Komentari

diarydiduino.blog.hr

Dodaj komentar (7)

Marketing

  • Masatera

    Mislim da ti ova predivna pletenica stvara još veću bol, nemogućnost da se otrgneš iz očaja, mada bi ju i ja zadržala ali ovako ćeš se razboliti :(
    Šaljem ti veliki zagrljaj...

    avatar

    19.05.2009. (20:34)    -   -   -   -  

  • Stelina mama

    Bojim se ja da je upravo vrijeme, koje prolazi, to koje nas drži zarobljeno u očaju.
    Jer prolazi, a ne čini ništa, ništa se ne mijenja....
    Sjećanja koja su stala u točno određenom trenutku....i ne idu više....nema novih...
    Naš život je kao vlak koji je iskočio iz tračnica.....težak je, prepun tereta, i niko ga nikada više neće vratiti na kolosijek...

    avatar

    19.05.2009. (21:38)    -   -   -   -  

  • Dadi

    Uz tebe sam, Vesna. Koliko boli, koliko tuge... Ne znam što reći...

    avatar

    19.05.2009. (22:05)    -   -   -   -  

  • Marija Beljan

    Blago tebi ti imaš cijelu pletenicu, a ja samo dva pramena, prvi i zadnji....

    avatar

    20.05.2009. (23:36)    -   -   -   -  

  • emocija

    Mariji: da sam mogla znati onda, kada sam sačuvala tu divotu, što će biti? Ali da sam znala, bi li se mogla s time baviti? Una je već kao djevojčica imala prekrasnu bujnu plavu kosu koju bih ja znala satima uređivati (još mokru plesti u bezbroj pletenčica, pa kad bi se osušila i kad bih joj raspustila tu divotu...ljudi su nas znali zastavljati i pitati je li prava. Prava?). Dok još nisam rodila i nisam znala što će biti, nekako sam željela više dečka (zašto, tko bi znao), ali poslije sam stvarno uživala u tome što imam curicu: uređivanje kose, biranje odjeće, prva kozmetika....ajoj, ajoj, ajoj.........sve bih dala, sve bih dala samo da je imam.Da je tu, da znam da je tu, ništa više ne bi bilo važno. Kako podnositi taj strašan gubitak ?

    avatar

    21.05.2009. (17:05)    -   -   -   -  

  • Marija Beljan

    Imaš pravo kad vas vidim i čujem mame koje imate djevojčice vidim da ja sve to nisam imala. Imala sam puno vremena za ludorije, zafrkancije, prepirke i kovanje planova. Imala sam puno vremena da naučim razlike između alu felge i ratkape, da naučim razlike pojedinih automobila, puno prepucavanja šta se sviđa meni a što njemu, puno vremena da uživam kako raste moje djete i postaje čovjek.... i onda više nema ništa. Sve je nestalo u nepovrat. Kao i ti sve bih dala da ga imam, ali ga nemam. Što god pokušam da si olakšam rasprši se kao balon od sapunice i ostaje samo veća praznina... surova stvarnost. Kada bih samo znala zašto, zašto nema mog djeteta, a svih ostalih ima, zašto baš on, kao i Una, kao i Stela, kao i Fabijan i svi ostali. Šta su oni skrivili da ih nema? Šta smo mi napravili pa smo ovako kažnjeni? Mislim da nema veće boli i kazne od života poslije života.... Proklet...

    avatar

    21.05.2009. (18:07)    -   -   -   -  

  • Fabijeva mala seka

    draga teta Vesna i sve druge tuzne mamice, placem ovdje sa vama jer mi je strasno krivo da prolazite ovo a onda opet stanem jer i moja mama sigurno osjeca isto.
    U svakoj rijeci vas mama nalazim svoje misli ali nalazim i ocaj moje mame i tocno znam da je i njoj stalno ovo isto u dusi a da ona ne tuguje kao ja nego da je uz to ocajna jer je sve nepovratno.
    Jako mi je zao iako znam da rijeci ne znace nista. Ja bih vratila sve mlade na svijet jer nije posteno da nikada nisu svoju priliku ostvarili jer bi i oni nekoga voljeli kao i vi mame njih.

    avatar

    21.05.2009. (19:05)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...