Komentari

vaseljena.blog.hr

Dodaj komentar (13)

Marketing

  • prljava igra (!)

    Zašto je Heidegger prihvatio/primio taj poziv? Odgovor je jednostovan, i meni potpuno shvatljiv.

    Heidegger se bavio počecima grčke filozofije još u ranim dvadesetim. Ali, sada, u vreme velikog prevrata oni u njemu deluju tako silovito, da sopstvena filozofijska samosvest preti da mu izmakne. Postaje skroman, ali samo pred Grcima.
    U jednom pismu Jaspersu, Heidegger se opisuje kao jedna vrsta nastojnika u muzeju Velike Filozofije, čija je jedina briga da pazi da su zavese na prozorima uredno na- i razvučene, tako da velika dela nasledja stoje dobro osvetljena za slučajno nadolazeće posmatrače (20.12.1931). Koliko mu je ozbiljno sa ovom, iz današnje perspektive pre smešnoj samokarakterizaciji, može se naslutiti iz jednog pisma Elisabeth Blochmann: "Što dublje zadirem u sopstveni rad, time izvesnije bivam svaki put sateran u velike početke kod Grka. I često oklevam nije li bitnije ostaviti sve sopstvene pokušaje i oglede, i da se brinem za to da nam ovaj svet (grčki- prim. prev.) ne služi kao čisto preuzimanje, već da nam uvek stoji pred očima u svoj svojoj veličini i uzornosti" (19.12.1932).
    Dakle, ideja je bila Grcima žrtvovati i sebe, i čitav bivši svet: i komuniste, i Jevreje, i imperijaliste, i nesposobne, i pedere, i narkomane, i ološ narodni, i sve ostale

    avatar

    27.05.2009. (13:21)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    briši prethodni, ako boga znaš - i ovaj.

    avatar

    27.05.2009. (13:22)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    Zašto je Heidegger prihvatio/primio taj poziv? Odgovor je jednostovan, i meni potpuno shvatljiv...
    Šala :)
    To s Heideggerom je prljava igra. jedan sam od onih jedvaumnika koji o Heideggeru znaju uglavnom to - da je koketirao s nacizmom. kao da ga to čini istaknutim u odnosu na druge filozofe. Borges je pisao nešto o piscima koji svoju veličinu duguju patetičnom biografskom detalju: mogli su napisati 100 komada remek djela, ali taj ih detalj izdvaja u mašti čitateljstva. A filozofi? Sokrat je popio kukutu, Abelardu su odsjekli pametni ud, a Nietzsche je plakao s konjem...
    sad moram ići, zvoni mi telefon

    avatar

    27.05.2009. (13:33)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    Nadam se da ćeš prepoznati u telefone sablasni glas koji će te naterati da ga se zauvek ratosiljaš (telefona i glasa).
    Uzgred, dobra šala.

    avatar

    27.05.2009. (13:42)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Hahaha, odličan štos Zube, izvanredno.
    A i Igra, mili moj Miloš, u top-formi igra.

    avatar

    27.05.2009. (19:09)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    Listao sam Prousta danas, secajuci se kroz maglu da sam chitao vrlo zanimljive pasaze povezane za pripovedachevo otkrivanje i navikavanje na telefon u "A la recherch".
    Proust se neumorno bavi chudom telefonije. Ovo chesto nalazi izraza u vrlo poetskim opisima. Telefonistkinje, "les démoiselles du téléphone", bez chije su pomoci chak ni lokalni razgovori nisu mogli obaviti, dobijaju kod Prousta mitska imena kao "Filles de la Nuit" (Kceri Noci), "Mesaggeres de la parole (Glasnice Rechi): one su "Divinites implacables" (Neumoljive Boginje), chija se osuda satoji u rechima "Pas libre" (Veza je zauzeta). Daju se brzo razhestiti, i kada je veza ponovo slobodna, olako prekoravaju sa "Shta hocete, veza je sada slobodna?! " vrlo su shkrte na rechima, inache. Nadahnuti njegov izraz zahvalnosti one odgovaraju time shto prekidaju vezu. S pochetka se stiche utisak da je pri prvom susretu sa njim telefon nadjen chudom, upravo stoga shto je u to doba bio novina i neobichnost. Ipak, mora se imati u vidu da je vec nakon vrlo kratkog vremena sprava bila toliko uobichajena, da pripovedach razmatra koliko li ce ovoga puta trajati veza bude slobodna. Proust, koji chitavo vreme ostaje otvoren za ono Chudnovato i Tajnovito, posmatra fenomen telefona i nakon shto je postao svakodnevna i chesta pojava ochima - radoznalog i mashtovitog - deteta, "sa ushima" za njegova posebna svojstva. 'U Potrazi' su telefonski razgovori koje pripovedach vodi, chesto povod za bitna razmishljanja i vazna otkrica. Za jednog boravka van grada dechak razgovora sa svojom bakom. Kada veza konachno biva uspostavljena i on chuje glas - tako blizak, dok je ona daleko - za njega je on simbol njene stvarne udaljenosti i vesnik jednog vechitog rastanka. Glas mu izgleda kao da ga chuje iznutra, kako se dize iz nedoglednih daljina, kao spontano prisecanje na jednog voljenog choveka.

    "J'aurais voulu l'embrasser, mais je n'avais prés de moi que cette voix, fantôme aussi impapabke que celui qui reviendrait peut-ĂŞtreme visiter quand ma grand-mère serait morte"
    Najradije bih je bio zagrlio i poljubio; ali samo glas bio je kod mene, tako neobuhvatljiv kao sablasni privid, koji ce me mozda posetiti kada baka bude mrtva.

    Telefon fungira kao jedna vrsta nauchnog instrumenta, sa kojim se glasove moze da meriti u nihovim razlichitim karakterima, shto pripovedach i chini. Kako je za vreme telefoniranja glas izolovan od lica, pripovedach je upucen na ono specifichno, svojstveno svakom posebnom glasu. Tek kroz telefon on uchuje kako je mek glas njegove bake, i kako ishchetkan od strane brige jednog dugog zivota. Nakon jednog razgovora sa jednom prijateljicom Albertine postaje bistro svestan razlichitosti njihovih glasova. Ova spoznaja trigger je meditaciji o beskonachnoj razlichnosti glasova:
    "Je le trouvais toutes dissemblables, moulées sur un langage particulier Ă  chacune, jouant toutes sur un instrument différent, et je me dis quel maigre concert doivent donner au Paradies les trois ou quatre anges musiciensdes vieux peitres, quand je voyais s'élever vesr Dieu, par dizaines, par centaines, par miliers, l'haromieuse et multisonore salutation de toutes les Voix".
    Svi su mi ovi glasovi bili potpuno razlichiti medjusobni, njihovim posebnim nachinom govorenja oformljeni, i svi su svirali na jednom drugom instrumentu, pri chemu sam mislio - kakav bi oskudni koncert u Raju svirala tri ili chetiri muzicirajuca andjela, kakvim su ih crtali stari majstori, kada naspram toga zamislim desetostruko, dvadestostruko, stostruko, hiljadostruko, do Bozjeg trona uzdizuce i harmonijom prozeto, punozvuchno opevanje svih glasova u svojoj celosti.

    avatar

    28.05.2009. (03:52)    -   -   -   -  

  • cveba

    Igrenjka, đe me nađe..:-)

    avatar

    28.05.2009. (08:53)    -   -   -   -  

  • davor

    Jedino što znam o pametnom zubu je ovaj njegov komentar o Heideggeru. Čini mi se da ga baš taj komentar čini istaknutim. Uostalom, što bi ga drugo činilo istaknutim, kad je to jedino što znam o njemu? Dobar štos, doista.

    Što se tiče presmješnosti ''iz današnje perspektive'' - to nema veze s današnjim ili ondašnjim. Sokrat je bio smiješan Aristofanu, Platon Diogenu, Heidegger Adornu. A kakve veze ima žrtva s Heideggerom? Ne govori on o odustajanju od vlastitoga kao žrtvi, nego kao približavanju onome bitnome.

    avatar

    28.05.2009. (08:54)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    Naravno da ima: danas se tako nešto mnogima može učiniti još smešnije nego 1930.

    Žrtva-, opet iz današnje perspektive: kako objasniti Heideggerovo priklanjanje nacistima? Odustajanje od vlastitoga u prednihlističkom poimanju je svakako žrtva - pa čak i u asketskom smislu shvaćena, što svakako nije Heideggerrovo parče kruha - danas tim veća, što je nihilizam dalje ( o onom do kraja življenom nihilizmu ne da se možda čak ni govoriti danas).

    Zubovo objašnjenje, ma kako duhovito delovalo (na prvi pogled sa liberalno-kapitalističkog obzorja), ne govori nam ništa o Heideggerovom mitläufertumu (kolaboraciji), jer kategorija nacista jednostavno ne postoji u Heideggerovom konetxtu.

    avatar

    28.05.2009. (15:47)    -   -   -   -  

  • svijet u boci

    Zapravo je Heidegger prva žrtva telefonske prodaje u povijesti. Taman je lagodno zapao u blagi popodnevni san kad ga je prenuo zvuk telefona. "Halo, tko je to?"- "Dobar dan , dozvolite da se predstaviti ovdje Ernst Rohm zapovjednik SA odreda, znate li da danas imamo eksluzivnu ponudu- nudimo popust od 50% na smeđe uniforme za sve one koji do se do kraja mjeseca upišu u nacionalsocijalsitičku stranku?. No naravno, to nije sve- pored toga nudimo i titulu počasnog doktora filozofije, besplatan beštek te bon za besplatno pivo i ručak u vašoj fakultetskoj pivnici, pardon kantini, ako nas javno podržite na predavanju! Nazovite odmah, jer ovo je jedinstvena prilika. Heidegger ne zna šta bi, češe se po bradi, ali glas neumoljivo nastvlja- "Te kao bonus tiskanje sabranih djela u kožnom uvezu, uz napomenu da će se sve državne instituticije i univerziteti biti obavezni pretpaltit na primjerak"! Onako još nerazbuđen, dok se nije ni snašao to mu se učinilo kao čisto ok ideja Heidegger pa se prenu i reče " Primate li American, na rate?". "Nećete požaliti gospodine Heidegger", na to će Rohm- " na sve prozivode nudimo doživotnu garanciju"....

    Eto žalit se što se učlanio u nacu partiju, je jednako uzaludno kao i požalit se što si kupio inox posuđe od nehrađujećeg čelika...

    Zajebana stvar taj telefon...

    avatar

    28.05.2009. (19:32)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    Izgleda kao da odbijate, ali - pre će biti da vam akutno nedostaje na rasponu dijalektičkog špagata, kako bi nazreli - o čemu je reč kada se govori, dakle misli, o Heideggeru i njegovoj ontologijski zalaufanoj NS-zabludi.
    Intezivno H-ovo bavljenje Grcima, baš u vreme procvata i pobede NSDAp, praćeno je snažno ambivalentnim raspoloženjima. Na jednoj strani, otvara mu se beskrajni horizont, zlatni predeo kolektivne, društvene misli bitka, osećaj koji ga raskriljuje, i podaruje mu veličajnu slobodu i nadmoć surog orla koji u svom svojem samopouzdanju i oštrovidosti kruži nad nedostojnim predelom ljudskog haosa, u kojemu je sasvim na mestu pitanje da li je ispravan život uopšte moguć u jednom iz temelja pogrešnom; ali i horizont u kojem se sam sebi čini malim i beznačajnim. Osim toga tu je i izazov prošlosti koja neukrotivom snagom mami da se u njoj zanavek iščezne; no, njegovo mu razumevanje i afinitet spram radikalne povijesnosti koji od filozofije zahtevaju da bude vlastna istorijskog trena, ne dozvoljava da prebiva i zamajava se u Ursprungu.
    Pohotno uronjavanje u prošlost prinudjen je da si istumači kao zalet ne bi li spreman (nadmoćan, dakle) uskočio u sadašnjost. Bez iluzija uvidja za sebe i priznaje si da je "kao akademski filozof zatočen u suženosti stručno propitljivog, zbog čega je sputan ukloboičinjenjem - paučinom sopstvenog rada" (u pismu E. Hauptmann). U svojim down-trenucima Heidegger zna da i sam sedi u onoj ozloglašenoj pećini iz Politeje. Gorućim problemima sadačnjice nikada nije imao da suprotstavi ništa posebno, a ni svoje, i to ga muči. Raspoloženje stoga varira: ponekada se oseća dovoljno snažnim za jedan novi početak, oseća se dorastao Platonu; ponekad praznim, lišen originaliteta i stvaralačke moći. Od strane svojih sveprevazilazećih namera oseća se ponekada ponetim, ponekad pritisnutim. U ophodjenju sa Jaspersom, sa kojim je još uvek u bliskoj i živoj intelektualnoj sprezi, svoje namere preoblači u platoničke formule: filozofija bi trebalo ima ured znajućeg vodje i pastira / Wissender Fuehrer u. Waetcher/ u stvarnoj javnosti. U predvečerje NSDAP trijumfa, 31. i 32. Heidegger drži niz čuvenih predavanja o paraboli pećine iz Politeje, u kojima minuciozno tumači svaki ponaosob stadijum i prelaznu fazu zbivanja. Uh, da skratim:

    Heidegger se nadao da će unutar Trećeg Rajha za sebe osvojiti poziciju filozofskog Fuehrera, koji je pozvan da u ime čitave zajednice zapati jedno novo zbivanje istine i razgori jedan novi odnos istine koja će počiv od bivstvujućeg (Seindene) stupnjevito - munjevito ili lagoano, kako razum i svest to dozvole, uspeti do sve opširnije i samorazumljivije istine bivstvujućeg, i bitka, konačno. Hitler, Goebbels, Gčring i tako imaju bespoštedni rok trajanja, kao is ve ostalo, čto je, zapravo, temelj Heideggerovog shvatanja filozofije: Vreme i Čovek kao misleće biće unutar njega. Tek onda Prostor.

    avatar

    28.05.2009. (23:06)    -   -   -   -  

  • davor

    Objasniti Heideggerovo ''priklanjanje'' nacistima je sasvim lako, i može se dobro dokumentirati onim što je on pisao i govorio na tu temu. Doduše, možda je to objašnjenje za ukus publike suviše trivijalno, ali, što mogu. Dakle, ukratko, on vidi da da komunizam i amerikanizam podjednako vode k vragu (što bismo, valjda, i mi mogli vidjeti s ovolike vremenske udaljenosti). U Njemačkoj vidi tzv. ''parlamentarni sustav'' koji nema veze ni sa čim. Pojavljuje se nešto novo, što ima neku težnju za veličinom, što ima neki odnos spram tehnologije, što ima neki odnos spram ukorijenjenosti u jeziku i poneblju jednoga naroda - dakle, u nekoj mjeri odgovara onome što on vidi kao bitno. Ostalo iz nacizma njega nimalo ne zanima (rasizam, pseeudodarvinističke zamisli, itd.). Taj pokret je, po njegovom gledištu, početkom tridesetih podosta nedefiniran, i baš u tome on vidi privlačnost tog pokreta. Naime, i tu je doista bio smiješno autističan, on vjeruje da bi baš on, Martin Heidegger, mogao tom nedovoljno određenom pokretu dati neko određenje. Tako da se zapravo on nije priklonio nacistima, nego je naciste htio prikloniti sebi.
    I to je cijela priča - poput Platona kod Dionizija. Samo što je Heidegger smješniji jer nije dospio ni blizu Hitlera, a kamo li utjecao na bilo što.

    Ali, ono na što sam ja reagirao u vezi ''presmješnosti'' nije njegova nacistička epizoda (gdje stvarno ima komičnih elemenata), nego njegov odnos spram ''grčkog početka'' - ta usmjerenost ka izvornosti, ka arche, dakle, ta arhaičnost koja se odriče originalnosti je oduvijek smiješna onima kojima jest do vlastite originalnosti. To je univerzalna stvar - još kod Lao Cea ima neki redak u tom smislu. Tekst kojega si ti ovdje interpretirao kao žrtvu sam svojedobno na svom blogu postavio u sasvim drugačiji kontekst . I vjerujem da je taj kontekst primjereniji.

    Edit: napisao sam ovaj komentar dok nisam bio online pa nisam vidio tvoj zadnji komentar koji uglavnom kaže istu stvar. Samo što različito detektiramo problem. Ti vidiš kao problem čitavu tu situaciju gdje on sebe vidi kao budnog među spavačima, a ja mislim da je problem tek ono što je pokušao poduzeti u vezi s tim.

    avatar

    29.05.2009. (11:19)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    Upravo tako: jedino, nije ni malo lako izvesnim površno upućenim versteherima objasniti H-ove namere i nakane.

    I da, nisam interpretirao ni jedan text 1:1: to su više saznanja koja sam u toku nemačkih godina pokupio iz autentične i verovatno hotimično tako isprepovedane H-ove zaostavštine za budućnost (njegova pisma, recimo) pa čak i jegovih filozofskih drama, po koje loše knjige, koja na silu tumači njegovo približavanje NSDAP-u (otud verovatno i moj čudni ton), kao i knjigu dežurnog inspektora za prošlost velikana R. Safranskog (Ein Meister aus Deutschland).

    Žrtva - šta znači žrtva? Ovde (gore) reč "žrtva" ima više funkciju vickaste, provizorne metafore, što svakako - znam i vidim sada - ne pristaje bavljenju Heideggerom.

    avatar

    29.05.2009. (12:21)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...