to je govor Keynesa u Domu Lordova '43. godine vezan za dva prijedloga poslijeratnog međunarodnog ekonomskog ustroja, britanskog i američkog spremanog za Bretton Woods.... evo malo kraća verzija od Georga Montbiota iz Guardiana LINK... kad Obamu kritiziraju da mu je 'Stimulus' potrošački i rasipan, a on odgovara 'They just don't get it... it's all about spending!' to znači da se vraćamo pokojnom Johnu Maynardu. jebe mi se što će nitko ili skoro nitko pročitati njegov govor... ja sam im ga predočio, baš kao i onaj gore link. jebe mi se i u doslovnom smislu te riječi, što sam nazvao 'Hunger', prema romanu Knuta Hampsuna, starog kvislinga, u kojem je opisano moje trenutačno psiho-ekonomsko stanje. Jako mi se jebe pa to kompenziram radikalnim optimizmom, poštovani ceronjo.
21.02.2009. (18:36)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
hamsun (pedersen), to mi je bila prva asocijacija dok nisam vidjela blur. jest da je volio hitlera vise nego boga i p zajedno, ali hunger je dobra knjiga. a keynesa smo morali bubati na fakultetu. od njega pamtim samo da je rekao "if economists could manage to get themselves thought of as humble, competent people on a level with dentists, that would be splendid". sad cu procitati govor. jest da je poduzi, ali neka znadem. inace, snimila i ubacila u kamion za smece. smetlari su mislili da je oruzani napad. e kad im tada srce nije stalo, nece nikada. i ako smijem jos dodati i ovo, ne razumijem ljude ko sto je pero. i ovaj gore, kako se nazvao? ove koji dolaze na tudje blogove i ostavljaju tragove provociranjem i bezobrazlukom. nekada mislim da moj najbolji prijatelj ima pravo kad kaze da "nejebica od ljudi napravi drkarose". http://www.youtube.com/watch?v=AFUKT9cU9mg
22.02.2009. (05:21)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Pooka, ako si očajan kao Hamsun sada je pravo vrijeme da postaneš spisatelj. Još ako hamsunovskoj gladi pridodaš duševno rastrojstvo, slutim da bi to mogao biti hit veći od Gole istine. Roman bi mogao početi rečenicom: "Bilo je to onda kad sam gladan lutao po Dubrovnikaniji, po tome čudnovatome gradu koji nitko ne ostavlja bez njegova traga u sebi." Još samo nadopišeš dvjestotinjak stranica i to je to. Nadam se da sam ti pomogao.
22.02.2009. (19:33)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak
Već je ovde bilo rasprave koliko je Kejnzova teorija uzrok a koliko posledica kolektivizma. Ovih dana, njegovo ime je ponovo u centru pažnje zbog toga što izgleda da se mnogi ekonomisti sada okreću njegovoj teoriji u nameri da opravdaju nezabeleženi porast državnih intervencija i posebno državne potrošnje kao leka za recesiju. Ja planiram da sada, upravo zbog novootkrivene popularnosti Kejnzovih ideja, napravim mali serijal o greškama kejnzijanske ekonomije. Danas počinjemo generalnim uvodom, uz osvrt na ideju fiskalnog stimulusa i Kejnzovo generalno neshvatanje teoreme razbijenog prozora, a narednih dana ćemo se baviti i nekim specifičnijim detaljima.
Kada pogledate njegovu teoriju vidite da je Kejnz samo reciklirao najgore praznoverice merkantilista iz XVII veka, i preveo ih u jedan nepodnošljivi visokoparni, kvazi-učenjački žargon (što je i jedina "inovacija" u njegovoj teoriji). Mislim da je najraniju i verovatno najbolju sveobuhvatnu kritiku Kejnza koja ovo jasno pokazuje napisao Henri Hazlit 1959 godine u knjizi "Failure of New Economics" . (http://www.mises.org/books/failureofneweconomics.pdf)
Šta je osnovna Kejnzova ideja? Štednja je loša i do kriza dolazi zbog previsoke stope štednje a premalo investicija i potrošnje, što uglavnom nastaje kao posledica psiholoških faktora, "pesimizma" poslovnih ljudi itd. U skladu sa Kejnzovim žargonom to se zove "nedovoljna agregatna tražnja" koja se karakteriše povećanom nezaposlenošću i hiperprodukcijom. Kad je agregatna tražnja nedovoljna šta treba uraditi? Treba da država investira u one projekte za koje privatni sektor nije zainteresovan. Po mogućstvu, to treba da budu neisplative, loše investicije koje neće stvoriti nikakvu tržišno vrednu ponudu, jer bi se time zadržao kobni "debalans" između agregatne ponude i tražnje. Država plati nezaposlenima da rade bilo šta, recimo kopaju kanale ili grade mostove i puteve koji nikom ne trebaju; onda radnici kupuju robe i usluge, stimulišući njihove proizvođače, ovi onda povećavaju kupovine od svojih dobavljača, stimulišući njih, i tako redom, blagostanje se širi kroz celu ekonomiju.
Dakle, celokupno uveravanje američkih i evropskih političara da će fiskalni stimulus finansirati korisne projekte sa Kejnzovog stanovišta je čista glupost. Ono što treba tokom recesije nije da vlada glumi i podražava tržište, nego da uliva pare u bilo kakve projekte da bi zaposlila ljude, i efektom multiplikatora prelila blagostanje u sve sektore ekonomije. Kejnzov omiljeni istorijski primer uspešne anticiklične politike koji daje u svojoj "Opštoj teoriji..." je izgradnja piramida. Zapošljavanje hiljada i hiljada ljudi na potpuno beskorisnim poslovima gradnje državnih mauzoleja vladara. Ne treba nikakva cost-benefit analiza projekata da bi smo vodili kejnzijansku anticikličnu politiku. Onaj čuveni drugi primer sa plaćanjem ljudima da kopaju i zatrpavaju rupe, koji se često smatra preteranim, je sa kejnzijanaskog stanovišta idealan oblik fiskalnog stimulusa. Što se vlada više trudi da investicije budu racionalne to efektivnost celog stimulusa slabi, jer reprodukuje neravnotežu između ponude i tražnje.
.
23.02.2009. (07:59)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak
Kejnz je potpuno ozbiljno verovao u ove budalaštine. Prilikom jedne posete Americi u hotelu, on je pred prijateljima umesto da obriše lice jednim peškirom uzeo ceo set peškira, bacio na pod i izgazio, objašnjavajući da time povećava tražnju za uslugama sobarica. On je bezupitno verovao da društvo postaje bogatije kad klinac razbije izlog bakalnice. Današnjim obožavaocima Kejnza je blam da kažu to otvoreno, da tip ekonomske teorije koji nam oni serviraju kao spas iz ekonomske krize zahteva da plaćamo ljude da kopaju i zatrpavaju rupe (ili uništavaju inventar po hotelima :)), već radije delimično falsifikuju teoriju, pretvaranjem da država treba da investira isključivo u korisne projekte, da bi sačuvali njen osovni etatistički i kolektivistički impuls - zahtev za povećanjem državne potrošnje kao "leku" za recesiju.
Kejnz je bio rđav ekonomista iz jednog osnovnog razloga - što nije razumeo osnovnu poentu ekonomije da nema besplatnog ručka i da se razbijanjem prozora ne povećava blagostanje društva. Drugim rečima, da državno trošenje mora da se plati, porezima, zaduživanjem i manjim privatnim trošenjem (kao što više para za staklara znači manje para za obućara, u Bastijinoj priči). Štednja je loša, potrošnja nije posledica nego uzrok bogatstva, kamatna stopa zavisi od psiholoških faktora, protekcionizam je ekonomski superioran u odnosu na slobodnu trgovinu i bolje promoviše mir u svetu, da je kamatna stopa na tržištu skoro uvek "previsoka" i da su zakoni protiv "zelenašenja" savršeno opravdani, i gomila sličnih idiotizama, sve se to može naći u Kejnzovoj "Opštoj teoriji...". Činjenica da takva jedna kompletna besmislica kao što je Kejnzova ekonomska teorija (čiji su merkantilistički duplikati u XVIII i XIX veku služili samo za sprdnju ljudima poput Adama Smita, Dejvida Hjuma, J.S.Mila ili Dejvida Rikarda) zauzima tako prominentno mesto na današnjim univerzitetima i utiče na ekonomsku politiku toliko zemalja, govori samo o stepenu do koga je došla razgradnja intelektualnih standarda zapadne civilizacije u prethodnih stotinak godina.
POSTED BY IVAN JANKOVIC
23.02.2009. (07:59)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak
http://pescanik.net/content/view/2508/199/
23.02.2009. (08:03)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Keynes je još rekao i da svaki put kad netko uštedi šiling neki čovjek ostane bez posla nekoliko sati. ali je njegova paradigma sasvim dobro funkcionirala do pred kraj 60-ih godina. protekcionizam (američki) je naslijedio od gospode Smootha i Hawleya (Smooth-Hawley Tarrif Act of 1930.) pa i nije mogao očekivati globalno, koordinirano deficitarno financiranje državne potrošnje kao opciju za globalni izlazak iz recesije. Keynes je smatrao i da su rentijeri 'mrtvi kapitalisti' jer su izvlačili iz ekonomije ogromna sredstva pa su ih ulagali u luksuzne gluposti. Dubrovačka Republika je imala zakon kojim je bilo zabranjeno razmetanje bogatstvom u vidu skupog nakita i velebnih zdanja, a svrha tog zakona je bila da se štednja brzo investira i počne stvarati novu vrijednost. efekat poreznog multiplikatora djeluje sporije od akceleratorskog efekta državne potrošnje. efekat multiplikatora je uvijek manji od akceleratorskog efekta jer se cjelokupni iznos koji se u privredu vraća putem smanjenja poreza neće potrošiti ili investirati nego samo jedan njegov dio, a taj dio ovisi o graničnoj sklonosti štednji koja je u prvom redu određena psihološkim faktorima - a to znači da je raspoloživi dohodak (u recesijskim okolnostima svi su skloniji štednji nego investiranju jer ne znaju što će se dogoditi sa ekonomijom uopće) onaj primarni utjecaj na visinu investiranja, a ne kamatne stopa... zbog toga je smanjenje poreza ograničenog djelovanja. izravna državna potrošnja se u cijelosti prelijeva u privredu i ona ima puno snažniji i brži utjecaj na povečanje agregatne potražnje... recimo investiranje u temelje novog američkog sustava javnog transporta bi imalo katastrofalnu cost-bennefit analizu jer bi takav projekat postao profitabilan tek za 30 godina, a profit je ono što je jedino bitno u ovom svijetu koji se polako topi jer su, između ostalog, automobilske kompanije tijekom pedesetih kupovale i sustavno gasile tvrtke koje su se bavile javnim prijevozom u Americi... tu je cost-benefit analiza sigurno bila 'high end'. ne znam trebam li pričati o ulaganju u obrazovanje i zdravstvo jer te stvari također nisu isplative u kratkom roku, kao što je to na primjer short-selling. akumuliranje bogatsva u rukama vrlo malog postotka stanovništva je autodestruktivna politika... ekskluzivnost ima visoku cijenu i potrošnja ultra bogatih ljudi na ekskluzivne proizvode zahtijeva izrazito nisku radno intenzivnu tržišnu nišu jer ne možete proizvoditi Masserati aute na fabričkim trakama kao što proizvodite renaulte twingo niti Tiffany može imati 10 000 zaposlenih i izbacivati na tržište tone i tone nakita jer taj nakit tada gubi ono što mu i daje vrijednost na tržištu - ekskluzivnost. zato su strmo progresivni porezi na dohodak koje je uveo FDR imali smisla osim onog da u teškim vremenima treba postojati opća solidarnost... to su oni tvoji porezi na zelenašenje... ja bi još spomenuo i Tobbinov porez koji je možda mogao smanjiti volativnost tržišta kapitala i sklonost iracionalnim rizicima da je netko bio spreman oporezovati istom stopom kapitalnu dobit kao i dohodak... SIV-ove i tax heavene da i ne spominjemo. zanima me odakle taj prezir prema kolektivizmu i etatizmu, je li to neki relikt iz komunističkog perioda ili u tome ima prste Hayek i von Mises, hi hi... Keynes je otvoreno priznavao da je njegov temeljni model preuzet od Fishera i nazivao ga pradjedom njegove teorije. Ismijavanje ekonomskih teorija nije naročito zahtijevan posao, Milton Friedmann je od gurua postao osoba čije ime neće nositi novootvoreni odjel čikaškog sveučilišta jer je njegova bahata politička nekorektnost ipak prešla granice najobičnije ljudske pristojnosti. TINSTAFL - free lunch, ha ha ha ha ha... što kažeš na jedan 'bubble' obrok koji ćeš konzumirati prije nego što menza pukne i najebu penzioni fondovi... što kažeš na jednog jastoga na Caymanskim otocima... što kažeš na brisanje srednjeg sloja u Americi tijekom 80-tih... tko je pojeo njihove ručkove i jesu li im bili prezentirani na širokim poreznim olakšicama za one najbogatije. razgradnja zapadne kulture u posljednjih stotinjak godina? znači 'peak' je bio negdje krajem 19. stoljeća kad su djeca radila u rudnicima, tu i tamo je postojala neka parlamentarna tradicija imperijalističkog štiha, a ostatak svijeta je bio temeljito sjeban. nego zašto je Keynesova paradigma, u stvari Neo-Keynesijanska sinteza one nesretne hicksove IS-LM analize koja je Keynesu zakucala na čelo punu zaposlenost, zašto je to propalo 70-tih... ajde deder objasni :)
23.02.2009. (14:57)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak nadimku
ne, ne... nećemo braniti 'nevidljive pesnice miltona friedmana', mi smo iz kluba za kastriranje tržišta (naravno, uz zadržavanje 'core' algoritma) .... naime, gore smo tek fotokopirali post s bloga oko kojeg se okupljaju tržišni fundamentalisti koje je, izgleda, godinama češljao čikaški vjetar. Fotokopirali smo ga isključivo da Vas malčice pobudimo, što je očitogledno uspjelo sudeći po vašem odgovoru. Na kraju krajeva, ekonomska se teorija događa između keynesa i von hayeka. Inače spominjani se blog pronalazi na adresi http://trzisnoresenje.blogspot.com/ da, tobbinova bi taxa zasigurno pripitomila volativnost cijena, ali teško se uvodi, možda sada, u okrilju ove globalne pseudo-krize, koordiniranom akcijom svih značajnih tržišta, jer osim istovremene implementacije na svim berzama - ne vidimo drugi način. A taxu neka ubiru agencije UN-a :))) Evo za kraj malo besplatnog ručka, odnosno štiva: Neoliberal Hegemony Publication Date: 22nd October 2007 Pages: 312
car
hi
21.02.2009. (15:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
ceronja
ovoliku kobasicu na engleskom ti niko ne bu procitao. vjeruj mi i oni koji vele da jesu-lazu.
21.02.2009. (16:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pooka
to je govor Keynesa u Domu Lordova '43. godine vezan za dva prijedloga poslijeratnog međunarodnog ekonomskog ustroja, britanskog i američkog spremanog za Bretton Woods.... evo malo kraća verzija od Georga Montbiota iz Guardiana LINK... kad Obamu kritiziraju da mu je 'Stimulus' potrošački i rasipan, a on odgovara 'They just don't get it... it's all about spending!' to znači da se vraćamo pokojnom Johnu Maynardu. jebe mi se što će nitko ili skoro nitko pročitati njegov govor... ja sam im ga predočio, baš kao i onaj gore link. jebe mi se i u doslovnom smislu te riječi, što sam nazvao 'Hunger', prema romanu Knuta Hampsuna, starog kvislinga, u kojem je opisano moje trenutačno psiho-ekonomsko stanje. Jako mi se jebe pa to kompenziram radikalnim optimizmom, poštovani ceronjo.
21.02.2009. (18:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pooka
a OVO bih mogao nazvati (uz vijesti o švicarskom UBS-u i američkom IRS-u) - '82. Airborne on Cayman Islands', he he he
21.02.2009. (18:59) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pooka
evo JOŠ malo informacija
21.02.2009. (19:07) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Branko Horvat
Puka kralje samo ti šibaj dalje, ne daj se smesti.
22.02.2009. (02:58) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
srdelica
hamsun (pedersen), to mi je bila prva asocijacija dok nisam vidjela blur. jest da je volio hitlera vise nego boga i p zajedno, ali hunger je dobra knjiga. a keynesa smo morali bubati na fakultetu. od njega pamtim samo da je rekao "if economists could manage to get themselves thought of as humble, competent people on a level with dentists, that would be splendid". sad cu procitati govor. jest da je poduzi, ali neka znadem.
inace, snimila i ubacila u kamion za smece. smetlari su mislili da je oruzani napad. e kad im tada srce nije stalo, nece nikada.
i ako smijem jos dodati i ovo, ne razumijem ljude ko sto je pero. i ovaj gore, kako se nazvao? ove koji dolaze na tudje blogove i ostavljaju tragove provociranjem i bezobrazlukom. nekada mislim da moj najbolji prijatelj ima pravo kad kaze da "nejebica od ljudi napravi drkarose".
http://www.youtube.com/watch?v=AFUKT9cU9mg
22.02.2009. (05:21) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
inhibitor
Pooka, ako si očajan kao Hamsun sada je pravo vrijeme da postaneš spisatelj. Još ako hamsunovskoj gladi pridodaš duševno rastrojstvo, slutim da bi to mogao biti hit veći od Gole istine.
Roman bi mogao početi rečenicom:
"Bilo je to onda kad sam gladan lutao po Dubrovnikaniji, po tome čudnovatome gradu koji nitko ne ostavlja bez njegova traga u sebi."
Još samo nadopišeš dvjestotinjak stranica i to je to.
Nadam se da sam ti pomogao.
22.02.2009. (19:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak
Već je ovde bilo rasprave koliko je Kejnzova teorija uzrok a koliko posledica kolektivizma. Ovih dana, njegovo ime je ponovo u centru pažnje zbog toga što izgleda da se mnogi ekonomisti sada okreću njegovoj teoriji u nameri da opravdaju nezabeleženi porast državnih intervencija i posebno državne potrošnje kao leka za recesiju. Ja planiram da sada, upravo zbog novootkrivene popularnosti Kejnzovih ideja, napravim mali serijal o greškama kejnzijanske ekonomije. Danas počinjemo generalnim uvodom, uz osvrt na ideju fiskalnog stimulusa i Kejnzovo generalno neshvatanje teoreme razbijenog prozora, a narednih dana ćemo se baviti i nekim specifičnijim detaljima.
Kada pogledate njegovu teoriju vidite da je Kejnz samo reciklirao najgore praznoverice merkantilista iz XVII veka, i preveo ih u jedan nepodnošljivi visokoparni, kvazi-učenjački žargon (što je i jedina "inovacija" u njegovoj teoriji). Mislim da je najraniju i verovatno najbolju sveobuhvatnu kritiku Kejnza koja ovo jasno pokazuje napisao Henri Hazlit 1959 godine u knjizi "Failure of New Economics" . (http://www.mises.org/books/failureofneweconomics.pdf)
Šta je osnovna Kejnzova ideja? Štednja je loša i do kriza dolazi zbog previsoke stope štednje a premalo investicija i potrošnje, što uglavnom nastaje kao posledica psiholoških faktora, "pesimizma" poslovnih ljudi itd. U skladu sa Kejnzovim žargonom to se zove "nedovoljna agregatna tražnja" koja se karakteriše povećanom nezaposlenošću i hiperprodukcijom. Kad je agregatna tražnja nedovoljna šta treba uraditi? Treba da država investira u one projekte za koje privatni sektor nije zainteresovan. Po mogućstvu, to treba da budu neisplative, loše investicije koje neće stvoriti nikakvu tržišno vrednu ponudu, jer bi se time zadržao kobni "debalans" između agregatne ponude i tražnje. Država plati nezaposlenima da rade bilo šta, recimo kopaju kanale ili grade mostove i puteve koji nikom ne trebaju; onda radnici kupuju robe i usluge, stimulišući njihove proizvođače, ovi onda povećavaju kupovine od svojih dobavljača, stimulišući njih, i tako redom, blagostanje se širi kroz celu ekonomiju.
Dakle, celokupno uveravanje američkih i evropskih političara da će fiskalni stimulus finansirati korisne projekte sa Kejnzovog stanovišta je čista glupost. Ono što treba tokom recesije nije da vlada glumi i podražava tržište, nego da uliva pare u bilo kakve projekte da bi zaposlila ljude, i efektom multiplikatora prelila blagostanje u sve sektore ekonomije. Kejnzov omiljeni istorijski primer uspešne anticiklične politike koji daje u svojoj "Opštoj teoriji..." je izgradnja piramida. Zapošljavanje hiljada i hiljada ljudi na potpuno beskorisnim poslovima gradnje državnih mauzoleja vladara. Ne treba nikakva cost-benefit analiza projekata da bi smo vodili kejnzijansku anticikličnu politiku. Onaj čuveni drugi primer sa plaćanjem ljudima da kopaju i zatrpavaju rupe, koji se često smatra preteranim, je sa kejnzijanaskog stanovišta idealan oblik fiskalnog stimulusa. Što se vlada više trudi da investicije budu racionalne to efektivnost celog stimulusa slabi, jer reprodukuje neravnotežu između ponude i tražnje.
.
23.02.2009. (07:59) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak
Kejnz je potpuno ozbiljno verovao u ove budalaštine. Prilikom jedne posete Americi u hotelu, on je pred prijateljima umesto da obriše lice jednim peškirom uzeo ceo set peškira, bacio na pod i izgazio, objašnjavajući da time povećava tražnju za uslugama sobarica. On je bezupitno verovao da društvo postaje bogatije kad klinac razbije izlog bakalnice. Današnjim obožavaocima Kejnza je blam da kažu to otvoreno, da tip ekonomske teorije koji nam oni serviraju kao spas iz ekonomske krize zahteva da plaćamo ljude da kopaju i zatrpavaju rupe (ili uništavaju inventar po hotelima :)), već radije delimično falsifikuju teoriju, pretvaranjem da država treba da investira isključivo u korisne projekte, da bi sačuvali njen osovni etatistički i kolektivistički impuls - zahtev za povećanjem državne potrošnje kao "leku" za recesiju.
Kejnz je bio rđav ekonomista iz jednog osnovnog razloga - što nije razumeo osnovnu poentu ekonomije da nema besplatnog ručka i da se razbijanjem prozora ne povećava blagostanje društva. Drugim rečima, da državno trošenje mora da se plati, porezima, zaduživanjem i manjim privatnim trošenjem (kao što više para za staklara znači manje para za obućara, u Bastijinoj priči). Štednja je loša, potrošnja nije posledica nego uzrok bogatstva, kamatna stopa zavisi od psiholoških faktora, protekcionizam je ekonomski superioran u odnosu na slobodnu trgovinu i bolje promoviše mir u svetu, da je kamatna stopa na tržištu skoro uvek "previsoka" i da su zakoni protiv "zelenašenja" savršeno opravdani, i gomila sličnih idiotizama, sve se to može naći u Kejnzovoj "Opštoj teoriji...". Činjenica da takva jedna kompletna besmislica kao što je Kejnzova ekonomska teorija (čiji su merkantilistički duplikati u XVIII i XIX veku služili samo za sprdnju ljudima poput Adama Smita, Dejvida Hjuma, J.S.Mila ili Dejvida Rikarda) zauzima tako prominentno mesto na današnjim univerzitetima i utiče na ekonomsku politiku toliko zemalja, govori samo o stepenu do koga je došla razgradnja intelektualnih standarda zapadne civilizacije u prethodnih stotinak godina.
POSTED BY IVAN JANKOVIC
23.02.2009. (07:59) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak
http://pescanik.net/content/view/2508/199/
23.02.2009. (08:03) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
pooka
Keynes je još rekao i da svaki put kad netko uštedi šiling neki čovjek ostane bez posla nekoliko sati. ali je njegova paradigma sasvim dobro funkcionirala do pred kraj 60-ih godina. protekcionizam (američki) je naslijedio od gospode Smootha i Hawleya (Smooth-Hawley Tarrif Act of 1930.) pa i nije mogao očekivati globalno, koordinirano deficitarno financiranje državne potrošnje kao opciju za globalni izlazak iz recesije. Keynes je smatrao i da su rentijeri 'mrtvi kapitalisti' jer su izvlačili iz ekonomije ogromna sredstva pa su ih ulagali u luksuzne gluposti. Dubrovačka Republika je imala zakon kojim je bilo zabranjeno razmetanje bogatstvom u vidu skupog nakita i velebnih zdanja, a svrha tog zakona je bila da se štednja brzo investira i počne stvarati novu vrijednost.
efekat poreznog multiplikatora djeluje sporije od akceleratorskog efekta državne potrošnje. efekat multiplikatora je uvijek manji od akceleratorskog efekta jer se cjelokupni iznos koji se u privredu vraća putem smanjenja poreza neće potrošiti ili investirati nego samo jedan njegov dio, a taj dio ovisi o graničnoj sklonosti štednji koja je u prvom redu određena psihološkim faktorima - a to znači da je raspoloživi dohodak (u recesijskim okolnostima svi su skloniji štednji nego investiranju jer ne znaju što će se dogoditi sa ekonomijom uopće) onaj primarni utjecaj na visinu investiranja, a ne kamatne stopa... zbog toga je smanjenje poreza ograničenog djelovanja. izravna državna potrošnja se u cijelosti prelijeva u privredu i ona ima puno snažniji i brži utjecaj na povečanje agregatne potražnje... recimo investiranje u temelje novog američkog sustava javnog transporta bi imalo katastrofalnu cost-bennefit analizu jer bi takav projekat postao profitabilan tek za 30 godina, a profit je ono što je jedino bitno u ovom svijetu koji se polako topi jer su, između ostalog, automobilske kompanije tijekom pedesetih kupovale i sustavno gasile tvrtke koje su se bavile javnim prijevozom u Americi... tu je cost-benefit analiza sigurno bila 'high end'. ne znam trebam li pričati o ulaganju u obrazovanje i zdravstvo jer te stvari također nisu isplative u kratkom roku, kao što je to na primjer short-selling. akumuliranje bogatsva u rukama vrlo malog postotka stanovništva je autodestruktivna politika... ekskluzivnost ima visoku cijenu i potrošnja ultra bogatih ljudi na ekskluzivne proizvode zahtijeva izrazito nisku radno intenzivnu tržišnu nišu jer ne možete proizvoditi Masserati aute na fabričkim trakama kao što proizvodite renaulte twingo niti Tiffany može imati 10 000 zaposlenih i izbacivati na tržište tone i tone nakita jer taj nakit tada gubi ono što mu i daje vrijednost na tržištu - ekskluzivnost. zato su strmo progresivni porezi na dohodak koje je uveo FDR imali smisla osim onog da u teškim vremenima treba postojati opća solidarnost... to su oni tvoji porezi na zelenašenje... ja bi još spomenuo i Tobbinov porez koji je možda mogao smanjiti volativnost tržišta kapitala i sklonost iracionalnim rizicima da je netko bio spreman oporezovati istom stopom kapitalnu dobit kao i dohodak... SIV-ove i tax heavene da i ne spominjemo.
zanima me odakle taj prezir prema kolektivizmu i etatizmu, je li to neki relikt iz komunističkog perioda ili u tome ima prste Hayek i von Mises, hi hi...
Keynes je otvoreno priznavao da je njegov temeljni model preuzet od Fishera i nazivao ga pradjedom njegove teorije. Ismijavanje ekonomskih teorija nije naročito zahtijevan posao, Milton Friedmann je od gurua postao osoba čije ime neće nositi novootvoreni odjel čikaškog sveučilišta jer je njegova bahata politička nekorektnost ipak prešla granice najobičnije ljudske pristojnosti.
TINSTAFL - free lunch, ha ha ha ha ha... što kažeš na jedan 'bubble' obrok koji ćeš konzumirati prije nego što menza pukne i najebu penzioni fondovi... što kažeš na jednog jastoga na Caymanskim otocima... što kažeš na brisanje srednjeg sloja u Americi tijekom 80-tih... tko je pojeo njihove ručkove i jesu li im bili prezentirani na širokim poreznim olakšicama za one najbogatije.
razgradnja zapadne kulture u posljednjih stotinjak godina? znači 'peak' je bio negdje krajem 19. stoljeća kad su djeca radila u rudnicima, tu i tamo je postojala neka parlamentarna tradicija imperijalističkog štiha, a ostatak svijeta je bio temeljito sjeban.
nego zašto je Keynesova paradigma, u stvari Neo-Keynesijanska sinteza one nesretne hicksove IS-LM analize koja je Keynesu zakucala na čelo punu zaposlenost, zašto je to propalo 70-tih... ajde deder objasni :)
23.02.2009. (14:57) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak nadimku
ne, ne... nećemo braniti 'nevidljive pesnice miltona friedmana', mi smo iz kluba za kastriranje tržišta (naravno, uz zadržavanje 'core' algoritma) .... naime, gore smo tek fotokopirali post s bloga oko kojeg se okupljaju tržišni fundamentalisti koje je, izgleda, godinama češljao čikaški vjetar. Fotokopirali smo ga isključivo da Vas malčice pobudimo, što je očitogledno uspjelo sudeći po vašem odgovoru. Na kraju krajeva, ekonomska se teorija događa između keynesa i von hayeka. Inače spominjani se blog pronalazi na adresi http://trzisnoresenje.blogspot.com/
da, tobbinova bi taxa zasigurno pripitomila volativnost cijena, ali teško se uvodi, možda sada, u okrilju ove globalne pseudo-krize, koordiniranom akcijom svih značajnih tržišta, jer osim istovremene implementacije na svim berzama - ne vidimo drugi način. A taxu neka ubiru agencije UN-a :)))
Evo za kraj malo besplatnog ručka, odnosno štiva:
Neoliberal Hegemony
Publication Date: 22nd October 2007
Pages: 312
Free lunch download: http://www.mediafire.com/?rnkudmmyurt
24.02.2009. (07:29) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nadomak nadimku
tv kalendar:
http://www.youtube.com/watch?v=jNrMQazZHDc
24.02.2009. (08:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nađ
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601109&sid=ajz1hV_afuSQ&refer=hom e#
02.03.2009. (02:12) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...