Komentari

vaseljena.blog.hr

Dodaj komentar (13)

Marketing

  • pametni zub

    he he, mozak ti radi brže od mog (što i nije neka pohvala)

    avatar

    12.04.2008. (16:13)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Ha, zar nije divno? Jello-yokozuna! A zapravo je to predivno: samo u ovoj pripizdini od Hrvatske ovakav je podatak posprdan; u uljuđenim zemljama činjenica da je Banac Master Jello-Wrestlinga, najbolja je preporuka za razgovor s takvim rafiniranim gospodinom - dokaz okretnosti ne samo njegova tijela, nego najprije duha. Jer, samo nesputan, vedar i životan duh može bez ikakvih predrasuda prihvatiti (iza)zov žela! Tu, na skliskom terenu predrasuda, hic Rhodus, hic salta!

    avatar

    12.04.2008. (16:22)    -   -   -   -  

  • vilenjak

    nevjerojatno. sad mi je porastao u očima.

    avatar

    12.04.2008. (16:24)    -   -   -   -  

  • doktor Jatogen

    Nije Banac "Master of Yello Wrestling", nego je "first (College) Master to Yello wrestle". Neš' ti postignuća. Vedar, životan, nesputan duh? Ja bih to ovako formulirao: nametljiv, ambiciozan, ugnjetavački demon.

    avatar

    12.04.2008. (16:40)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Odradek, nemoj biti stalno mrgud! Vidiš da se igramo, a ti, umjesto da se pridružiš, grintaš. Te nije Master of JW nego je Master to Yello wrestle, a onda još ova nesklapna optužba da bi naš dobri šjor Ivo bio ni manje ni više nego demon! Nemojte tako strogo prema svemu i svakome, bez ikakva obzira i pardona.
    Nego, dajte mi radije pomozite. Pođite do sljedećeg teksta. Na šestoj stranici doći ćete do ove rečenice: "Ništa se ne bi promenilo da je bilo dostupno ono i deci razumljivo
    učilo koje je Ejzenštejn kasnije iskopao kod jednog od onih američkih čovekomrzačkih humorista iz XIX veka, koji “po svim pravilima umetnosti” montaže “izaziva sliku” železničke nesreće."
    Ispod te rečenice nalazi se apostrofirana karikatura: Fearful accident...
    E, sad...
    Recite vi meni što je Branko Vučićević htio kazati? I, što je to u karikaturi razumjivo i deci? Možda je to zbog ručka, pa sam nujan i zamišljen i tup - telegrafski stup, telegrafski stup, i pogled...- ali ja zaista ne razumijem što nas to učilo uči!
    Usput: Ovaj je tekst moj mali subotnji poklon vašoj zlovolji. Znam da volite avangardu, Dadu, nadrealizam i uopće ove pariške teme, pa, mon amis, voila!

    avatar

    12.04.2008. (18:39)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    I, da, dođavola, pa je li netko pročitao donji post u kojem vam darujem priču Juliana Gougha, "The Orphan and the Mob", koja je 2007. dobila UK's National Short Story Prize?
    Zašto ne pročitate što na Otoku drže literaturom?
    Osim toga, ja mislim da Liječeni nije u pravu kad kaže:
    "Perišić je pak otišao na “nastup”. Sjeo je, zagradivši laktom svoju prevoditeljicu kao kakav važan čovjek, i zaustio, shrvan tremom: “Nema boga u Susedgradu priča je o tome kako nema boga u jednome zagrebačkom predgrađu”. Potom je zašutio, a žena je čitala. Sve bezveze."
    Perišić je zašutio shrvan ne tremom nego temom! Umoran od umjetnosti.

    avatar

    12.04.2008. (18:59)    -   -   -   -  

  • Catma

    Ja sam pročitala.
    Nego, pustimo to.
    Hajde objasni mi ovu rečenicu iz nadasve zabavne zavrzlame okolo Leipziga i tralala: `Makovićev staljinistički diskurs, ta potraga za saboterima, ta jeziva, ketmanovska neodređenost „izvora koji i nisu sasvim nepoznati", brzo je pala na plodno tlo.`
    Molim te možeš li, ako možeš, značenjski proširiti / pojasniti ukošeni pojam.

    avatar

    12.04.2008. (23:54)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Ketman, odnosno takija (što na arapskom znači „obezbediti zaštitu”), daje pravo muslimanu da krši sve verske zabrane.
    Kuran kaže da će Alah ceniti svakog muslimana po tome šta mu je u srcu, a ne šta mu je na jeziku. Ovo učenje je dalo verski legitimitet shvatanju da musliman ima pravo da laže, koristi mimikriju i skriva svoje verovanje u situaciji kada se oseća ugroženim zbog svog verovanja. Musliman koji smatra da kad je u opasnosti ima pravo da porekne svoju veru i ispoveda veru nevernika. Upotrebu takije muslimani ne smatraju laganjem, već dozvoljenom merom samozaštite. Na svakom je verniku da sam u skladu sa svojom savešću proceni stepen opasnosti i oceni da li će i u kojoj meri primeniti takiju.
    „Ako neko želi da govori o islamskoj vlasti i njenom uspostavljanju, mora se držati takije”, napisao je imam Homeini u knjizi Islamska vlast, manifest Iranske revolucije. Iz egzila u Parizu Homeini je godinama obećavao demokratiju, slobodne izbore i jednakost žena. Komunistički gerilci i umereni političari mu se ne bi priključili u borbi protiv šaha da su znali da je njegov pravi cilj islamska republika.
    Za razliku od sunita koji veruju da se takija može primenjivati samo u ratu ili situaciji direktne pretnje, manjinska zajednica šiita je ketman smatrala obavezom i stubom svoje vere.
    Da nije ketmana ni brojni derviški redovi ne bi opstali. Suniti su tradicionalno sumnjičavi prema ketmanu. Oni vide ovu mimikriju kao zlo koje postaje opravdano tokom džihada. Jaser Arafat se smatra „umetnikom takije" - palestinska situacija predstavlja primer okolnosti u kojima se ona sme primenjivati. Tek su 1979. godine, posle dolaska na vlast ajatolaha Homeinija u šiitskom Iranu, mnogi suniti shvatili koliko ketman može biti koristan.
    „Obmana (takijom) je do danas ostala moćnije oružje od klasičnih džejmsbondovskih obaveštajnih taktika zato što za razliku od zapadnih metoda ima civilizacijsku, globalnu dimenziju", piše profesor Valid Fares sa Univerziteta na Floridi. „Ono u čemu je danas takija jedinstvena jeste njen uspeh kada se primenjuje unutar naprednih i sofisticiranih država."
    „Nikada ne otkrij svoje namere i ono šta stvarno misliš, pravilo je svih fundamentalista... Naivni ljudi sa Zapada sude o njima isključivo prema onome što govore", piše Muhamed Sifaui, alžirski novinar.
    Poljski disident Česlav Miloš je zaključio da su se muslimani u neprijateljskom okruženju kroz istoriju ponašali slično poljskim intelektualcima pod staljinističkim režimom i da ketman onima koji ga prmmenjuju daje osećaj superiornosti.

    avatar

    13.04.2008. (00:25)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Iako je prapostojbina ovog izraza drevna Persija svetu je postao poznat tek u drugoj polovini XX veka zahvaljujući poljskom piscu, nobelovcu Česlavu Milošu, koji ga je iskoristio da objasni na koji način funkcioniše misao čoveka u zemljama staljinizma ili, jednostavno rečeno, kako se misli ali i živi u ovakvim totalitarnim sistemima.

    Pomenuti izraz prvi je upotrebio francuski diplomata i književnik Artur Gobino u svojoj studiji `Religije i filozofije centralne Azije` da bi prikazao jedan zanimljiv model ponašanja islamskih vernika. Pojedini muslimanski vernici u Persiji su, naime, smatrali da `onaj ko zna istinu` ne treba da je saopštava nevernicima i onima koji je ne znaju jer bi se time samo izložio njihovoj zavisti i pakosti. Umesto toga, on treba ne samo da prećuti svoja istinska znanja i uverenja, već ako je to potrebno i da ih se javno odrekne!!!

    A da je bolje ćutati i praviti se lud dokazao je i rimski imperator Klaudije, koji je zahvaljujući simulaciji blage retardiranosti jedini uspeo da preživi pokolj svoje porodice i kasnije postane car. Jer otkako je sveta i veka ljudskim društvima se upravlja, uslovno rečeno, na dva načina - terorom i manipulacijom (mada nema tog poretka ni te vlasti koji nisu vladajući objedinjavali oba načina dajući prioritet i prevagu jednom ili drugom), pa pojedincu nije nimalo lako da u takvim sistemima opstane. Najpoznatiji savremeni sistemi vladavine terorom su fašizam, lenjinizam i staljinizam. Dok je za lenjinizam karakteristično da je pod kontrolom terora bila uglavnom oblast politike, a da je prinuda korištena u onoj meri koja je bila potrebna za očuvanje novog društvenog poretka, za fašizam i staljinizam ta ograničenja ne važe i ovi sistemi teže da pod kontrolu terora podvedu sve društvene delatnosti, čime on postaje dominantan princip koji se primenjuje čak i kada je kontraproduktivan i apsurdan.

    Pa kako onda u ovakvim totalitarnim sistemima može da se živi i kako mora da se ponaša jedan Nemac ili Rus koji shvati da je Hitler odnosno Staljin tiranin, ludak i masovni ubica koji ugrožava i njega lično, ali i ceo narod? Odgovor su dali sami Rusi i Nemci, kojima nije padalo na pamet da javno iznose ta saznanja, jer bi tako najbrže stigli u Sibir ili konclogor, već su pribegavali ketmanu. Ne samo da su ćutali o svojim istinskim uverenjima, već su ih se i javno odricali slaveći i veličajući tirane. Zato Česlav Miloš ovu zanimljivu psihološku pojavu poredi s igrom i glumom jer onaj ko upražnjava ketman u stvari svesno glumi nekoga ko ima sasvim suprotna uverenja. Ali ova `igra`, proistekla iz straha i potrebe čoveka da se spasi bede i fizičkog uništenja, kod ljudi neminovno stvara i osećaj inferiornosti, praznine i apsurda. Zato je, trudeći se da te osećaje potisne, preplašen i nemoćan pojedinac ubeđivao sebe kako on svojom glumom vara režim i tiranina i od njega pravi budalu, a sebe čini u stvari superiornim. A pošto to rade gotovo svi, znači da tako treba. Međutim, ovaj sistem masovne i kolektivne glume ne donosi `glumcima` odnosno građanima nikakvu radost i uživanje u igri i glumi, pa je ketman u suštini oblik političkog ponašanja za nevolju, na koji se pristaje pod izuzetno velikim i dramatičnim pritiskom.

    Mislim da je svima jasno zašto su ketmanu pribegavali oni koji su imali tu nesreću da žive u totalitarnim sistemima, ali zašto mu danas pribegavaju političari ne znam ni ja! Danas predsednici, premijeri i ministri `ćute o svojim istinskim uverenjima`, lako ih se odriču, a još lakše menjaju, glume i lažu valjda u velikom strahu da će ostati bez vlasti, a tu svoju bedu proglašavaju vrhunskom vrlinom i brigom za nacionalne interese! Nekada su milioni građana morali da glume lojalnost i ljubav prema tiranima, a danas vođe glume ljubav i brigu za narod. Nekada su građani mislili da je tiranin budala, a oni pametni, a danas vođe misle da su građani budale. Sve se okrenulo naglavačke.

    avatar

    13.04.2008. (00:27)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Pekić:

    Ketmanstvo je, kada se svede na sadržinu, metod, ali u povratnom smislu i stanje svesne obmane koja se obavlja u zaštitu vlastite istine, a uzgred i ličnosti, s mogućim ali ne i obaveznim ciljem da joj se omogući pobeda, jednom kada prilike za to budu sazrela, odnosno kada ketmanstvo ne bude više bilo nužno.

    *****
    Ketmanstvo je, ako sam ga u doslovnom i u prenosnom smislu shvatio, neka vrsta mimikrije. Izgledate tako, a to niste. Običan ste leptir, a izgledate kao otrovan, i nijedna vas ptica ne napada. Imate lažne oči tamo gde vam je nezaštićena guzica. Mašete nečim što na bodlje liči, a perje je. Ukratko – folirate.

    Nemanja:

    Kant je kazao: Sve što sam rekao to sam i mislio, ali nisam rekao sve što sam mislio. Ketman govori ne ono što ne misli, čak ne ni ono što prikriva njegove istinske namjere, nego ono što konvenira trenutku, što je adekvatno.
    Riječ je o društvenoj mimikriji, o prilagodbi u govoru, kako veli Čadež: neodređenoj, jer, neodređena je ta pretpostavljena društvenopoželjna norma i normalnost kojoj se prilagođavamo.

    avatar

    13.04.2008. (00:58)    -   -   -   -  

  • šlagerpevač

    Briljantno!
    Licemjerje koje je dobilo novo ime i time evoluiralo u civilizirano ophođenje prilagodbe radi. Na kraju u cijeloj toj igri neće više biti bitno poznavanje istine nego najadekvatnije laži.

    avatar

    13.04.2008. (02:21)    -   -   -   -  

  • Catma

    Iskreno zahvaljujem, dao si si truda, a ja nešto naučila. Moglo se i u riječnik pogledati, no iz ovako mnogo kuteva osvijetiliti pojam i to tako intrigantan baš je bio užitak čitati.

    avatar

    13.04.2008. (11:07)    -   -   -   -  

  • doktor Jatogen

    Nemanja, i sami ste zapazili da je taj tekst o nadrealističkom filmu problematičan. Nemušt je, prilično površan; optika mu je sjebana (trač, mitovi, pokoja zlonamjerna laž), natopljen je arogancijom. Srpski nadrealizam svojedobno je pretrpio težak poraz: porazili su ga sami srpski nadrealisti. U Branku Vučićeviću postoji teški jal prema francuskim nadrealistima koji nikad nisu previše šljivili srpske nadrealiste.
    Imam par filmova koji se spominju u tekstu (Eisenstein, Clair, Duchamp, Bunuel). Ako vas zanima, snimim. A dosta se toga može iskopati i na UbuWeb-u.
    Što se moje zlovolje tiče, neću se ispričavati. Nekako mi ovih dana nije do zajebancije; još mi je manje do takije.

    avatar

    13.04.2008. (12:18)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...