Komentari

malenazvijezdice.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • mojimalisnovi.blog.hr

    teta sandra.......puno vam hvala na komentaru i željama.......ja eto,na kmpu,pa se sjetim stele.....čitala sam vas i prije...samo nikada nisam uspjela ostaviti komentar......nekako mi je bilo čudno....Vi sve majke...a ja....ipak djete.....

    gledala sam steline slike i gledala i plakala i gledala.......razmišljala....ljudi koji,hvala bogu nisu osjetili prijevremenu smrtnekog bližnjeg ne znaju kako je to....mogu žaliti,pružati podršku...ali ne znaju....i jako sam ljubomorna na njih....

    ...sve što hoću reći je da ostavljam pozdrav i pusu u nebo za vašu stelu.....

    sara

    avatar

    10.06.2009. (21:34)    -   -   -   -  

  • emocija

    Više ništa ne očekujem od nikoga: prijatelja, poznanika, indiferentnih. Ako pruže podršku ili pak okrenu glavu, primam to bez emocija; nekima izrazim zahvalnost, neke pometem u sjećanju. Uz novi moto: mogu i bez toga, bez svega novoga više - mogu. Takva sam i u davanju, dajem ali ne očekujem ništa zauzvrat. Ništa više moje klatno života zaljuljati ne može. Stalo je, pa tek svjedoči prolasku sekunda, minuta, sati i dana. Egoistično, mizantropski? Ne! Tek - mrtvo.

    avatar

    11.06.2009. (15:34)    -   -   -   -  

  • mama

    Niti vijerujem,niti vise nesto ocekujem od ljude.
    U mnogima od njih sam se veoma razocarala,ali to je bilo ranije.Sada u zadnje vrijeme ignorisem i ja njih,zato sto oni zele da se ja ponasam poput nih,ali ja to ne mogu.
    Niti mi je do smijeha,niti do praznih prica.Pocela sam im odvracati da necu da mi drze predavanja kako ja da zivim,kako moram,moram se pomiriti itd.
    Samo onaj ko je izgubio dijete zna dobro kako je zivjeti,ako se moze rijeci zivjeti,zato sto nije zivjeti vec muciti.Moj je zivot stao 14.1.2004 god. i tako ke biti do kraja zivota,a oni koji me zele prihvatiti vakva kakva jesam ubijena u redu,ako ne to je vec njihov problem.
    Slavica
    Sandra puno te pozdravljam

    avatar

    11.06.2009. (16:44)    -   -   -   -  

  • mama

    Toliko me je rastuzio ovaj tekst o skoli... Stelici..kako bi se ona radovala...
    Srcek mali

    avatar

    11.06.2009. (16:51)    -   -   -   -  

  • Marija Beljan

    Mi smo ko da živi... svi.... svi baš svi...

    avatar

    11.06.2009. (19:25)    -   -   -   -  

  • Kristina Ćapin A.

    Sandra... ti si iznimno hrabra žena..i samo pričaj o svojoj boli..nemoj to držat u sebi...želim ti pomoći na bilo koji način...znaj da sam uz tebe iako te ne poznajem...ova djevojčica mi je osvojila srce...

    avatar

    11.06.2009. (23:03)    -   -   -   -  

  • Bracanka

    Svoje dite nemozes nikad zaboravit...

    avatar

    12.06.2009. (01:07)    -   -   -   -  

  • Selena

    Kako je ovo bedno draga Sandro, bolna majko
    gde je tvoje detesce? Kako da se zivi sa ovime? Verujem svim srcem da sam ovdje u snu, da nemoze da bude ovo stvarno...
    Ceda moja, gde mi ovako nedostaju?
    Molim te, reci kako dalje bre? Gde cu da zivim i disem kad su njihovi poslednji dahovi u agoniji bili, pa gde mi se uduse?
    Nikome nista a moja oba deteta mrtva, gde bre?

    avatar

    12.06.2009. (01:17)    -   -   -   -  

  • milicza

    tužna sam.... nema pravde, nije to dobro, nije to dobro... dođem , vidim i pročitam što pišete, suze same teku, a mozak želi pobjeći od tolike količine boli.., koja kao da te guši, pa kako da gledaš ljude kako krvare, raspadaju se u boli i samo nastaviš dalje, kao da smrt djece ništa ne znači.... kao da negiranje može pobiti realnost....
    oni u naša bit, oni su smisao života.. deset godina sam se mučila imati djecu, no moj je život i moje sjećanje, počelo je onog dana kad se rodila ona, pa on.. ništa nije bilo, što je bilo važno, a dogodilo se prije toga...
    moj život se zauvijek promijenio onaj dan , kad je tvoja zvjezdica poginula, a moja nastradala...
    nema natrag, nikada više u onu bezbrižnost...
    Svima vama, drage moje, pretužne majke, ostavljam prijateljski pozdrav, moju tihu sućut i molim se da imate snage... da je uspijete pronaći. negdje.

    avatar

    12.06.2009. (08:55)    -   -   -   -  

  • majka

    ...o draga Sandra...toliko boli je...da raspuknemo...Kako bi se Stelica veselila kraju školske godine... i meni je to nažalost na poslu... zadnjih dana školske godine pogotovo.... mladost se veseli...raduje...a ja umirem od bola...gdje je moj sin... ??? užasno je ...razdire...

    avatar

    12.06.2009. (09:27)    -   -   -   -  

  • Mimy

    I sad me po tebi poznaju

    Donesite mi
    pramen njene kose u postelju
    ja ništa nemam
    osim tu želju posljednju

    Da osjetim miris njen na jastuku
    ost'o sam je željan u zivotu

    I sad me po tebi poznaju
    i sad me za tebe pitaju
    na dlanu mi tvoje ime čitaju
    zbog tebe živog me sahranjuju

    Sad idem tamo
    gdje ne živi se od nadanja
    umorila se
    ova duša od praštanja

    Moja zvijezda nije dugo trajala
    ti si došla kad se već ugasila

    Ova pjesma, barem neki stihovi, u meni budi bolne emocije, podsjeća na osobu koju mi je smrt prerano uzela... Željela sam je poslati i Vama, ako već niste čitali ili slušali.

    avatar

    12.06.2009. (16:43)    -   -   -   -  

  • 04.02.

    Draga moja Sandra,
    neki će misliti da prolazak sada već puno dana, mjeseci, djeluje dobro na tebe (a i na druge ožalošćene mame) i pretpostavljam da svi to i očekuju, da su uvjereni da vrijeme stvarno liječi sve rane i da se sigurno osjećaš bolje, ali ja znam da ti je zbog tog vremena koje prolazi samo gore, jer si sve dalje od Stelice, sve dalje od sretnih dana provedenih s njom, sve dalje od dana kada si je posljednji puta vidjela, čula, zagrlila.....
    To te vjerojatno i plaši, jer možda osjećaš da su sjećanja sve bljeđa i da će se na kraju činiti kao da Stela nikada nije ni postojala. Vrijeme samo na prvi pogled ublažava bol, ustvari čovjek vjerojatno otupljuje od te silne boli, pa se možda čini da je ona manja. Izgleda kao da se više ništa tako grozno ne može desiti, jer se ono najgore već dogodilo.
    Joj, draga moja Sandra, tko to sve može razumjeti osim onoga tko to nije doživio, tko može uopće pretpostaviti kakav je to pakao, kakva bol, i sve to za cijeli život. Ne možeš reći - kada to prođe.....jer znaš da nikada neće proći, nikada više nećeš biti ona stara, sretna sa svim što imaš, želeći samo sreću svojoj djeci i darujući im bezgraničnu ljubav.

    voli te puno, puno Vesna

    avatar

    15.06.2009. (22:57)    -   -   -   -  

  • kristina a

    draga sandra,
    voljela bih se upoznati s tobom i pričati...pomoći na bilo koji način

    avatar

    16.06.2009. (00:00)    -   -   -   -  

  • mama

    Ovo je pretezak dan za Jasmininu obitelj, i svi oni koji su voljeli divnu Jasminu
    Moja najiskrenija sucut jako...jako mi je zao nemam sto rijeci pretesko je... znam
    mama Slavica

    avatar

    16.06.2009. (09:18)    -   -   -   -  

  • Mama D.

    Ja sam na internetu ali predvečer ću biti više...
    Grlim te najdraža moja Sandrice

    avatar

    22.06.2009. (15:57)    -   -   -   -  

  • b.o.

    iskrena sućut tužnim obiteljima. Dok se budu vozila nabrijana i modernistička vozila na našim srednjovjekovnim prometnicama, nažalost i bol

    avatar

    23.06.2009. (13:43)    -   -   -   -  

  • litel.

    ej.neznma dal češ vidjet moj komenta.ali svejedno ču ti ga napisat.
    čitam ovaj blog več dug vremena.preko Tene sam došla do njega.
    stvarno divim vam se.treba imati hrabrosti izdržti tako nešto.
    pročitala sam skore sve Vaše postove i suze su m tekle niz lice.meni!meni koja nisam
    poznavala Stelu niti ništa su suze tekle i bol m presjecala.nemogu reči da znam kako Vam je.jer neznam...znam samo da ste hrabri.život i smrt sve je tako nekako povezano.
    nije lako umrjet u 7 godini zivota.ali amo 7 godina života.u 7 godina ne moze se iskusit pravi život.evo meni je sad umro priljatelj vozio je auto nije bio pijan niti nist.svi su prezivjeli ali on ne.
    niko nije imao ozljede.a nejmu je sve bilo slomljeno.ja stvarno neznam kako bi meni bilo da mi umre djete.ma da ja sad nemogu pričat o smrti i životu jer mi je tek 15.jer nemam pojma o ničem.
    DRŽI TE SE MAMA SANDRA.

    pozdrav.

    avatar

    23.06.2009. (13:51)    -   -   -   -  

  • Marija Beljan

    Prvo iskrena sućut obitelji koji su izgubili svoje drago djetešce.... Još jedan nevino izgubljeni život i naravno još jedan koji je sve skrivio a prošao samo sa lakšim ozljedama, i naravno još jedna nepravda da ne može biti veća. Nikako da shvatim zašto nevini stradaju a ostaju žive ubojice....

    avatar

    23.06.2009. (23:25)    -   -   -   -  

  • Stelina mama

    da najčešće je tako.......ali ovaj put nas je demantirao ovaj s autoputa.....

    avatar

    23.06.2009. (23:57)    -   -   -   -  

  • Selena

    Zasto mi ih urlici nemogu da vrate? Ceda moja gde su

    avatar

    24.06.2009. (12:35)    -   -   -   -  

  • Stelina mama

    Sad sam malo pregledala novine......muka mi je........previše je bijelih lijesova.......mladost svoju pokapamo.....djecu svoju pokapamo........gledam lica tih roditelja i znam što ih čeka..... jer ovo je tek početak...pakla.
    Kako živjeti bez njih?
    Kako živjeti s tim saznanjem da ih nikada, nikada više nećemo vidjeti?
    Da je njihov život stao?

    Ne znam draga Selena........ne znam........nisam ja našla odgovore.......nigdje

    avatar

    24.06.2009. (22:32)    -   -   -   -  

  • Selena

    Gledam i ja vas avaz a gledam i nas, nigde nema vesti o smrti starih samo mladost prokletim kolima. Nikad nisam ni slutila da ce i moja deca stradat, Bosko nije volio da vozi ali je imao auto s kojim je uvek pomalo isao da vozi. A da sam ga samo pustila da vozi mene i muza doma tu noc, bar jedno bi mi ostalo zivo! Ocaj i bedak da je jedno stradalo i nebi se oporavila nikad verujem u to, ali da mogu oci jednog pogledat i znat da imam neceg svojega na svetu mozda bi postojala nada. Ne verujem, ne verujem da je kraj jer je nemoguce da dok sedimo sa njihovim ortacima na grobu oni leze. Uvek su pevali, smijali se i govorili mnogo, pogotovo Bosko, Marija je bila prava dama, fina, nezna, povucena, ali bi i sama postala pricljivija uz svoga brata Boleta.
    A sada? Kako su se oni mucili u tome dimu? Koliko li su patili dok nisu umrli? Bosko se jedino bojao gusenja, uvek bi se jezio kada bi se takvo u filmo zbilo, i znam da se plasio uzasno dok smo mi u miru spavali u nasim krevetima.
    E da sam barem Mariju poterala kod momka, onda bi mi barem ona ziva ostala!!!

    avatar

    25.06.2009. (13:17)    -   -   -   -  

  • Stelina mama

    Draga Selena......znam da si ne možeš pomoći i ne pitati se sva ta pitanja.......a tako bi ti rado to rekla......no sada na žalost jako dobro znam da je to ne moguće.....

    Dugo, dugo ćemo se pitati što smo mogli promijeniti, učiniti.....kako smo mogli spriječiti.......
    I onda kažu ljudi - imaš uspomene - kao da se od njih može živjeti.......

    Kao da su ove uspomene ( o Bošku koji se bojao gušenja ili moje Stele koja se bojala smrti ) uopće podnošljive..... I kao da se one mogu samo tako selektirati i zaboraviti......
    Kad se samo sjetim da me znala nazvati na posao i reći da kažem baki neka ne priča da će umrijeti......jer neće.....
    A nedavno sam saznala (Silvio mi pričao ) kako je onako mala i u silnom strahu od bilo čije smrti ....pitala svog tatu da što bi on učinio da ona umre prije njega??
    Takvi se razgovori jednostavno odvijaju u svim obiteljima, svi imaju neke svoje strahove, ali sada nakon ovakve tragedije te su uspomene samo teret......tište dušu.......trgaju nas...

    avatar

    25.06.2009. (23:10)    -   -   -   -  

  • sadgirlivana

    dugo se nisam javljala.....jednostavno nisam stigla.... nisam već dugo ni pisala novi post.... imala sam ispite, pa doma užas.... ne znam do kad ću to izdržat.... tata je stalno pijan, potuče se s bratom....... galama do kasnih jutarnjih sati...... i tako u krug....... iskreno se bojim kak će to bit..... mama je neš spominjala rastavu....... ali znam da ona to neće učinit jer nema kud....... nezaposlena je, čisti po kućama i nema kome otići...... al ovako ne će moći dugo... ko ni mi ostali..... tata govori da će nas sve izbacit iz kuće....... svakim danom je sve gore....... bojim se....... sad tražim posao.... da imam neku sigurnost, makar financijsku kada je doma nemam.... bila sam jučer na razgovoru...... radila bi u jednom sandwich baru na remizi....... vidjet ću u pon da l' sam primljena ili ne........ držite mi fige........

    avatar

    28.06.2009. (13:03)    -   -   -   -  

  • Stelina mama

    Držim ti fige Ivana,
    jaka si ti i možeš se izboriti za svoj život.
    Ja sam dijete rastavljenih roditelja. I moj je otac bio alkoholičar i zlostavljač. Samo se to tada zvalo pijanac i idiot koji tuće ženu i djecu.
    Rastava jest jedan od traumatičnijih događaja u životima ljudi pa i djece, no nije tragedija. Pogotovo kada do nje dođe zbog ovakvih teških i neizdrživih godina zajedničkog života. Onda je spas. Budi uz mamu, budi joj oslonac i podrška, jer i ona treba tebe kao i ti nju.

    avatar

    29.06.2009. (10:15)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...