu je biti anoniman, ako time ne skrivaš samo neke osobne frustracije istresajući se na druge....
    Ili, što je moja draga baka znala reći: ne čini drugome, što ne želiš d aTebi čine.
    Pozdrav od Luki+Goldie

    avatar

    05.02.2010. (21:58)    -   -   -   -  

  • Nina...

    ...prepoznajem pravu tebe, nije bitno ime...ma što je u stvari ime...
    a i ja dajem pravu i najbolju sebe...koju neki ispod mog imena i nisu u stanju vidjeti...
    neke stvari se od imena i ne vide dobro,,,;)))

    avatar

    05.02.2010. (22:36)    -   -   -   -  

  • zoccao

    Zanimljiva dilema. Pa uz nick se vežemo, itekako. I to toliko da je vidljivo da se negativni komentari često daju pod rezervnim nickom ili anonimno. Ili ova parada ega i ostavljanja osmijeha i oduševljenih pohvala bez ikakve osnove na svaku napisanu riječ. Ja tebi - ti meni. A oba bezimeni.
    Iskreno, napisao sam nekim blogerima pod svojim nickom nekoliko negativnih mišljenja i nisam se pritom najbolje osjećao. Ljudi negativnu kritiku vrlo osobno shvaćaju. Dovoljno je pogledati nekoliko blogova gdje autori ciljaju provokaciju i niske strasti onima koji se bave politikom, ili otići na forum i zaključiti da je anonimnost sugovornika vrlo korisna za zdravlje Pogotovo na prostorima gdje je tolerancija sinonim za batinu.
    Volim tvoju obradu malih zanimljivosti.
    Lijepi pozdravi:-)

    avatar

    05.02.2010. (23:16)    -   -   -   -  

  • jesmoinismo

    često se sama pitam zašto sam ovdje i tako dobro skrivena pišem. i zašto mi to tako puno znači, ali samo dok sam anonimna.
    onog trena kad bih morala izaći iz anonimnosti, nestalo bi me u trenu.
    ovo je ovdje privid druženja koji mi je potreban jer kao i većina nas imam nešto, neko područje, neke misli, neke osjećaje i doživljaje koje ne mogu podijeliti s osobama iz svog života.
    nitko nam nije tako blizak i uvijek na raspolaganju kao ovaj ekran u kojem ima tako mnogo
    duša, pa i onih koje će nas osjetiti bliskim zbog onog što pišemo. i podijeliti s nama svoje
    misli, inspiraciju, emocije.
    kad te potrebe nestane, kada me stvarni život otrgne, stiskom na jedan gumb, sve može nestati.
    prisjećam se nekoliko osoba koje sam pratila u njihovom povjeravanju i obraćanju u ovaj
    prostor, i pitam se što je s njima, bolest ih odvukla u realu, u borbu za život i ništa ne znam o njima. i nema načina da saznam.
    zato mislim da je ovo samo mala pomoć, faza koja nam je potrebna da bi pregurali teškoće, olakšali samoću, preživjeli ljubavne jade. i da sve to ne treba to preozbiljno shvaćati.

    avatar

    06.02.2010. (10:05)    -   -   -   -  

  • Nisam ja odavde

    @ G o l a B a b a: da, slažem se da pseudonim ili pravo ime bitno je da u napisanim riječima nađemo nešto što odvibrira u nama na neki način.
    @ f u l v u s: da, sviđa mi se što se i izvan Interneta možemo upoznati ako to želimo, ako ne uvijek se možemo družiti ovdje. I kao što kaže p o v u c i - p o t e g n i, nije istina da se ne želim družiti s pljoskicama, samo izgleda da se lakše dogovorim pojedinačno nego sa svima odjednom :o)
    @ l e v a n t: vic je u tome što kad se ovdje otvaramo ne vidimo zapravo one ljude kojima smo dosadni i ne znamo koliko njih je prekinulo čitati naš tekst. pa onda mislimo da smo ljudima zanimljivi zato što ostavljaju komentare. što u stvari i jest točno. jer ih ostavljaju samo oni koji nisu prestali čitati tekst.
    @ N i s a: da, upravo to i mislim. Iza naših "avatara" stojimo opet mi, ali su naši avatari uvijek zericu otvoreniji, iskreniji, komunikativniji, hrabriji itd. Imaju manje inhibicija, manje kočnica, manje strahova jer nemaju ime. ali sigurno je da su oni mi i obratno. barem kod onih koji ne igraju neku drugu igru, ali ovo i nije bio post za njih :o)))
    @ s l o b o d n i s t i h: da, nickom otkrivamo jedan kut svog gledanja na stvari. nisam ja odavde je misao koja mi prođe barem 10-ak puta u danu kad se suočim sa svijetom oko sebe.
    @ p o v u c i - p o t e g n i: najlakše me je hvalit. samo nastavi :o)))
    @ z o c c a o: da, negativna kritika se uvijek shvaća osobno. teško je ne braniti se kad te netko kudi. a lako je reći, da ja zaslužujem sve pohvale :o)))) meni je uvijek drago kad netko shvati moj sarkazam :o)
    @ j e s m o i n i s m o: slažem se da ne treba ovo preozbiljno shvaćati. u životu sve što mi se događa promatram kao fenomen koji je zgodno analizirati i pogledati iz svih kutova. tako kad mi nešto zapne za oko, uho ili mozak, ja prodebatiram. baš me zanimalo što vi svi mislite o tome. zanimljivi su mi vaši odgovori.

    avatar

    06.02.2010. (15:50)    -   -   -   -  

  • Bookeraj

    već sam pisala o tome kako se grozim toga da internetski portali govore da neke žene izgledaju gore nego ikad iako te žene izgledaju posve normalno, kao žene koje bi normalno sreo na ulici, nimalo bombastično, ali normalno... čudim se tome.

    avatar

    06.02.2010. (17:03)    -   -   -   -  

  • Živjeti svoj život

    Naša imena govore tko smo u reali, a pseudonimi govore tko želimo biti?
    Ipak, sve smo to mi, samo utješno je znati kako možemo birati svoj vlastiti svijet i graditi ga iznova, makar se on zasnivao na jedinicama i nulama.
    Isto tako utješno je znati kako ga možemo srušiti kada god to poželimo, a da se ne moramo nikome opravdavati zbog toga.

    avatar

    06.02.2010. (20:21)    -   -   -   -  

  • zdenkaandrijic

    Možda je zaista onako kako kaže Živjeti svoj život, možda ja zaista želim biti - ja, kad sam već odustala od nicka? Ili je to isto kao i s nickom: rijetko smo ono što jesmo?

    avatar

    07.02.2010. (12:09)    -   -   -   -  

  • zdenkaandrijic

    P.S. Toliko sam se zanijela u priču o sebi da nisam napisala komentar tvog teksta, a on je (tekst) važan: točno i duhovito istovremeno. Ali ako ga pročitam drugi put postane malo tužan. Upravo zato što je i točan i duhovit:))

    avatar

    07.02.2010. (12:12)    -   -   -   -  

  • Nisam ja odavde

    @ B o o k e r a j: da, internet portali pišu o mnogo toga što veze s vezom nema.
    @ Ž i v j e t i s v o j ž i v o t: da, sve smo to mi. moj pseudonim zapravo govori ono što ja jesam. mogla bih ga zapravo zamijeniti sa svojim imenom i prezimenom. bio bi onda kao neka vrsta vizitke i svi bi odmah znali da ja nisam odavde. pa me možda pustili na miru. ovako kad im se predstavim imenom pomisle da ja jesam odavde pa me zagnjave kao rođenu svoju :o))))
    @ z d e n k a a n d r i j i c: hehe, ko što rekoh, moj nick više govori tko sam od mog imena :o) da, duhovitost katkada otkriva više istine od ozbiljnog tona :o)

    avatar

    07.02.2010. (12:18)    -   -   -   -  

  • ljubičasta

    Dali bi ruža drugačije mirisala.. ako bi se drugačije zvala.. ili nešto slićno.. Za moj blog znaju svi meni jako bliski. Otvorila ga nicom prijevoda imena svoga s namjerom naučiti maternji jezik pa ipak.. na svoj blog još nisam stavila niti jedan svoj pjesmuljak.. jedva jedvice sličku koju sama fotografiram.. ništa, što oni, koji me osobno znaju, nebi već odavno znali.
    U stvarnom životu otvorena, a iza kompjutorala ukoćena.. Kod mene sve nešto naopako..kao Antun Tun ;-)))

    avatar

    07.02.2010. (21:13)    -   -   -   -  

  • Neverin

    avatar (kao ikonica koja opisuje našu osobu) i nickname su imena koju za razliku od onog što smo dobili rođenjem (jer su nam nametnuti) ovaj put dajemo sami sebi..

    avatar

    08.02.2010. (13:54)    -   -   -   -  

  • izvorni život

    Zanimljiva tema.
    Zašto ljudi većinom pišu pod nickom? Ili - zašto se skrivaju iza nicka? I, da li je nick uopće skrivanje ili otkrivanje? S jedne strane nečiji nick nam svakako otkriva (o osobi koju inače ne poznajemo) više nego njeno ime i prezime. Ime i prezime ne otkriva ništa, dok se nickovi (svjesno ili ne) biraju po nekoj osobnoj sklonosti i samim time nick govori barem nešto.
    Ipak, ostaje činjenica i da se nick stavlja u prvi plan, a "pravi" identitet se najčešće skriva. Razloga tome je više, a jedan od njih je svakako taj da u ljudima postoji onaj dio njih kojeg ne žele otvoreno pokazati (iz bilo kojeg razloga). Ja mislim da je poželjno da se ta silna anonimnost pomalo počne nadopunjivati sa stvarnošću, jer procjep između njih je višestruko štetan (a ponekad i koristan:), tako da.... svako po svom guštu).

    avatar

    08.02.2010. (14:45)    -   -   -   -  

  • Nisam ja odavde

    @ l j u b i č a s t a: čuj, da je ruža jorgovan vjerojatno bi mirisala ko jorgovan :o)
    @ n e v e r i n : da, mislim da nickove izabiremo na osnovu nečega što sami u sebi percipiramo kao važno ili kao simbol našeg identiteta.
    @ i z v o r n i_z i v o t: dobro došao natrag :o) dobro pitanje je li nick otkrivanje ili skrivanje. ja bih se odlučila za otkrivanje. tvoje ime mi ne kaže ništa, ali tvoj nick barem ono što ti želiš da kaže. mislim da je pisanje iza nickova jednako stvarno kao i ono što izražavamo kad ljudi znaju naše ime i prezime. jer čak i da smo bezimeni, ako izražavamo dio sebe, to je isto stvarnost :o)

    avatar

    10.02.2010. (09:43)    -   -   -   -  

  • LoveToRead

    Mi smo svi blogeri, fejsbukovci i u stvarnom svijetu. Postoje ljudi koje pohvale nešto što im se uistinu sviđa, a postoje i oni koji neprestano u STVARNOM životu hvale čak i ono što nije vrijedno hvale, a na fejsu lajkaju sve živo i ne živo. Tako da je blog, fejs, i sve ostale komunikacije na netu, postao preslika stvarnog života

    avatar

    11.02.2010. (20:37)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...