neka mi bude oproshteno otkrice da je chitava filozofija morala do sada bila dosadna, i kao takva pripadala sredstvima za uspavljivanje - i to da "Tugend" (vrlina) u mojim ochima nije ni od chega vishe osujecena, nego kroz dosadnost njenih pobornika: chime mi ne izmiche njihova opshta korisnost. vrlo je vazno da shto manje moguce ljudi razmishlja o moralu - vrlo je vazno, dakle, jer to ne znachi da moral jednog dana nece postati interesantan. ali, ne brinite se: i danas je, kao shto je uvek bilo: ne vidim u Evropi nikoga koji ima (ili je dao) predstavu o tome, da bi razmishljanje o moralu moglo postati opasno, zarazno, zavodljivo - da bi u njemu mogla da lezi kob. pogledajte recimo, na primer, neumorne i neizbezne engleske utilitariste, kako tupo i chasno Betnhamovim tragom lutaju tu i lutaju tamo (jedna homerovska parabola kaze to jasnije), kao shto je i on sam tragom Helvetiusa lutao (ne, to nije bio opasan chovek, taj Helvetius!). Nikakva nova misao, Nishta od finijeg predenja i razvijanja stare misli, pa chak ni stavrna istorija onog ranije mishljenog: jedna nemoguca literatura u celini, pretpostavimo li da je chovek nekolikom zloceshcu ne ume za sebe zasoliti. naime, i u ove se moraliste (koje se mora chitati sa sporednim mislima, ako ih se uopshte mora chitati -) ushunjao onaj stari engleski porok, koji se zove c a n t i koji je moralna Tartiferija , ovoga puta sakriven iza novog oblika nauchnosti; ne nedostaje chak ni potmulog otklona od grize savesti, od koje jevtino pati rasa nekadashnjih puritanaca pri svoj svojoj nauchnoj usredsredjenosti na moral. (zar nije moralist oprechan puritancu? kao mislioc, naime, koji moral uzima kao upitan, dostojan znaka pitanja, ukrakto - kao problem. zar moraliziranje ne bi trebalo da bude - nemoralno?) na kraju svi zele da e n g l e s k i moralitet bude u pravu: i time upravo ne sluziti chovechanstvu, "opshtoj koristi" ili "sreci svih", ne! - vec najvishe sreci Engleske; oni se svim snagama upiru da sebii dokazu da je stremljenje engleskoj sreci, mislim na comfort i fashion (i, na najuzvishenijem mestu, stolica u parlamentu), u isto vreme i ispravan put vrline, chak i da dokazu - koliko god da je do sada bilo u svetu vrline - da se ona sastojala upravo u ovakvom stremljenju. nijedna od svih ovih turobnih, u savesti uzrujanih zivotinja stada (koji stvar egoizma zele da proizvedu u stvar "ophsteg dobrostanja") - ne zeli da zna niti mirishe: da "opshte dobrostanje" nije ideal, nije cilj, niti bilo kako opipljiv pojam, vec samo povrĂ calo (sredstvo za povracanje prim. prev.) - da shto je jednom vredno, ne moze nikako drugom da bude, da je zahtev Jednog Morala za Sve osujecivanje upravo uzvishenijih ljudi, ukratko - da postoji jedan Rangordnung (hijerarhija) izmedju choveka i choveka, shto ce reci i izmedju morala i morala. to je jedna skromna i u osnovi osrednja vrsta ljudi, ovih utilitarsistchkih Engleza, i kao shto rekoh: ukoliko su dosadni, njihov utilitet se ne moze dovoljno ceniti. trebalo bi ih josh ohrabriti: kao shto je to delimichno pokushano u predstojecim rimama:
Heil euch, brave Karrenschieber, Stets "je länger, desto lieber", Steifer stets an Kopf und Knie, Unbegeistert, ungepässig, Unverwüstlich-mittelmässig, Sans genie et sans esprit!
friedrich nieztsche, jenseits von Gut und Böse, sedmi glavni deo - nashe vrline preveo: pi
23.09.2008. (14:31)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
neka mi bude oproshteno otkrice da je chitava filozofija morala do sada bila dosadna, i kao takva pripadala sredstvima za uspavljivanje - i to da "Tugend" (vrlina) u mojim ochima nije ni od chega vishe osujecena, nego kroz dosadnost njenih pobornika: chime mi ne izmiche njihova opshta korisnost. vrlo je vazno da shto manje moguce ljudi razmishlja o moralu - vrlo je vazno, dakle, jer to ne znachi da moral jednog dana nece postati interesantan. ali, ne brinite se: i danas je, kao shto je uvek bilo: ne vidim u Evropi nikoga koji ima (ili je dao) predstavu o tome, da bi razmishljanje o moralu moglo postati opasno, zarazno, zavodljivo - da bi u njemu mogla da lezi kob. pogledajte recimo, na primer, neumorne i neizbezne engleske utilitariste, kako tupo i chasno Betnhamovim tragom lutaju tu i lutaju tamo (jedna homerovska parabola kaze to jasnije), kao shto je i on sam tragom Helvetiusa lutao (ne, to nije bio opasan chovek, taj Helvetius!). Nikakva nova misao, Nishta od finijeg predenja i razvijanja stare misli, pa chak ni stavrna istorija onog ranije mishljenog: jedna nemoguca literatura u celini, pretpostavimo li da je chovek nekolikom zloceshcu ne ume za sebe zasoliti. naime, i u ove se moraliste (koje se mora chitati sa sporednim mislima, ako ih se uopshte mora chitati -) ushunjao onaj stari engleski porok, koji se zove c a n t i koji je moralna Tartiferija , ovoga puta sakriven iza novog oblika nauchnosti; ne nedostaje chak ni potmulog otklona od grize savesti, od koje jevtino pati rasa nekadashnjih puritanaca pri svoj svojoj nauchnoj usredsredjenosti na moral. (zar nije moralist oprechan puritancu? kao mislioc, naime, koji moral uzima kao upitan, dostojan znaka pitanja, ukrakto - kao problem. zar moraliziranje ne bi trebalo da bude - nemoralno?) na kraju svi zele da e n g l e s k i moralitet bude u pravu: i time upravo ne sluziti chovechanstvu, "opshtoj koristi" ili "sreci svih", ne! - vec najvishe sreci Engleske; oni se svim snagama upiru da sebii dokazu da je stremljenje engleskoj sreci, mislim na comfort i fashion (i, na najuzvishenijem mestu, stolica u parlamentu), u isto vreme i ispravan put vrline, chak i da dokazu - koliko god da je do sada bilo u svetu vrline - da se ona sastojala upravo u ovakvom stremljenju. nijedna od svih ovih turobnih, u savesti uzrujanih zivotinja stada (koji stvar egoizma zele da proizvedu u stvar "ophsteg dobrostanja") - ne zeli da zna niti mirishe: da "opshte dobrostanje" nije ideal, nije cilj, niti bilo kako opipljiv pojam, vec samo povrĂ calo (sredstvo za povracanje prim. prev.) - da shto je jednom vredno, ne moze nikako drugom da bude, da je zahtev Jednog Morala za Sve osujecivanje upravo uzvishenijih ljudi, ukratko - da postoji jedan Rangordnung (hijerarhija) izmedju choveka i choveka, shto ce reci i izmedju morala i morala. to je jedna skromna i u osnovi osrednja vrsta ljudi, ovih utilitarsistchkih Engleza, i kao shto rekoh: ukoliko su dosadni, njihov utilitet se ne moze dovoljno ceniti. trebalo bi ih josh ohrabriti: kao shto je to delimichno pokushano u predstojecim rimama:
Heil euch, brave Karrenschieber,
Stets "je länger, desto lieber",
Steifer stets an Kopf und Knie,
Unbegeistert, ungepässig,
Unverwüstlich-mittelmässig,
Sans genie et sans esprit!
friedrich nieztsche, jenseits von Gut und Böse, sedmi glavni deo - nashe vrline
preveo: pi
23.09.2008. (14:31) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...