Komentari

khalla.blog.hr

Dodaj komentar (7)

Marketing

  • Dvadeseti veljace

    ...strah je ljudski, zar ne... potreban u malim količinama... ipak ne potiskuj sreću... nosi je u srcu... na licu... na dlanu... jer i kad kratko traje ipak je ono što nas održava živima...

    ...pozdravljam te...

    avatar

    18.01.2010. (11:11)    -   -   -   -  

  • Nina...

    ne boj se...sreća to osjeti ...strah...
    prigrli je i pusti da te svlada...u svakom trenutku uživaj...nek traje dok traje...svakog trenutka vrijedna je...ne troši trenutkesreće na razmišljanje o gubitcima...nikada
    uživaj samo...
    grlim ;)))

    avatar

    01.02.2010. (18:17)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    Predpostavljam da je u pitanju sreća koja se dijeli u dvoje...ili sam u krivom?ako je sreća jednostran osjećaj,tada razumijem da postoji strah...zato sreću treba podijeliti,jedino tako traje u nama vječno :-)))))

    avatar

    06.02.2010. (09:16)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    Još jednom svratih...I da dodam-pusti da te sreća nosi,onako,kao u rijeku kad uđeš pa te nosi...
    Plivaj u sreći bliže obali,da se ako poželiš uhvatiš za obalu,odmoriš pa natrag buć u rijeku i dalje niz nju,dok je ima :-))))) Ma,pusti strahove.Što više strepiš od toliko sreće mogla bi ju ureči!A to ti sada stvarno ne treba.Uživaj!

    avatar

    16.02.2010. (13:43)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    Ko što Nina i Dida vele...ne boj se sreće da je ne preplašiš;))) nježno je ona stvorenjce i krhko...zahvali joj se poput djeteta i dugo će poželjeti stanovati tu;)))))

    avatar

    20.02.2010. (17:58)    -   -   -   -  

  • maleduše

    Bojim se apsolutne sreće, o kojoj su mi pričali, u koju su sam do juče vjerovala tako slijepo, i nadala joj se tako naivno... Toliko se svoje sreće bojim da me strah prozboriti o njoj, da se ne bi rasplinula kao šareni vodeni balončić, i nestala... Strah me tolike radosti , ne znam se nositi s njenom snagom, i potiskujem je duboko u sebi, radi sebe. Navikla sam na bumerang, uvjek me je nekako čekao iza ugla, i u moju podsvijest ukorijenio ogroman strah od sreće, od one apsolutne sreće za koju vjerujem da ju imam , konačno .. Skrivam je duboko u sebi, od licemjernog života i njegovih zubi, koji svaki put ugrizu i daju do znanja da nitko, a kamoli ja nije zaslužio sreću, pogotovo onu sreću do bola,,,

    I sada se bojim malo sreće,sve mi se posložilo al onaj 1% je jači uvijek

    avatar

    06.03.2010. (13:58)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    :-)))

    avatar

    08.03.2010. (09:07)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...