imamo dve poslednje (138. strane)- znakovito. dupli kraj metafizike! odlican izvod - istovremeno radrazujuci, i u izvesnom smislu umirujuci.
sve je josh bilo u ustaljenom, ne pravednom, ali ipak redu, dok nusprodukti dugo negovanog bica (bivstva, dakle) nisu pali u ruke zlih oboruzanih masovnim medijima: ovde mislim na ono nesvesno (pozudu), kao jedino pribezishte bica koje sluti istinu, ali je - sasvim ispravno - drzi za nedostiznu. zbog toga se metafizika danas cini prohujalom zabludom, koja nikome nije pomogla - i nece. treba je zato prevazici, precutati, tajno se njom okoristiti u cilju totalne diverzije datoga limba, vakuuma u kojem ljudske mogucnosti kao i afinitet ka dobru shunjajuce odumiru.
(hteo sam da ti predlozim da nam odsada na kashichicu i po potrebi dajesh izvanredna blaga svoje biblioteke. hvala)
08.05.2008. (01:54)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
“Časna deca kao sni odlaze“ – razgovor vodio S. Stanišić, „Pogledi“, Kragujevac, 13. 5. 1991.
Mit je za Borhesa krupna novčanica iz prošlosti koja se razmenjuje kroz vreme. Gospodine Pekiću, vaš opus ponire duboko u mit. Zašto insistirate na mitu i kakvo značenje on ima za vas?
BPekic: Insistiram na mitu zato što mit insistira na nama. Antropopeja, saga o Čoveku kao antropološkoj jednačini, beskonačna je varijacija mitskih arhetipova, a naše, naoko tako originalne, ekskluzivne, neponovljive pojadinačne i zbirne sudbine, povesti naroda, rasa, kultura i civilizacija, kodirane su verzije inicijalnih mitskih situacija.
U osnovi raskošne, haotične, neverovatne raznolikosti sveta leži neka takođe neverovatna, skoro skeletno geometrijski suva jednostavnost. Užasava li nas ona ili zadivljuje, druga je priča, ali da, situirajući nas u neizmenljive pramodele, ograničava naše slobode, sumnje nema.
Besmo savršeni androidi daleko pre nego što nesavršene kibernetske dvojnike izmislismo. Bedni smo bastardi mita, zatočeni i rekombinovani u njegovom alhemičarskom kotlu; ako je večan, bez nade smo na oslobođenje, ako nije, osuđeni na izumiranje usled postepenog nestajanja humanog porekla u prauzorima.
Utisak da, živeći svoj život, nešto ponavljamo, da smo, uprkos slobodnoj volji, uprkos moći izbora, uprkos hipotetičkim potencijalima ljudske prirode, tek proizvod neke praiskonske arkanske manufakture, koja je davno prestala da radi,
ali joj se artikal i dalje spontano reprodukuje, da se mitske sheme čak i kloniraju, taj utisak, naravno, nije prijatan, bar koliko nas pogađa otkriće da smo i kao najslobodniji malo uistinu slobodni,
ili da smo, misleći da raspolažemo slobodnom voljom – kojom i raspolažemo, samo ne možemo da je koristimo – tako često marionete tuđih ideja, masovnih emocija i strasti, naturenih dužnosti, izlišnih potreba, besmislenih navika, indukovanih rutina, umišljenih interesa, pa i rđavo protumačene sopstvene strasti.
Da, mit je borhesovska novčanica koja se razmenjuje kroz vreme, samo joj starenje sveta ne menja vrednost kao pravom novcu; niti obezvređuje inflacijom, niti je uvećava pretvaranjem u numizmatički raritet.
08.05.2008. (21:56)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
imamo dve poslednje (138. strane)- znakovito. dupli kraj metafizike! odlican izvod - istovremeno radrazujuci, i u izvesnom smislu umirujuci.
sve je josh bilo u ustaljenom, ne pravednom, ali ipak redu, dok nusprodukti dugo negovanog bica (bivstva, dakle) nisu pali u ruke zlih oboruzanih masovnim medijima: ovde mislim na ono nesvesno (pozudu), kao jedino pribezishte bica koje sluti istinu, ali je - sasvim ispravno - drzi za nedostiznu.
zbog toga se metafizika danas cini prohujalom zabludom, koja nikome nije pomogla - i nece. treba je zato prevazici, precutati, tajno se njom okoristiti u cilju totalne diverzije datoga limba, vakuuma u kojem ljudske mogucnosti kao i afinitet ka dobru shunjajuce odumiru.
(hteo sam da ti predlozim da nam odsada na kashichicu i po potrebi dajesh izvanredna blaga svoje biblioteke. hvala)
08.05.2008. (01:54) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
“Časna deca kao sni odlaze“ – razgovor vodio S. Stanišić, „Pogledi“, Kragujevac, 13. 5. 1991.
Mit je za Borhesa krupna novčanica iz prošlosti koja se razmenjuje kroz vreme. Gospodine Pekiću, vaš opus ponire duboko u mit. Zašto insistirate na mitu i kakvo značenje on ima za vas?
BPekic: Insistiram na mitu zato što mit insistira na nama. Antropopeja, saga o Čoveku kao antropološkoj jednačini, beskonačna je varijacija mitskih arhetipova, a naše, naoko tako originalne, ekskluzivne, neponovljive pojadinačne i zbirne sudbine, povesti naroda, rasa, kultura i civilizacija, kodirane su verzije inicijalnih mitskih situacija.
U osnovi raskošne, haotične, neverovatne raznolikosti sveta leži neka takođe neverovatna, skoro skeletno geometrijski suva jednostavnost. Užasava li nas ona ili zadivljuje, druga je priča, ali da, situirajući nas u neizmenljive pramodele, ograničava naše slobode, sumnje nema.
Besmo savršeni androidi daleko pre nego što nesavršene kibernetske dvojnike izmislismo. Bedni smo bastardi mita, zatočeni i rekombinovani u njegovom alhemičarskom kotlu; ako je večan, bez nade smo na oslobođenje, ako nije, osuđeni na izumiranje usled postepenog nestajanja humanog porekla u prauzorima.
Utisak da, živeći svoj život, nešto ponavljamo, da smo, uprkos slobodnoj volji, uprkos moći izbora, uprkos hipotetičkim potencijalima ljudske prirode, tek proizvod neke praiskonske arkanske manufakture, koja je davno prestala da radi,
ali joj se artikal i dalje spontano reprodukuje, da se mitske sheme čak i kloniraju, taj utisak, naravno, nije prijatan, bar koliko nas pogađa otkriće da smo i kao najslobodniji malo uistinu slobodni,
ili da smo, misleći da raspolažemo slobodnom voljom – kojom i raspolažemo, samo ne možemo da je koristimo – tako često marionete tuđih ideja, masovnih emocija i strasti, naturenih dužnosti, izlišnih potreba, besmislenih navika, indukovanih rutina, umišljenih interesa, pa i rđavo protumačene sopstvene strasti.
Da, mit je borhesovska novčanica koja se razmenjuje kroz vreme, samo joj starenje sveta ne menja vrednost kao pravom novcu; niti obezvređuje inflacijom, niti je uvećava pretvaranjem u numizmatički raritet.
08.05.2008. (21:56) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
srdelica
mislim nemanja da te moram odvest negdi na ples. sta os slusat?
09.05.2008. (17:56) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NEMANJA
Dead Can Dance.
09.05.2008. (18:28) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
srdelica
opet mi nije izasao komentar. svakako, deal done. plesi na sta volis. :))))
p.s. blog hr - mnogo mi ides na dzigericu
10.05.2008. (11:03) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...