Komentari

rusalka.blog.hr

Dodaj komentar (38)

Marketing

  • necutako

    ma taj patuljak je nesto poput Gargamela..... a to ime mi se bas svidja.....
    ... lijepa prica...:)

    avatar

    22.03.2009. (01:16)    -   -   -   -  

  • Vitae...

    Moja je bajka imala zelene korice , a patuljak crvenu kapicu i zle oči , a pjevao je ovako :

    Časak kuham , časak pečem ,
    časak se po šumi šećem .
    Sutra ću si u dom sina
    ja dovesti kraljičina
    ako mi ne odgoneta
    da se zovem....

    CVILIDRETA:))

    Još pamtim pjesmicu i ushit u iščekivanju što sam ga svaki put
    osjećala dok je kraljica navodila imena ,
    kriva , a već je znala pravo hihih
    Obožavala sam ju : baš kao i Matovilku i guščaricu..
    a da samo znaš kako krasno priča te moje priče
    jedna vila od zelenih jezeraca :-)))

    avatar

    22.03.2009. (01:43)    -   -   -   -  

  • Irida

    prije par dana sam pokušala obići i pozdraviti sve blogere koji su mi dragi, međutim komentari se uopće nisu dali otvoriti i kod petog (5) pokušaja sam odustala...ugodno nedjeljno jutro želim!

    avatar

    22.03.2009. (07:42)    -   -   -   -  

  • Z.OKI

    S nevoljom se moramo suočiti, moramo joj saznati ime, da bi je se mogli riješiti..

    Hvala na ispričanoj priči i vraćanju u djetinjstvo:-))
    Ugodnu nedjelju želim:-))

    avatar

    22.03.2009. (08:09)    -   -   -   -  

  • cvjetići

    nisam znala tu priču o Cvilidreti
    moje su kćeri obožavale ,naravno, Matovilku
    možda zato nikada nisu dale rezati kosu
    a i moja je duga
    i Mašina

    uživati ćeš kao baka-teta
    sretno će biti to djetešce

    i mi ćemo imati novu bebu ove jeseni

    avatar

    22.03.2009. (09:41)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Najteže je sebi priznati ono što nećemo.

    avatar

    22.03.2009. (09:44)    -   -   -   -  

  • walkingcloud

    slušati se iznutra--..., teška zadaća:))
    rumpelstilski bi trebao imati brata blizanca koji vraća djecu, ali onda bi se zvao roda.

    avatar

    22.03.2009. (10:07)    -   -   -   -  

  • greentea

    ...poderana rekla? o, bože, od kad nisam čula za taj izraz "rekla"! i tako me ta jedna riječ trenutno vratila u prošlost, na prašnjave seoske drumove, polja ovršenog žita.....moja prababa nosila je crnu pokrpanu reklu na sićušne bijele cvjetiće...krasno ispričana priča, odlično isprepletena prošlost i sadašnjost....
    drago mi je da opet milozvučno biglišeš, ru. :))))))))

    avatar

    22.03.2009. (10:08)    -   -   -   -  

  • Kenguur

    Ruse kose curo imas zalis li ih tiiiiiii :)))
    Jel i kod tebe doslo proljece ili je jos jesen kasna ? :))

    avatar

    22.03.2009. (10:12)    -   -   -   -  

  • LudaMarta

    Vidim da sam doletjela tek na kraj priče... :(
    Morat ću malo prolistati po arhivi :)
    Pusa, draga Ru :*

    avatar

    22.03.2009. (10:33)    -   -   -   -  

  • rU

    hihihi, vierziger, možda ...
    ... možda, dogodine ... :-)

    eh, vitae ... :-)

    iščupat ću, Jedini,
    k'o guščarica iz bajke,
    jednu zlatnu vlas ...
    ... i pustiti je niz vjetar ...

    možda, ah ... možda,
    taj ludi vjetar,
    uskovitla je i
    ponese ...

    k Tebi ...

    drago mi je što si svratila, irido ... :-)

    kažu, Z.OKI, da ...
    ... kad nekom ime znamo,
    nad njim moć imamo     ...

    hihi, cvjetićii, ja sam dugo bila dugokosa ...
    eh, sjetih se majčinih ruku kako mi pletenicu upliću ...

    i ljetu se veselim, kad će u obitelj prinova stići ... :-)

    eh, koraljčice, a ipak, nijekati ne vrijedi ...

    walkingcloud, sjetih se kako mi je baka, kad bijah djevojčica, pričala: ako uproljeće prva roda koju vidiš bude sama, ostat ćeš i ti sama, te godine ...
    a ako pak vidiš rode u paru     ... hihihih

    eh, zelena, rekle ... slavonske reklje iliti štrikane špenzle ... na jabučice i trešnjice, na srceta il' ružmarin ... il' cvelfersko ...

    baš bih jednu 'na srceta' i sama rado ogrnula ... :-)

    hihih, kengy, ruse kose ... sad je već više srebra, nego zlata ...

    eh, da ih žalim,
    ne bi mu ih dala,
    da ih mrsi on     ...

    ... u proljeće ... :-)

    avatar

    22.03.2009. (10:36)    -   -   -   -  

  • rU

    hihi, martice, nek' si ti meni doletjela, k'o bubamarica u proljeće ...
    a priča nije zec, neće pobjeći ... :-)

    avatar

    22.03.2009. (11:14)    -   -   -   -  

  • greentea

    hahaha! još samo fali zlaćana stara rakija u tim bocama! hvala ru:)))))))))))

    avatar

    22.03.2009. (12:21)    -   -   -   -  

  • rU

    hihih, zelena, pa naći će se, valjda, i koja kapljica ... :-)
    hvala tebi, na lijepom komentaru ...

    avatar

    22.03.2009. (12:27)    -   -   -   -  

  • misko

    Dobar dan!
    U ovoj priči barem patuljak nije nastradao...

    Kasnim...nevrijeme u okolici, jaka bura, nisam se mogao konektirati. A kasnije ...
    Lori je opet bolesna, njegujem je, u utorak će joj vaditi krv, mučno mi ju je gledati tako bespomoćnu...

    avatar

    22.03.2009. (12:29)    -   -   -   -  

  • rU

    eh, necutako, sad tek vidim da mi je tvoj komentar promakao, oprosti ...

    i ja volim gargamela ...

    avatar

    22.03.2009. (12:33)    -   -   -   -  

  • rU

    ah, misko, kako mi je žao zbog lorice ...
    opet kralježnica ... ili nešto drugo?

    nek' sve bure što prije prođu i sunce zasja i prije utorka ...

    p.s. imaš mail.

    avatar

    22.03.2009. (12:35)    -   -   -   -  

  • meroveus

    Dakle, rU, točno je kako nema madeleine, uostalom madeleine je imaginarna slučajnost, kao što je svatko od nas ima, ili će je imati u nekom razdoblju svog života; ali opet ostaje dojam kako tvoje zlatne niti u skokovitim naracijama pričaju početak jedne priče, zapravo daju joj orise pejzaža u kojem će niknuti ta priča. Neka taj pejzaž bude jezero. A sva čudnovata bića koja se susreću, lebde ili nestaju neka budu sjećanja. Koliko će se sjećanja primaći jedno drugome i uspjeti jasno i prepoznatljivo ispričati priču, volio bih dočekati. Bit će zanimljivo dočekati ukupni sjaj zlatnih niti, kada dođe vrijeme, u kojemu će šutnja izlistati njima.

    avatar

    22.03.2009. (13:27)    -   -   -   -  

  • rU

    bezšavova, kad se u jezeru ogledamo, moramo pripaziti da se ne pokvasimo, ili nedajbože, ne utopimo ... :-)

    avatar

    22.03.2009. (13:57)    -   -   -   -  

  • don branko

    pozdrav

    avatar

    22.03.2009. (14:02)    -   -   -   -  

  • rU

    lijep pozdrav i tebi, kapi sreće ...
    i dobrodošlica na klupici ... :-)

    avatar

    22.03.2009. (15:01)    -   -   -   -  

  • modra rapsodija

    I onda su živjeli sretno do kraja života , zar ne ?!
    Volim kad tako završi. Zato volim priče.
    Pozdrav

    avatar

    22.03.2009. (16:10)    -   -   -   -  

  • rU

    da, modra rapsodijo, and they lived happily ever after ... :-)

    avatar

    22.03.2009. (16:25)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    ... S nevoljom se moramo suočiti, moramo joj saznati ime, da bi je se mogli riješiti. ...

    Ugodno ti želim ovo proljetno, nedjeljno popodne.

    avatar

    22.03.2009. (16:37)    -   -   -   -  

  • rU

    u načelu je tako, promatram razmišljam ... a u stvarnosti ...
    eh, ponekad bismo radije da neke nevolje ostanu bezimene ... :-)

    avatar

    22.03.2009. (16:54)    -   -   -   -  

učitavam...