Komentari

rudarka.blog.hr

Dodaj komentar (15)

Marketing

  • slaven178

    baš strašno...tako nesretno

    avatar

    14.07.2009. (04:54)    -   -   -   -  

  • xiola bleu

    zivot je svakakav, cupav i dlakav.

    avatar

    14.07.2009. (08:37)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Da, tako je to...

    avatar

    14.07.2009. (08:43)    -   -   -   -  

  • florena

    evo i sad su mi oči pune suza... prije par dana je poginuo bratov najbolji prijatelj, gledam ga i srce mi puca... :( strašno, ne ponovilo se.

    avatar

    14.07.2009. (09:17)    -   -   -   -  

  • Dnevnik nas 2 2

    Smrt je sama po sebi strašna, pogotovo za one koji ostaju..Meni je 07.06. poginuo osmnaestogodišnji sin prvog rođaka. Od njih sedam koliko ih je bilo u autu, samo on je ostao na mjestu mrtav. Zato, mislim da je svakom od nas određen onaj smrtni čas....a sudbini ne možemo pobjeći....stigne nas ovako ili onako. Sjećaš se one nedavne strašne avionske nesreće kad su danima tražili avion i ostatke. Kasnije je na internetu pisalo da su dvoje supružnika zakasnili na taj let, pa su putovanje nastavili automobilom.....i doživjeli saobraćajnu nesreću u kojoj je žena poginula. Dakle...bilo joj je suđeno...i nikako nije mogla pobjeći sudbini.... Dobro je da neznamo kada će nam doći taj zadnji čas.....

    avatar

    14.07.2009. (10:50)    -   -   -   -  

  • Kinky Kolumnistica

    Istina... imala sam podosta smrti u svojoj obitelji koje su na meni ostavile nelijep trag i valjda zbog toga znaju me nekad preokupirati morbidne misli i strahovanja. Uvijek to uključuje moje najmilije, nikada mene. I kolikogod da se bojiš, strepiš ili tuguješ, jednostavno ne možeš spriječiti. Inače, pri nekom hipotetskom razmišljanju, uvijek kažem da bih voljela umrijeti prije Najnajdražeg, samo neka mi on (i svi drugi koje volim) požiti što duže i zdravije... :)

    avatar

    14.07.2009. (11:34)    -   -   -   -  

  • LittleMissConfused

    Izrekla si točno ono o čemu ja razmišljam u zadnje vrijeme. I čega se bojim...

    avatar

    14.07.2009. (14:52)    -   -   -   -  

  • fotkam, kuham, putujem...

    slazem se. treba iskoristiti svaki dah zivota.

    avatar

    14.07.2009. (15:39)    -   -   -   -  

  • katalona

    `ko zna gdje nas Kosac vreba......

    avatar

    14.07.2009. (17:01)    -   -   -   -  

  • dejmon

    Vrdoljak je umro, a sada i Glavan, šteta.

    avatar

    14.07.2009. (17:54)    -   -   -   -  

  • tehnozena

    Da, takve i misli mene more kad netko umre (usput, Glavana sam poznavala - poslovno, drag čovjek i pametan), pogotovo u automobilskim nesrećama. Ono ide obitelj na more, jedva čekaš odmor, ostatak obitelji te ispratio kad ono, sekunda pažnje i...

    avatar

    14.07.2009. (20:46)    -   -   -   -  

  • barba

    Bas sam maloprije reka stricu, da je puno bitnije di ces biti zakopan, nego di ces ziviti.

    avatar

    14.07.2009. (20:55)    -   -   -   -  

  • fanny

    Kad bi živjeli s razmišljanjem o tome kad ćemo i koliko ćemo i kad bi znali koliko ćemo, bilo bi katastrofalno. Uvijek je teže svog bliskog izgubit, nego samom svijet napustiti (vidi, čak se i rimuje).
    Nije mi baš bistro ovo s Glavanom. Otkud pješke na otvorenoj cesti, saobraćajka nije bila 100%, bit će nešto drugo u pitanju...vidjet ćemo...
    Pozdravček :)))

    avatar

    14.07.2009. (21:39)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Strašno! Žao mi je Glavana; rado sam poslušala njegove misli o glazbi i umjetnosti :((((((
    Imala sam puno smrtnih slučajeva u obitelji; najteže mi je bilo kad je umrla moja baka, moj anđeo čuvar sada negdje na velikom, plavom nebu.....
    Ili je poslala Goldie da me čuva?! :)))))
    Hvala na lijepom koemntaru za Đoleta - Brijuni su predivni; nezaboravni....Držim Ti palčeve
    da se uputiš čim prije tamo! Obožavam Radino kazalište; bila sam na nekoliko predstava i
    uvijek otišla - oduševljena!
    Pusa, pozdrav od Luki+Goldie

    avatar

    14.07.2009. (21:43)    -   -   -   -  

  • MENTINA

    eh da, to je bad da moras tako sto sokovito dozivjeti sa svojim najblizima. I moj tata je tako otisao u snu i nikad se nije vise probudio a otisao je samo malo prileci kao i obicno poslije rucka! No sta ces, i to je dio zivota, no tjesi me da barem onaj koji odlazi ne sluti da su mu to zadnji trenuci pa stoga i ne pati.

    avatar

    15.07.2009. (00:19)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...