Najavljujem na Vaseljeni da cu uskoro pocheti da na mom objavljujem prevode Herdera, za kojega mishljenje i pesnichko stvaranje (pevanje?), osecanje i uvidjanje, znanje i verovanje postaju nerastavljivo jedinstvo, a usled takvog jednog shvatanja nastaje veliki preokret u nemachkoj lirici (osnovi Goetheove lirkike intuitivno je stvorio Herder). Cujmo shta kaze u Stimmen der Völker in Liedern: „Ukoliko je narod divljiji, tj. Zivlji, ukoliko sklobodnije dela ... utoliko i njegove pesme, ako ich ima, moraju biti divljije, tj. Zivlje, slobodnije, chulnije, lirski aktivnije“ Savreshenstvo pesme je „u melodichnom toku strasti i chuvstva ... Meldoija je dusha pesme.... Pesma se mora chuti, a ne videti“. Herder je uchio istorijskom shvatanju: grachka tragedija, engleska drama nichu svaka iz svog osobenog, organskog i istorijskog zivotnog tla. Time je rozoreno prosveceno verovanje u apsolutne, merljive norme, a na njegovo mesto postavljena je raznolikost istorijsko-nacionalne stvarnosti, u kojoj se za Herdera u svima menama, u svim njenim invidualnim epohama i formama uvek ogleda celokupni skupni zakon svemira, delanje bozje. Evo shta kaze u ogledu O uticaju vlade (gospodarstva) u naukama, a protiv barbarstva i sujeverja (Vom Einfluss der Regierumg in die Wissenschaften gegen die Barbarei und Aberglaube).
Nalazimo se na tochki, gde vishe nije zapravo nije pitanje: shta je nachinjeno ?, vec shta je hinjeno da bude nachinjeno? Sledeci su uzroci zashto i boljim vladarima i vladama sa svom njihovom dobrom voljom chesto malo toga poshlo za rukom. Kao prvo: Europa je bila meshavina nachinjena od barbara, nadoshla u jednoj poplavi, i tu i tamo , kao zgranuti talasi, ostala: ovi su imali obichaje, zakone i prava,stvari koje naukama nisu bili drage, ali za chiji opstanak su ipak, i to u osecaju srece i vrednosti, izgarale.
04.04.2009. (10:22)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
tvoj koncept chini se chak daleko razigranijim, zivljim: zashto ga ne obistinish, stari?
03.04.2009. (21:52) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
Najavljujem na Vaseljeni da cu uskoro pocheti da na mom objavljujem prevode Herdera, za kojega mishljenje i pesnichko stvaranje (pevanje?), osecanje i uvidjanje, znanje i verovanje postaju nerastavljivo jedinstvo, a usled takvog jednog shvatanja nastaje veliki preokret u nemachkoj lirici (osnovi Goetheove lirkike intuitivno je stvorio Herder).
Cujmo shta kaze u Stimmen der Völker in Liedern: „Ukoliko je narod divljiji, tj. Zivlji, ukoliko sklobodnije dela ... utoliko i njegove pesme, ako ich ima, moraju biti divljije, tj. Zivlje, slobodnije, chulnije, lirski aktivnije“ Savreshenstvo pesme je „u melodichnom toku strasti i chuvstva ... Meldoija je dusha pesme.... Pesma se mora chuti, a ne videti“.
Herder je uchio istorijskom shvatanju: grachka tragedija, engleska drama nichu svaka iz svog osobenog, organskog i istorijskog zivotnog tla. Time je rozoreno prosveceno verovanje u apsolutne, merljive norme, a na njegovo mesto postavljena je raznolikost istorijsko-nacionalne stvarnosti, u kojoj se za Herdera u svima menama, u svim njenim invidualnim epohama i formama uvek ogleda celokupni skupni zakon svemira, delanje bozje.
Evo shta kaze u ogledu O uticaju vlade (gospodarstva) u naukama, a protiv barbarstva i sujeverja (Vom Einfluss der Regierumg in die Wissenschaften gegen die Barbarei und Aberglaube).
Nalazimo se na tochki, gde vishe nije zapravo nije pitanje: shta je nachinjeno ?, vec shta je hinjeno da bude nachinjeno? Sledeci su uzroci zashto i boljim vladarima i vladama sa svom njihovom dobrom voljom chesto malo toga poshlo za rukom. Kao prvo: Europa je bila meshavina nachinjena od barbara, nadoshla u jednoj poplavi, i tu i tamo , kao zgranuti talasi, ostala: ovi su imali obichaje, zakone i prava,stvari koje naukama nisu bili drage, ali za chiji opstanak su ipak, i to u osecaju srece i vrednosti, izgarale.
04.04.2009. (10:22) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
cveba
..elem : svi marš na tvog..:-)))))
04.04.2009. (10:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...