Komentari

sebipripadam.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing

  • Sanja...

    Ajme jadna li san, šta me čeka!

    avatar

    25.07.2008. (13:59)    -   -   -   -  

  • MNP

    ...neizbježan životni prsten, kojeg nismo svjesni kad vjenčani prsten primimo!
    Lijep vikend draga :)

    avatar

    25.07.2008. (15:34)    -   -   -   -  

  • suncokretica

    Istina! Zaista postajemo isti kao naši roditelji! A toliko se trudimo ne biti oni, pa nam ne uspijeva! :)))) Ali, znaš šta je zaista grozno? Rekao mi je moj sin da postajem ko baka, a mislio je na moju svekrvu!!!!!! Ajme meni, neću se valjda pretvoriti u nju??? :))))))))))

    avatar

    25.07.2008. (17:49)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    Dok ne dođemo u situaciju da budemo bake, svekrve, ne znamo i onda, povjest se ponavlja ...

    A možda budemo još gore svekrve od naših, tko zna !

    avatar

    25.07.2008. (19:38)    -   -   -   -  

  • kizzy

    da, to je život...........
    puno toga ipak usvojimo od svojih roditelja
    i tek kasnije vidimo da drugačije baš i ne može
    da, to je život.............;o))

    avatar

    26.07.2008. (08:30)    -   -   -   -  

  • predvečerje PROLJEĆA

    .............šaljem ti veliki zagrljaj..........................

    avatar

    26.07.2008. (15:45)    -   -   -   -  

  • donin svijet

    he,he,he... u pravu si. Često se uhvatim kako izgovaram te iste rečenice koje su mi nekada išle na živce.... a često i fizički prepoznam majku u ogledalu kad se gledam. :))))))

    avatar

    26.07.2008. (22:34)    -   -   -   -  

  • zvijezda nova

    Kao da je život vječno ponavljanje istog kruga. I vrtimo se, vrtimo se u krug i opet smo na početku, pa na kraju, pa na početku, i tako unedogled. Hvala Bogu da se vrtuljak života nastavlja. Puno te pozdravljam draga nama pripadaš.

    avatar

    26.07.2008. (22:35)    -   -   -   -  

  • žubor vode

    Kako li mi je ovo poznatooo ... a tako i lijepo opisala i dočarala snagu trenutka u kome nam postane jasno i razumljivo više nego što bi htjeli.
    Pozdrav

    avatar

    27.07.2008. (08:19)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    I ja sebe ne jednom zateknem u istom razmišljanju...odoh toliko daleko u svom životu da sam sve sličniji svojim roditeljima...majci ,kažu, najviše..!Zaista lijepa crtica o životu i sličnostima sa drugim.Osmjeh ti ostavljam :-)))

    avatar

    28.07.2008. (08:10)    -   -   -   -  

  • zvijezda nova

    Draga sebi i nama pripadaš, ti si jedna divna, iskrena, jednostavna, skromna i topla osoba i hvala ti na tvojim riječima. Kada sam napisala post, htjela sam ga skinuti nakon određenog vremena, ali kako je na njemu bio jedan komentar, učinilo mi se to bezobrazno, jer i ja sam kao i ti (ili se barem trudim) obzirna prema svemu i svima (možda mi se to samo tako čini). Sada mi je drago što je ostao, iako mi je neugodno uvijek kada se previše priča o meni, jer imam osjećaj da na taj način samo pokušavam privući pažnju drugih (uvijek krivicu tražim u sebi), a ima toliko ljudi sličnih meni koji su sigurno u težoj i nezavidnijoj situaciji. Sada ću ostati sebična i reći ću: Da ja, ....., nesretna sam veći dio svog života, ili možda manji, ali to proživljavam tolikim intenzitetom da mi se svaki put doslovno čini da umirem, pa otprilike jedan dan budem potpuno mrtva, a onda se nekako vraćam među žive. Zato što želim živjeti, zato što se želim promijeniti, zato što želim voljeti svog muža takvog kakav jest, zato što želim biti bolja i nesebičnija osoba, jednostavno zato što sigurno postoji razlog zašto sam ja, ...., došla na ovaj svijet. I znaš, moj mali sin me često pita: Mama, zašto sam se ja rodio? Nije mi drago što me to pita, jer me strah da misli da je suvišan. A ja mu kažem: Rodio si se za ljubav, dušo. Za ljubav si se rodio.

    avatar

    28.07.2008. (14:57)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Ja to na slikama najbolje vidin, mogla bi mnoge izmišat i niko ne bi pogodija ko je na kojoj :)))

    avatar

    29.07.2008. (14:56)    -   -   -   -  

  • zvijezda nova

    Tako malo riječi, a tako puno podrške. Hvala ti.

    avatar

    30.07.2008. (10:38)    -   -   -   -  

  • Katja

    Hehe, da nam je to bilo reć kad smo imali 18 :)))))))))
    Gledan i moje blago, već je lagano uvatilo đir na nas :)))

    avatar

    30.07.2008. (14:35)    -   -   -   -  

  • vedjak

    Ima tu istine. Poprilično! Ne padne plod daleko od stabla. Svaka ti čast za ovaj lijepi post. Pozdrav šaljem!

    avatar

    01.08.2008. (16:36)    -   -   -   -  

  • saraja azra

    oduševio me post i podsjetio na dragojevićevu pjesmu oprosti mi pape...zaista koliko god da se trudili biti svoji i drugačiji ipak veliki dio naših roditelja stanuje u nama samima
    pozdrav s otoka

    avatar

    04.08.2008. (09:14)    -   -   -   -  

  • fulvus

    kod svog muža jako pazim da nema ruke na leđima, jer to fakat postara čovjeka, i što kažeš ,frapantno liči na svekra...a to mi nije drago. A i ja sebe uhvatim kako reagiram poput moje mame, a nekad sam se žestila na njene prigovore...jel mi to starimo, ii su to samo geni. Bit će jedno i drugo:)))

    avatar

    04.08.2008. (14:58)    -   -   -   -  

  • Katja

    Znala san ja odavno da san "potrošački idiot", to mi baš priliči :)))))))))))))))))))

    avatar

    04.08.2008. (19:14)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    "Okusili smo život i postali-isti!!!" Ima mnogo istine u tome.Zaista ima.Nego da nešto dodam...Meni je jako važno da u čitanju postova pokušavam pronaći tu pozitivnu vibraciju koja nam je toliko potrebna a neki je se tako lako odriću robujući klišeima s maskama na licu.Tvoje pozitivne misli zaista jesu snaga duha,osmjehom ga kradem i želim lijep dan odmora!

    avatar

    05.08.2008. (10:42)    -   -   -   -  

  • CARSTVO SRCA

    ha ha.. tako je to u životu, sjećam se i ja kad smo kao mali govorili valjda nećemo biti kao naši starci.. a evo, slični smo.. ostavljam osmjeh i pozdrav i svrati.. novi post..

    avatar

    05.08.2008. (18:37)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...