Komentari

elle-woods-gone-brunette.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • seoska idila

    ajoj... opet jedan od onih postova kad mi na kraju ostane suza u oku...

    ljepše mi je kad olajavaš svoju rodbinu...

    a baš me zanima da li je tvoj pokojni bio u pravu. a da stvarno probaš neke stvari pregristi...

    avatar

    24.01.2010. (10:13)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    i da - nisam mislila na nakit. no, neda mi se obilaziti strogi centar grada kako bih doznala da zapravo nemam dovoljno para ni za remen...

    avatar

    24.01.2010. (10:15)    -   -   -   -  

  • Wine & Tiaras

    Žao mi je zbog B. Najčešće anđeli kratko traju među nama. Ponekad obuzeti vlastitim egom zaboravimo na takve...vjerujem da ti nisi to napravila. Ja jesam :-/ Jbg, jednog dana meni i meni sličnima možda dođe iz guzice u glavu. dotad...ko nas j... Ajde drž se

    avatar

    24.01.2010. (11:01)    -   -   -   -  

  • Andrejevna

    Teško je izgubiti prijatelja...jako teško. Ali mislim da nisi bila sebična jer on sigurno nije htio da ti vidiš u njemu nekoga tko umire... pozdrav ti i drži se...

    avatar

    24.01.2010. (11:05)    -   -   -   -  

  • turimti

    razbi priču podnaslovima...ovako, se izgubi volja za pomnim čitanjem...

    avatar

    24.01.2010. (11:09)    -   -   -   -  

  • iBloger

    A nišek :(
    Lijepo je što se prisječaš zajedničkih trenutaka. Sjeti ga se što više :)

    avatar

    24.01.2010. (12:03)    -   -   -   -  

  • NF

    ni ja ne mislim mijenjati nezdrave navike, inače čitam te i čitat ću te, ništa osobno oko polemike na onom blogu, pišem što mislim, tako sam sve ove godine bloganja izgubio dvije jako drage blogerice, statistički gledano nije ni previše ;)

    avatar

    24.01.2010. (12:29)    -   -   -   -  

  • katalona

    Rastužila si me u ovo sunčano posljepodne :(

    avatar

    24.01.2010. (13:23)    -   -   -   -  

  • Neverin

    malo si me ostavila bez teksta, nisam očekivao da će se tako završiti post (mada po naslovu) koji počinje sa terminima o bojanju kose za koje si scene niti ne mogu zamisliti šta si sve htijela reći.. i onda sve lijepo sunčan dan, pa malo o bivšem i onda grop u grlu sa pričom o starom prijatelju.. Mene je nedavno napustio bratić, stalno sam si govorio kako ću ga nazvat da popričam malo sa njim jer je eto vodio malo divlji život onako haharski, mislim da sam barem jedno dve godine govorio nazvat ću ga nazvat ću ga ali mi se nije dalo započinjat sa njim nekakvu roditeljsku konverzaciju.. i sad nema više prilike da se sa njim popriča..

    avatar

    24.01.2010. (13:35)    -   -   -   -  

  • ZlicaOdOpaka

    Neće biti lakše :-)).

    avatar

    24.01.2010. (13:53)    -   -   -   -  

  • Elle Woods Gone Brunnette

    hvala na lijepim riječima.
    ma da, grozni smo malo mi ljudi. nikad ne razmišljamo o mogućnosti da bi nas ljudi koje uzimamo zdravo za gotovo mogli napustiti... često odgađamo za sutra taj neki telefonski poziv, taj neki mail ili sms, tu neku kavu...
    i onda se dogodi neočekivano, pa nam bude žao, i razbijamo glavu, i mislimo e da smo samo... ali nismo.
    a morali bi odvojiti malo vremena za one koje volimo, za one koji nam se motaju po glavi. pada mi (onako patetično) nečiji stih na pamet (ne mogu se sjetit čiji): jer vremena ima tako malo, i vremena više neće biti...

    neverine, ono što je mene šokiralo je saznanje da je tako dugo bio bolestan. i ne samo da je bio pun prokletog raka, nego i to da je bio hiv pozitivan! a znaš kako je to već kod nas... sjećaš se priče o one dvije posvojene curice tu u kaštelima, ele i nine, hiv pozitivne, i drame jer roditelji drugih učenika nisu dozvoljavali da djevojčice idu u školu s njihovom djecom? i kako se održava iluzija da hiva i aidsa u lijepoj našoj gotovo da nema? a on je morao živit sa saznanjem da je pozitivan na virus kojeg se ljudi boje!!!
    boli me i ne vjerujem da ni meni nije mogao reć. ni za rak, ni za hiv. zar je mislio da bi ja mogla promijeniti odnos prema njemu ili da bi se u našem prijateljstvu nešto promijenilo? a kad se sad sjetim, nije davao ni da mu flaster zalijepim kad je izrezao prst!!! možda, da nije imao taj glupi virus, možda mu se moglo nešto napravit da živi dulje? još uvijek ni brat koji je jedini znao ni niko ne zna. možda je postojao rizik ako krene na terapije da se hiv aktivira i oboli od aids-a? i da onda živi još manje nego što je proživio? jedino mi to pada na pamet.
    ne znam, grozno je, takve stvari muče i kopkaju.

    ali da, kad netko nestane iz našeg života nastaje rupa. i onda krenu misli: e da sam samo mogla/mogao znati, napravila/o bi ovo i ono...

    avatar

    24.01.2010. (14:23)    -   -   -   -  

  • perfume or poison?

    kako sadrzajan post. kroz sva raspolozenja si me provukla, i nasmijala me i rastuzila...
    za B.-a .. ne uzimaj k srcu sto ti nije rekao da je tako dugo bolestan. samo je htio da se svi ponasaju prema njemu kao dotad i da uziva kolko moze i stigne. i eto, kako i sama kazes uzivao je i davao sve od sebe svugdje i stalno.. prema tome sjecaj ga se samo po lijepome, i nemoj mu zamjerati sto ti nije priznao.. cuvao je tako i tebe i sebe.
    za bivseg - prvo to Dijete je njegovo? ili cije? ne zvuci mi kao da je vase ali ... ipak sad malo drugacije gledam na tu pricu o vasem zajednickom zivotu. Razmisli najbolje sama fali li ti zaista on.. jer nisi ga dosad toliko spominjala.. ili ti fali taj osjecaj zajednistva, mira i navike i onog ugodnog osjecaja rutine s nekim.. hm lose se izrazavam ali nadam se da sam dovoljno suvisla...
    ako se odlucis da ga zelis natrag, bez sumnje ces to i uspjeti uciniti :)

    avatar

    24.01.2010. (18:04)    -   -   -   -  

  • Elle Woods Gone Brunnette

    @perfume or poison: vidi čuda, počela i ja opet na svom blogu odgovarat :)
    ma ne, ne fali on meni... bivši, ne boris, mislim. dijete je bilo njegovo, iz prvog braka. i još je njegovo. ja sam se u jednom trenutku slučajno našla u ulozi mame, a kad te tako nešto ne zadesi - ne razmišljaš ni čije je ni koje je, nego je dijete i automatski ti se dogodi da je tvoje i da ti je dio života. na žalost, naše vlastito se nije primalo.
    ali da, fali mi ono "MI" umjesto samo "JA", i ono nešto što smo imali. ali kad je gotovo, onda je gotovo.
    ne fali mi. ali mi žao jer je možda moglo bit drugačije...

    avatar

    24.01.2010. (19:21)    -   -   -   -  

  • Otok

    Nekada ne vidimo stvari jer se bojimo što bi to mogli vidjeti, pa nesvesno okrećemo glavu na drugu stranu.

    avatar

    24.01.2010. (19:49)    -   -   -   -  

  • snoopyshist

    Zavidim ti na ovoj šetnji uz more, draganju pasa slučajnih šetača i pticama. Od farbanja u kućnoj radinosti sam davno odustala jer mislim da nije vrijedno da ti profići poslije popravljaju učinjeno i da u tjedan dana nalijevaš po glavi tri vrste kemikalija jer ti kosa nakon takvih egzibicija može ličiti samo na plast sijena...Ovaj dio s B. mi je taaako emotivan i pokušavam zamisliti kako je zapravo taj dečko bio jadan u svojoj bolesti o kojoj nije mogao reći nikome, pa ni tebi koja si mu bila najbliža. S jedne strane, imaš puno pravo biti ogorčena jer ti je takvo što prešutio, a s druge strane, razumijem ga. Nažalost, živimo u takvom okruženju koje stigmatizira takve ljude zbog neznanja i bojazni po vlastiti život. Iako ga nisam poznavala, iz tvojih priča sam zaključila da je bio stvarno izuzetna, talentirana i poduzetna osoba, a takvih mi je uvijek žao kad odu s ovog svijeta...

    avatar

    24.01.2010. (20:42)    -   -   -   -  

  • barba

    ima jedan problem s nostalgijom. dobra je dok uocavam objekte iz proslosti, a raspline se kad se uz objekte pojave ljudi

    avatar

    24.01.2010. (23:32)    -   -   -   -  

  • Andrejevna

    Zaboravih ti napisati, nije ostao nikakav link...

    avatar

    25.01.2010. (08:55)    -   -   -   -  

  • cistiliste

    huh...al ne možeš ne priznati da je čovek onak..igrač..pravi..skroz...(r.i.p.)

    avatar

    25.01.2010. (12:32)    -   -   -   -  

  • pusta magla

    Kažu da vrime liči sve rane,pitanje je samo koliko nam je još vrimena ostalo.
    Kvragu i sve,triba iskoristiti sad i ovaj trenutak dok se može.
    Mala ne smiš klonuti!!! Ala kuraja i sretno!

    avatar

    25.01.2010. (14:13)    -   -   -   -  

  • Psycho fashion

    Odličan post - super si pokazala koliko pomiješanih osjećaja može izazvati jedna subota.

    avatar

    25.01.2010. (14:14)    -   -   -   -  

  • Amorfia

    jednom davno sam pročitala u jednoj od onih glupavih knjiga za samopoć da frazu "da sam..." zamijenimo frazom "drugi put ću...". Od cijele filozofije unutra ovo mi je ostalo kao vodilja za svaki put kad se nađem da žalim zbog nečeg... prošlost ne možemo promijeniti koliko god se osjećali krivi, žalili i kažnjavali sami sebe, možemo djelovati samo na svoje buduće radnje. Ne daj Bože da ti se ikad više desi da izgubiš toliko blisku osobu, barem ne prije nego kvalitetno proživi život i doživi duboku starost... no još uvijek možeš sve što sad žališ da nisi dala B-u dati nekome drugome kome je potrebno...pažnju, ljubav, prijateljstvo, vrijeme.... stvarno se nadam da ti sve ovo kaj sam nadrobila ima smisla :) hug

    avatar

    25.01.2010. (14:25)    -   -   -   -  

  • fulvus

    to što se dogodilo s nezakonitim neki zovu sudbina... jednostavno su vam se putevi prekriženi iz nekog razloga, razdvojili, iz drugog razloga.
    glede b, neke stvari možemo shvatiti tek kad ih prošlost učini neizmjenjivima. dobijemo odgovore i smisao nečijeg ponašanja. nema smisla da si predbacuješ, to je bila je njegova želja i tako te usmjeravao.

    avatar

    25.01.2010. (16:48)    -   -   -   -  

  • jja

    Mozda ti nije rekao da te zastiti? Pomoci ne bi mogla samo bi brinula. kad je moja najdraza prvi put imala rak dojke isto nikome zivom nije rekla. Nikome. Da ju nisam na blef i doslovce u sekundi vecer prije operacije ulovila pitanjem sto radi sutra ujutro. I nagurala joj se u auto kad je isla na op. I svadjala se da ne izlazim iz auta. Ipak tajn stisak ruke prije narkoze necu nikad zaboraviti. Drugi put je rekla odmah i prosle smo sve zajedno.

    "A dom već dugo nije bio ništa više od spavaonice i blagovaonice za dvoje ljudi i dijete koji su se viđali tek par sati dnevno i odlazili svaki za svojim poslom...
    Puno se toga promijenilo u samo 27 mjeseci."

    Cije dijete?

    A proslogodisnji kaput. Pa zar je to tragedija? ja nosim kaput star tri godine i nositi cu ga jos dugo, za mene skup predivan kasmir, vjenci kroj. Imam ove godine i neki novi boje petroleja ali ovaj crni je zmaj. A preskup da ga bas svake godine kupim.

    avatar

    27.01.2010. (21:41)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Dragi dobri prijatelj te spasio dramatiziranja, a i sebe, poznajući dobro svoju frendicu.
    Nemoj si zamjerati ništa, on je učinio kako je mislio da je najbolje.
    Žao mi je za Nezakonitoga, možda bi trebala ipak pregristi ponos i pozvati ga na kavu?

    avatar

    30.01.2010. (21:56)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...