Komentari

majstoricasmora.blog.hr

Dodaj komentar (36)

Marketing

  • mama sepia

    Ja sam čudna biljka što se tiče plakanja. Plačem svuda i često, rasplače me sitnica, gruba riječ, film, pjesma, pa čak i reklama. Plačem satima, sve dok mi ne naoteknu oči. Nije mi problem rasplakati se pred drugima, plačem sama, stisnuta u kutu sobe.
    Ali, u nekim teškim ili opasnim trenucima, suze nikako da pronađu put iz mene. Nikad, ali nikad nisam se uspjela rasplakati na sprovodu (na svekrvinom sam sprovodu proglašena bezdušnom, jednostavno nisam mogla, suza nije bilo), nisam plakala ni u 16 sati trudova, ni nakon poroda kad žene to obično čine...
    Ne znam si to objasniti.

    avatar

    06.07.2008. (11:13)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Mislila sam da nas je malo, a vidi sad, sve plačemo za gluparije, za ozbiljne stvari ne. Skamene mi se suze kad su velike stvari u pitanju, radim sve što treba, pribrana sam, pomažem svima pa puknem za 3-4 dana, ali ne s plačem nego s povlačenjem u pustoš.
    Godina je i pet mjeseci da sam ostala bez svoje najdraže šnaucerke nakon 14 i po godina i još ju nisam prebolila niti ju iko može zamijeniti. Tako je i gotovo.

    avatar

    06.07.2008. (12:12)    -   -   -   -  

  • MiniMaxine

    Nikad nisam bila plačljivica, baš suprotno - žena-stijena. Prije bi pronašli bistri potočić vode na Veneri nego vlagu u mom oku koja nije bila vezana uz nošenje leća.
    I onda me strefio jedan period u životu kad poplavu suza naprosto nisam mogla spriječiti, nikako i nigdje. Srećom, prošlo je, kao što sve prođe; sada plačem samo za velikim ljubavima, i svojim i tuđim.
    A Maki to je.
    Kao i moji Kan, Točkica, Tipi...znamo mi koji smo ih izgubili.
    Iskreno, klonim se novih ljubavi. Količinu preostalih živaca i emocija nastojim raspodijeliti na postojeće. Dakle - novih ljubimaca više neće biti u mojoj kući, mislim da sam -bar po tom pitanju- pošteno odradila svoju karmičku zadaću u ovom životu. Evo, sutra putujemo, Tonka ostaje mojima na stanu i hrani (što znači da će se baškariti u prizemlju, a ne na katu, heh, ne'š ti stresa i promjene!) a ja već desetak dana razmišljam kako da ni ne krenem na put. Jako mudro i poticajno, s obzirom da idemo jer moramo.
    Suze kao lijek? Preporučam!
    Ali, kao i svaki lijek...

    avatar

    06.07.2008. (12:56)    -   -   -   -  

  • Kolegica Mica

    ja plačem kad je veliki problem u pitanju. a sad, ono što podrazumijevam pod VELIKI je naravno ono što me duboko povrijedi. neki osobni neuspijeh obično, drugi ljudi rijetko me mogu tako dotaknuti, čak više stranci o kojima čujem neku tužnu priču. o onima oko sebe, osim najbliže obitelji i dragoga, ne razmišljam tako jer razočaranje rezerviram odmah nakon upoznavanja. loša životna iskustva s ljudima tome su me naučila. nema ljepšeg zato, kad te netko pozitivno iznenadi.

    i kao što moja nova šefica kaže: "zbog toga ne vjerujem ljudima kojima bi možda trebala" i pogleda mene.

    ja joj odgovorim: "onaj tko je vrijedan povjerenja neće zamjerati da ga zasluži, pa se neće tako brzo izgubiti iz vidokruga".

    p.s. - Kostrena, pizzeria "Anić"

    avatar

    06.07.2008. (14:34)    -   -   -   -  

  • Decy

    dok sam pila kavu, 'nabasala' sam na 'kućanice iz predgrađa'.
    iako je to 'kič' i glupo za gledati život besposlenih žena, naletjela sam na pametnu kćerku jedne od njih.
    cura je za 10 i da ju svaka majka poželi za dijete.
    momak joj je otišao i ona sjedi sa prijateljicama i kaže:
    'toliko sam tužna, da ne mogu plakati.
    je li vam se kad dogodilo da bi plakali, a ne možete?'
    - pitala je frendice.
    e, to je to!
    kad sam bila mlađa, plakala sam k'o kiša.
    a sad?
    ajoj! nabije mi se u grlo k'o lopta i davi:((

    (nabavi ptičicu, nije zahtjevna, a znači njen cvrkut)

    avatar

    06.07.2008. (15:45)    -   -   -   -  

  • Mima

    Ovako, ovo ti je za ozbiljno: imam mini kunića Emerika, crnog , mirnog i jako mekanog. Okotio mi se doma na zimu a bio je jedan od onih koje više nisam imala srca odnijeti u pet shop, pa sam ga zadržala, ali sada kad je postao momčić to je već problem i zato ga veći dio vremena držim u kavezu da ne bi skakao po vlastitoj mami .Kunić fakat nije mačić, ali oni su na svoj način neodoljivo dragi, . Ja svoje kuniće redovito vodim i na ljetovanje, u kavezu i oni to sasvim lijepo podnose. Ne bih ga svakome dala ali evo, tebi bih ako si zainteresirana jer bi mu sigurno bilo dobro kao i kod mene, a možda i bolje jer je kod mene sad često zatvoren. Naravno, to je obaveza za slijedećih sedam osam godina pa čovjek treba dobro razmisliti....ja na sreću mojih klinaca volim životinje, inače ne znam što bih. Jedino što nisam htjela prihvatiti bio je mladi jež kojeg mi je mala donijela pred mjesec dana, ali ne zato što ga ja ne bih htjela, nego zbog te životinjice koja baš ne bi bila sretna u stanu.

    avatar

    06.07.2008. (16:59)    -   -   -   -  

  • Mima

    ..a za plakanje si pitala ? Pa ne plačem često, ali kad ustreba, dam si oduška, poslije je sve nekako bistrije. Oči koje su plakale bolje vide...

    avatar

    06.07.2008. (17:00)    -   -   -   -  

  • greentea

    kad mi se plaće-ja plačem. nisam plačljiv tip, ali odbijam sebe mučiti, stiskati zube i trpiti. činim ono što mogu da si svaki dan ili trenutak učinim lakšim i ugodnijim. ponekad to znači -sjesti i dobro se isplakati. i te svoje suze volim, jer one mi donose olakšanje....dragocjene su mi. one dođu, ja ih pustim da teku, teku i zatim isto tako prođu i ja više ne mislim o njima....poštene suze su sasvim u redu.
    nemoj mi zamjeriti što ću to reći, ali meni se čini da si ti puno više tip osobe za cucka, nego za mačke. ti se jako vežeš uz njih, što se događa svim ljudima, ali mačke su velike individualke i slobodarke, one vole svoju neovisnost i slobodu više od bilo kojeg gazde, treba ih moći pustiti da lutaju jer to im je u krvi, osim možda onima s pedigreom koje su totalno ovisne o ljudima. ...psi su puno privrženiji ljudima. meni se čini da mačka nije dobar izbor za tebe. očekuješ od njih stvari koje ti one ne mogu dati i da budu nešto što one nisu. možda griješim, no čini mi se da je pas puno bolja ideja za tebe.
    veliki pozdrav....:))))))))

    avatar

    06.07.2008. (17:39)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    ... Ja rijetko plačem, u stanju sam plakati za nekom životinjom gledajući film, a za krupne stvari ne mogu pustiti suzu ...

    Ovaj post mogu cijeli potpisat a tek ova dva retka ...

    ... draga Majstorice jedva ih zaustavljam ...

    Zraku duginih boja ti šaljem.

    avatar

    06.07.2008. (19:46)    -   -   -   -  

  • Hemera

    Meni kad dođe vrijeme plakanja ja plačem. Istresem svu negativnu energiju uključujući i tugu kroz suze i krenem dalje. Nema svrhe se pre dugo zaustavljati nad nečim što je prošlo jer se tuga pretvara u samosažaljenje, a to onda nikako nije dobro. Da je moglo biti drukčije, bilo bi. Plači i isplači. Sigurna sam da će dva nova mala okica pronaći put do tvoje ljubavi. Pozdrav

    avatar

    06.07.2008. (20:38)    -   -   -   -  

  • Mima

    Nema problema za zeku, on je kod mene i ako se ikada odlučiš za njega, možeš se javiti.., a tvoju ljubav prema životinjama razumijem jer sam i sama takva, pa je tim čudnije što i ja nisam studirala biologiju, nego pravo.Jer ja u biti volim sve životinje, od sisavaca i reptila, do riba . Usput, nemoj mačiće pripitomljavati ako nemaš sigurno mjesto da ih udomiš. Ima svakakvih budala i zato je bolje da mačkice budu oprezne u kontaktu s ljudima i da im ne vjeruju previše jer ne vole ih svi kao mi.

    avatar

    06.07.2008. (21:41)    -   -   -   -  

  • zuzayok

    nekad sam rijetko plakala.......zadnje vrime cak i kad cekam dugo u koloni znam od nemoci pustit suzu jer se osjetim zarobljena i ne mogu uticat da se ta kolona pomakne i da krenem..........znam i razlog zasto sam takva.....neke stvari ostave posljedice duboko u nama i plakanje je mozda dobro u tim trenucima
    kratak mi je fitilj zadnje vrime,sta cu:)))

    avatar

    06.07.2008. (23:26)    -   -   -   -  

  • macka_u_martama

    uh sto bi volila da moren zaplakat onako ka cure iz mexico sapunica... no kod mene nema suza za "velike i male katastrofe". da bi zaplakala, mora se dogoditi nesto prejebeno. ne znam kako cu podniti smrt svog pekinezera - taj odnos sa zivotinjom je jednako poseban i vridan ka sa covikom! ako ne i vise od toga.
    moje suze triba skupljat u bocicu i prodavat ka vrijednu ritkost. The tears of the dragon...

    avatar

    07.07.2008. (01:14)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    jedno vrijeme sam plakala, plakala bez razloga, suze su jednostavne same od sebe tekle.........a onda se uspostavilo da imam hiperfunkciju štitnjače.............
    izlječena...........od onda plačem kad sam tužna i kad sam sretna, a volim suze, te bisere u kojima se zrcali cijeli život.

    avatar

    07.07.2008. (05:54)    -   -   -   -  

  • rU

    ne ide mi baš suza na oko, sve se u grlo spusti, pa ponekad završi bolnim grčem jednjaka ...

    znam tu prazninu, majstorice ...
    tek' kad ih nestane, shvatimo koliki su upliv imali na naš život ... i kako im je lako tim mekim šapicama dodirnuti nam srca ...

    i ja sam pomislila da bi pas bio dobar izbor, kad je nastradao lucky, no mojem dnevnom ritmu, a i naravi, moram priznati, bolje odgovaraju mačke ...
    i pronađoše me, i prije no što sam mislila ...

    no, ne čekaj predugo ...

    avatar

    07.07.2008. (17:00)    -   -   -   -  

  • zmajka

    Iz krajnosti u krajnost. Suza mi krene na reklamu, ili na novog Anđela u mojoj kolekciji, a kad je neka teška situacija koja traži potoke suza za olakšanje, moje oči suhe. Pa sad ti vidi.
    Odustala sam odavno od vezanja za životinju. Ne dam se više, to je nametanje bola vlastitoj duši - unaprijed.
    I što sad, užasno mi nedostaje predenje mice mace u mom krilu i onaj baršunasti dodir njenog krzna, kroz prste.
    Ma nisam pametna, nemam ti neki savjet, nemam utjehu, nemam ništa.

    avatar

    07.07.2008. (19:19)    -   -   -   -  

  • misko

    I ja vodim svog psa posvuda sa sobom...gdje god je to moguće.
    A plakao sam posljednji put prije ...uh..uh ...uh...mnogo,mnogo godina....
    Kažu da je cdobro, ako možeš...

    avatar

    07.07.2008. (19:48)    -   -   -   -  

  • Vitae...

    Ma ne mogu definirati;
    kad sam umorna , iscrpljena kao sada , rasplače me lijep komentar ... a , nekad ... svi plaču , a ja hrid...rekao bi misko...
    Eh, draga moja Majstorice ... čuvaj se i ne daj se vrućinama :-))

    avatar

    07.07.2008. (21:13)    -   -   -   -  

  • atlantida

    Dobro je dobro se isplakati. Sve će doći na svoje mjesto, samo treba vremena. Pusa i drži se:))

    avatar

    07.07.2008. (22:02)    -   -   -   -  

  • avangarda

    ajme nemoj kornjače, smrde ko sam vrag,
    imala sam ih i poklonila, onda je i ta frendica poklonila, pa i iduća i tak su jadne kornjače zasmrdile pola Zagreba....
    uzmi ti draga radije za kućnog ljubimca nekog zgodnog lovera :)

    avatar

    08.07.2008. (08:48)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Kućni ljubimac postane dijelom obitelji i boli kada ostanemo bez njega. Novoga ljubimca možeš uzeti samo kao novoga a ne kao zamjenu za onoga bez kojeg si ostala. Surogati su ipak surogati.
    Pozdrav u ime oboje

    avatar

    08.07.2008. (19:27)    -   -   -   -  

  • *Kora*

    Nisam cvrsta kao stijena. I danas sam plakala, doduse od srece, ali pale su suzice. I to par puta.
    Nije da placem svaki dan, ali placem. Ne tulim dugo, ali tulim. Obicno to radim kad sam sama. Ne volim da me netko gleda kad sam tuzna. No kad sam sretna volim to podijeliti s drugima.
    Nema nista loseg u plakanju. Samo ne treba daviti druge. Ali osjecaje je dobro izbaciti iz sebe. Moje skromno misljenje.

    avatar

    08.07.2008. (23:45)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Ma samo ujutro je lijepo, do devet i po treba se naplivat i otići kući.

    avatar

    09.07.2008. (07:31)    -   -   -   -  

  • slana kapljica

    Suze su lijek. Ne treba ih stiskati, no pustiti da kaplju. Oslobadjaju i rasterete, s vremenom se osuše, ostane slani trag, olakšanje... Pametno je i hrabro umeti isplakati tugu, bol, povredjenost.
    Veliki pozdrav u prolazu.

    avatar

    10.07.2008. (13:31)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Dobro se nekad isplakati, i meni su suzile oči kad mi je otišao pas Niki. Neki dan sam vidio kako je jedna žena plakala zbog bolesnog psića. U azilu na kraju Kastva ima dosta lijepih psića, odem koji put pomoći.

    avatar

    10.07.2008. (16:50)    -   -   -   -  

učitavam...