Komentari

kaval.blog.hr

Dodaj komentar (48)

Marketing

  • donin svijet

    Tema ti je odlična... ali i tužna.
    Na trenutak si nas povela u životne dane iza tih prozora.... a svi mi ne možemo maštom dosegnuti sve što se iza tih prozora nekada dešavalo... dok život je bujao...

    avatar

    09.02.2009. (22:57)    -   -   -   -  

  • fotkam, kuham, putujem...

    mozda su bezivotni ali svejedno lijepi.

    avatar

    09.02.2009. (23:08)    -   -   -   -  

  • MOANA37

    opet fantastične slike ....kupila si me sa njima

    avatar

    09.02.2009. (23:41)    -   -   -   -  

  • Marisol

    Na žalost,takvih prozora je sve više.
    Veliki pozdrav iz kišne Pule!:)))

    avatar

    09.02.2009. (23:54)    -   -   -   -  

  • ZlicaOdOpaka

    Svaki ima svoju priču :-)).

    avatar

    09.02.2009. (23:59)    -   -   -   -  

  • umorni klavijaturist

    ..tužno je gledati ove prozore, a istovremeno i vrlo zanimljivo, ..osjeća se dah prošlosti

    avatar

    10.02.2009. (02:05)    -   -   -   -  

  • žubor vode

    Ne kažu uzalud da su prozori duša kuće , a ove su kuće mrtve...

    avatar

    10.02.2009. (07:13)    -   -   -   -  

  • srdelica

    ne samo da imas oci ko drug tito, nego i dobru kameru i dobro slazes rijeci. u recenice.

    avatar

    10.02.2009. (07:35)    -   -   -   -  

  • odmak

    Uvijek se pitam kad već nikoga nema zašto su još tu.

    avatar

    10.02.2009. (08:16)    -   -   -   -  

  • Zrakoplov

    zrakoplov
    :) Haj nad morem Zvjezdice! Točno je: volim nasmijano lice! Trolist koji si navela, potiče iz snova... "ne nužno tim redoslijedom!" A, "nebo, rijeke i žene" - u svakom su dijelu mene! Tu se nekako od početka svijeta... Od kako me u njega poslala majčina raketa... O tome, jednom više! Ostaj mi zdravo!:)))
    10.02.2009. (09:36)

    A prozori...? Pogled leteći... Vječiti snovi... I kad nisu na provi...:)))

    avatar

    10.02.2009. (09:39)    -   -   -   -  

  • Dream_Maker

    Prozori iza kojih je umro život nose u sebi, svaki ponaosob,
    po jednu barem lijepu priču iz davnina, po jednu barem ljubav,
    po jedan barem osmjeh ...

    Zagrljaj

    R.

    avatar

    10.02.2009. (11:51)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    kosti mojih pradjedova počivaju na Zadarskom starom groblju, moje djetinjstvo i mladost je povzano sa Zadrom, moja najbolja prijateljica živi u Zadru, prolazila samna tisuće puta kroz ždrijela, uživala na kornatima, ali nikadanisam bila u Kukljici..tvoje fotografije i ovaj predivan tekst me pozivaju u Kukljicu.......hvala ti Morska Zvijezdo.......:-)))

    avatar

    10.02.2009. (12:05)    -   -   -   -  

  • Auroraisa

    koliko samo priča krije svaki taj prozor...

    avatar

    10.02.2009. (13:34)    -   -   -   -  

  • deepsea

    Koliko su skrivali i koliko će još........e da se vratit malo u prošlost i odškrinut škure pa zavirit što su krili......:-))
    Lijep pozdrav.......:-)))

    avatar

    10.02.2009. (19:52)    -   -   -   -  

  • smotani

    na žalost, ovi prozori su stvarnost i realnost trenutka na našim otocima...da taj trenutak predugo traje... ali, ja nisam izgubio nadu da će se život, makar na mala vrata, polako vratiti na njih...iskreno, jako bi volio čuti smijeh, dječju galamu, buku, molitve..... ali ne samo prilikom posljednjeg povratka..pod neki čempres... volio bih da ponovno život zavlada...i da, u škrtoj zemlji, ali bogatom moru... i žuljevima... ali sa radosnim osmijehom njegovih stanovnika.......
    topli ti pozdrav ostavljam

    avatar

    10.02.2009. (21:16)    -   -   -   -  

  • neni_iz_bajke

    Tužna je ova tvoja priča, još i tužnija, jer je istinita. Al' su slike i u toj tuzi prekrasne.

    avatar

    10.02.2009. (21:45)    -   -   -   -  

  • mače

    tako sjetno i tuzno i istinito, to cekanje na prozorima i nada da će sutra donijeti bolji život. ali opet sva ta mjesta , kao i kukljica ožive u ljeto, pa i ovi prozori napustenih kuća ne upadaju nam toliko o oči, iako znam da tvom oku nista ne moze promaknuti.. i da od svakog detalja znas isplesti prekrasnu priču .. kiss mami

    avatar

    11.02.2009. (00:22)    -   -   -   -  

  • Dama je Dama

    Dobro jutro.
    Svaki prozor da može zasigurno bi ispričao nevjerojatne životne priče,a možda i sasvim obične.
    Ovako dok promatram ove prelijepe fotografije prozora...zamišljam prizore i epizode koji su odavno nestali.....no prozori ih pamte,svaki govori mnogo... nijemi svjedok jednoga vremena.

    avatar

    11.02.2009. (07:57)    -   -   -   -  

  • skitalica

    Znas, vidjela sam puno ovakvih... ociju...
    iza kojih je umro zivot...

    avatar

    11.02.2009. (08:54)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Tužno ali istinito, to je naša priča, naša sudbina oduvijek, a nažalost i danas.
    Krasne slike iako tužne, ali napisano za 10, bravo :))

    avatar

    11.02.2009. (10:40)    -   -   -   -  

  • primakka

    tuga napuštenih kuća poput tuge izgorenih šuma...
    ipak radije vjerujem da se krenulo u potragu za životom, u promjenu, u inat državi koja nije našla sluha za ostanak. jedino me plaše uljepšavanja ovih kuća bojama bez duše.

    avatar

    11.02.2009. (11:38)    -   -   -   -  

  • Hram žena

    wow...sjetno ali predivno! Veliki pozdrav

    avatar

    11.02.2009. (12:57)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    U ovim mračnim sobama gdje provodim
    teške dane, vrtim se tamo-amo
    da pronađem prozore. - Kad bi se jedan prozor
    otvorio - bila bi to utjeha. -
    Ali prozora nema, ili ja ne mogu
    da ih nađem. Možda je i bolje da ih ne nađem.
    Možda bi svjetlost bila novo nasilje.
    Ko zna kakve bi sve nove stvari objelodanila.
    (K. Kavafis)

    avatar

    11.02.2009. (14:13)    -   -   -   -  

  • Mendula

    Prekrasan post, a fotke su ti odlične. Kada sam nedavno bila na bakinom sprovodu vidjela sam koliko ima praznih kuća u kojima nitko ne živi.
    Pored bakine rodne kuće još su tri velike kuće potpuno prazne, a mi se po gradovima stišćemo u stanovima od 30 kvadrata. Veliki pozdrav!:-)

    avatar

    11.02.2009. (14:32)    -   -   -   -  

  • Kolegica Mica

    dapače, čine mi se jako živima s ove strane i s ovim tvojim naratorskim opisima. zar ne znaš da su možda čekali tebe, da im udahneš ono života od sebe što ga imaš za oči i uši koje je zagrlila prošlost, ali ne i pamćenje tvoga uma?

    avatar

    11.02.2009. (14:47)    -   -   -   -  

učitavam...