Komentari

zazavoda.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • Semiramida

    Ovo sa dušom koja vrišti mi je genijalno, he he, nikada mi ne bi palo na pamet.
    A sad što se ostatka tiče, stvar je sa nama, vrstom našom jel, što imamo taj prokleti mozak. Puno dobrog nam je on donio, ne visimo po drveću kao naši pretci nego imamo koliko - toliko uređeno društvo i još puno dobrih stvari. E sad, ali zašto bi bilo jednostavno ako može komplicirano, zar ne? Zašto bismo uživali, ako možemo osjećati krivnju? Zašto bismo išli polako, ako svi idu brzo? Zašto bismo činili išta dobro za sebe, kada i tako nitko ne čini ništa dobro za nas? E mozak naš divni je tome kriv. Svi, ali generalno SVI previše analiziramo i promišljamo i filozofiramo oko stvari za koje nakon nekog vremenskog odmaka shvatiš da zapravo nisu bitne. Kada bismo se toga rješili, onda bi nam definitivno bilo lakše. I onda na kraju, nije dovoljno što imaš mozak, nego imaš ženski mozak koji je već odavno poznat po tome kako je itekako sposoban komplicirat stvari bez razloga. I tako blagoslovljene svim tim koračamo kroz život i onda se pitamo svakakva pitanja, umjesto da jednostavno uživamo. Ali ponavljam, zašto bi bilo jednostavno kad može biti komplicirano?
    Recimo da te razumijem, meni možda fali koja godina životnog iskustva, pa utoliko vjerojatno ne mogu biti na istoj valnoj duljini kao i ti. Ali sa popriličnom sigurnošću toi mogu reći da nisi jedina :-) Ajme šta sam se raspričala :-)))

    avatar

    26.03.2009. (22:49)    -   -   -   -  

  • tihavoda

    Eh, sad kad si to tako rekla, zaključujem da svaki dar treba platiti, ha? Oš veći mozak, oš bit pametan...evo ti onda i darak patnje, i grižnje savjesti i čega sve ne...čitam danas u Jutarnjem naslov: Da bi žene postigle orgazam, moraju isključiti mozak....buahaahaa! treba usporit taj speed, da...

    avatar

    27.03.2009. (00:11)    -   -   -   -  

  • Mersault gone worse

    joooj, mislila sam da je jutro pametnije od večeri, ali 0 bodova :/ mogla bih sad reći milijun stvari, a mogla bih i ne reći ni jednu. zadržat ću se na ovom drugom. naime, baš kako piše semiramida, previše razmišljam i analiziram. ovo je već ekscesivno, opsesivno kompulzivni poremećaj razmišljanja. ali opet, kadne razmišljam, najebem najčešće lol. ali o životu, smrti, duši (...) mi je teško razmišljati. dovede me do teškog stanja kad sam prisiljavana prihvatiti svoje neznanje. a ja nikada nisam spremna prihvatiti da nešto ne znam. e, šta ti je besmisleni inat ;)

    voljela bih da postoje drugi životi. eto, toliko mogu sa sigurnošću reći. i voljela bih da duša ne vrišti unutar mrtvog tijela (brrrrr) :)

    avatar

    27.03.2009. (10:51)    -   -   -   -  

  • tihavoda

    ali uvijek će biti znanja koje nećeš znati...čak i da si najgenijalniji živi stvor na planetu...zašto je priznavanje toga tako teško? (ne pitam ja to samo tebe nego i sebe). nije li to jedna dobra karakteristika koja tjera ljude naprijed, želja za znanjem? očito je da se mi žene pretjerano mrcvarimo, valjda treba nać neku pozitivnu stranu toga.
    radi nekaj s rukama...za poboljšanje poremećaja ;) znaš ono, motoričke vježbe. mislim ozbiljno.
    i znam, znaaaaam...lako je tuđim ... po koprivama mlatit! :D

    avatar

    27.03.2009. (13:23)    -   -   -   -  

  • Mersault gone worse

    hahahahahahhah. obožavam te narodne lol

    ne znam. aristotel je rekao: svi ljudi po svojoj prirodi teže k znanju. ok. ali nije rekao da što više znaš, to si više svjestan da jako, jako, jako malo znaš ;)))

    ne znam raditi s rukama. nespretna sam. i olovku čudno držim ;)))

    avatar

    27.03.2009. (14:47)    -   -   -   -  

  • tihavoda

    nema veze što si nespretna. uzmi goblen sa zečićem, poslije ga baci nikom ne pokazavši. fina motorika sređuje i razvija mozak.
    znam, bolna je ta spoznaja o znanju, i mene ona muči, često...al colouring by numbers isto pomaže :))))))

    avatar

    28.03.2009. (14:05)    -   -   -   -  

  • Neverin

    mislim da je Immanuel Kant rekao kako se svi sretnu trenuci u jednom životu mogu sakupiti u pola sata a Giacomo Leopardi smatra (pesimist jedan) kako je sreća trenutak nedostatka nesreće. Mislim da sreća ne može biti trajno stanje jer sena svako trajno stanje naviknemo i poslje ha shvaćamo zdravo za gotovo. To znači da trenuci sreće moraju biti kulminacije, vrhovi.

    To o boljim vremenima je samo zato jer čovjek naginje prema tome da ublažuje ružne trenutk ei prisjeća se onih ljepih. Tako su za vrijeme Napoleona žalili za Direktorijem kada je Roberspierre uveo teror i tada su bila masovna smaknuča svih i svakog, pogotovo neistomišljenika koji su isto se borili da svrgnu monarhiju. Tako i ja osobno sad se samo prisječam lijepih stvari u mojoj zadnjoj vezi a da sam sebi budme iskren veza je bila čista katastrofa.

    pošto je živto pokret jedino što nam preostaje je da idemo dalje, da se evoluiramo a ako imamo zadani cilj (makar "fiktivni" poput raja) onda nam je zasigurno lakše pošto težimo nećemu.

    Nema izlaza i zatvaranja kruga iz ovih misli. Jedino što možeš je slegnuti ramenima i reći c'est la vie.

    avatar

    28.03.2009. (14:18)    -   -   -   -  

  • tihavoda

    U tom slučaju, živile kulminacije i vrhovi!
    Čini se da sam ipak umjesto "sreće" trebala upotrijebiti izraze poput "ispunjenja" i "zadovoljstva".
    I slažem se s tobom.
    Slijeganje ramenima, pak...to je predaja. Mislim da to neću moći :)

    avatar

    29.03.2009. (14:01)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...