Komentari

levant.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing

  • povuci-potegni

    imam blagi osjećaj da će ovaj post uskoro nestat pa da ti brzo odgovorim prije neg se odem tuširat :) ..ne obaziri se na glupe krave i konje oko sebe, toga ima u svakoj firmi. ja sam našla utjehu u pljoskici, ti u štrikanju i pljoskici...s vremenom će toga biti sve više. ne mobinga, nego utjeha. nemam ti ja neki pametan savjet, znaš da sam i ja u sl. situaciji od svoje Rospijetine, al neka. što nas ne ubije, ojača nas..da ih kasnije možemo razbit :)

    avatar

    06.04.2008. (13:58)    -   -   -   -  

  • romantales

    Samo u filmovima postoje situacije gdje se osoba digne, pošalje sve k vragu stavljajući na prvo mjesto kretenskog pretpostavljenog i onda oslobođen te tlake već drugi dan nađe super posao i smije im se u brk... u stvarnom životu nije tako i užasno je koliko ljudi iz ovog ili onog razloga ide s grčem u želucu na posao. Da je tržište rada u Hrvatskoj drugačije, rekla bih ti da pokušaš naći ugodnije okruženje, ali kako nije i na žalost račune treba plaćati, važno je pronaći one ventile koji će nam pomoći da se riješimo viška te negativne energije kojom se (na žalost) punimo u neprijateljskom okruženju (bez obzira da li je uistinu neprijateljsko ili ga samo takvim doživljavamo) ... Koji će to ventili biti ovisi o osobi, nekome je fizička aktivnost, nekom je ručni rad, pletenje, nekome druženje s onima koji nas pune pozitivnim emocijama ... što god to bilo za tebe, važno je zaboraviti na posao (koliko god je to moguće) u svakom trenutku slobodnog vremena.

    avatar

    06.04.2008. (15:06)    -   -   -   -  

  • skaska

    dobra si ti levantica moja i ne bu tebe nigdo jebal. sam reci di i kad i ja stižem s onim palicama

    avatar

    06.04.2008. (15:07)    -   -   -   -  

  • 7 dana

    "fučkaš njih, ja sam sebi bitna"
    eto.
    a drugo, na kraju svake priče svako od nas je samo čovjek
    u datoj situaciji osjećamo se isto
    samo drugačije reagiramo
    samo znam da teška atmosfera na poslu može koštat zdravlja
    dugoročno
    sama sam otišla kad sam pukla nakon par godina loše atmosfere,
    di su se svi postavili iznad mene i podmetali mi nevjerovatno...
    i to otišla ridajući, a direktor je trčao za mnom
    bila mlada, gutala, gutala ... i pukla
    tebi se divim da si ostala. možda bi ti bilo lakše da nisi
    ali ovo te je ojačalo, pokazala i dokazala si da imaš i kičmu i karakter
    a i da se nedaš jebat
    imaš fini, fini smisao za humor, imaš skasku koja ima palice
    a imaš i mene koja će dić sidro i opalit šefa njime ako te bude još onako gledao!
    gade mi se ljudi bez kohonesa, koji se iživljavaju na podređenima i inima! ga-de!

    avatar

    06.04.2008. (15:40)    -   -   -   -  

  • levant

    @skaska
    to te ja pitam! javit ću ti ...:))

    avatar

    06.04.2008. (16:14)    -   -   -   -  

  • Lorna Doone

    Ja sam radila u jako ugodnoj okolini. I protiv nje se moraš borit. I ugodnoj okolini se moraš dokazivat. I oni se (iz meni nepoznatog razloga) osjećaju ugroženi. Onda se svinjski ponese gazda i stisneš zube i ostaneš. Ja nisam ostala da bih ponovo dokazivala vrijednost, nego da nađem sigurnije, a i bolje mjesto za rad. Kad sam rekla da odlazim nije ni riječi pitao zašto! To je bilo indikativno (PP i ja sam na "i" u riječniku stranih riječi!).
    Drago mi je da sam otišla. Drago mi je da sam na boljem. Ipak, nikad neću prežaliti što nisam isto to napravila baš onog časa kad mi je nepravda nanesena. Jebi ga! Nisi u poziciji kockat se i rogatit s obitelji iza leđa.
    skaska me razoružala, ali ako bude trebalo galamit - tu sam!

    avatar

    06.04.2008. (17:10)    -   -   -   -  

  • Viola (sul palco)

    znas sto sam prosla u prosloj firmi. otprilike.
    sada isto nije bolje.
    kad tebe citam, pronalazim novu snagu.
    od sutra idem na posao, mislim na novce, pravim se ,kako ono, kugla svjetla.
    znam kako ti je.
    brijem da ces sama odluciti sto ti najbolje moze pomoci

    avatar

    06.04.2008. (17:48)    -   -   -   -  

  • dea

    Ja ti na posao svaki dan dolazim nasmijana,ma kako loše volje bila i koliko god mi se od svih njih tamo povračalo...a oni čangrizavi ,zli i zavidni kipe od bijesa!Najsretniji bi bili da dođem u suzama,puna problema-imali bi se čemu naslađivati,a ja baš NEĆU.
    Dokazivati sam se prestala( pa kaj bi morala nakon 20 godina staža?),radim svoje i ne uzrujavam se...A ono malo zla u meni ponekad me učini sretnom kad ih pošteno raspizdim i gledam ih kak gutaju nekaj od tabletica za živčeke...

    avatar

    06.04.2008. (18:12)    -   -   -   -  

  • propheta nemo

    Mislim da sam već rekao da s gamađu nemam previše iskustva. U ono malo konflikata pokazah zube. To mjesto empatiziranja,
    U biti se smirivanje svodi na nekakvu padajuću eksponencijalnu funkciju. Kontempliraš neko vrijeme pa te prođe. Ako neće, malo raskopaš da vidiš što je gnjilo. Pa probaš to očistiti.
    *A, ima i onih što traže. Jednom su se dva Engleza posvađala na nekom forumu pa je jedan otišao namlatiti drugoga. :)

    avatar

    06.04.2008. (19:59)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Tip sam od otkaza, odem preko noći, ali ne samo zbog nezdrave sredine nego i onda kad u nekoj sredini shvatim da sam došla do vrha, dala sve i dalje nema. Izazov novog posla za me je poticaj. Kod posla mi je ugodna radna sredina daleko važnija od plaće. Na tvom mjestu ja bih davno otišla.

    avatar

    06.04.2008. (20:22)    -   -   -   -  

  • Tri Pojma

    a, bilo je i toga kod mene... doduše, nisam vikala na šefa, ali sam nekim kolegicama koje su inače bile nedodirljive, skinula krunu s glave... od kako je otišao moj šef, ja sam najsretnija osoba na svijetu. imam šeficu koja je normalana osoba. radim svoj posao. u dobrim sam odnosima s kolegama (općenito, međuljudski odnosi su puno bolji). razumijem te potpuno. nema ništa gore nego kad ti je na poslu ili u braku loše. ja sam dovoljno tvrdoglava da ili to probam riješiti ili idem dalje. za sada uspjevam ostati na istom mjestu ;)

    avatar

    06.04.2008. (22:34)    -   -   -   -  

  • NF

    levant zna, blog.hr i ja ne, četvrti pokušaj komentara...

    avatar

    07.04.2008. (00:33)    -   -   -   -  

  • file

    To što ti sebi zamjeraš, mislim to da si reagirala, ja ti to ubrajam u najveće uspjehe. To iz mog stanovišta. Jer naravno, svi mi pričamo u stvari o sebi u ovakvim temama. Ja ti ne mogu reći koliko sam ja na sebe ljuta što ne mogu tako reagirati. Kad bih najviše htjela i kad najviše na to imam pravo - umuknem. Jer me zakoči strah da neću naći prave riječi. Da neću izbacit dovoljno otrova i da ću postat još više ranjiva. Nisam lucidna u trenutku. Tek mi naknadno počnu nadolaziti prave riječi.
    Tebi kapa dolje. I to da li ćeš ti njima oprostiti, potpuno mi je svejedno. A sebi nemaš što. Ima da se ponosiš sobom. Jer si poštena.
    Za mene je poštenje najveća ljudska vrlina.
    Ne mogu više lajat, nisam baš... tužna sam. I u šoku. Poginuo je tu jedan dečko koji je radio u susjednoj firmi, viđala sam ga svaki dan i baš smo bili u nekoj fazi da postanemo malo više od kolega, nešto ka kolege-frendovi, baš smo se dobro zezali, bio je pun duha. Jedan od onih ljudi koji ti uljepšaju radni dan. Ko kristalna kocka vedrine.
    I paf - nema ga više.
    Sori, tribala sam ovo govorit u svom prostoru. Sori, pliz.

    avatar

    07.04.2008. (09:02)    -   -   -   -  

  • fulvus

    Teško je naći pravi balans kad svi živimo od tog usranog posla. Dok nema alternative, nema nam druge nego da trpimo. ali tko se može izboriti za sebe, svaka čast. Ja se pronalazim u Filipinkinom opisu. Takva sam i teško je to promjeniti. Filipinka, "sestro" moja...drži se.

    avatar

    07.04.2008. (09:50)    -   -   -   -  

  • file

    @fulvus - :))
    @Koraljka - sori levant (zadnji put, obećajem) - je li ti živiš u istoj državi s nama? Ugodna radna sredina važnija od plaće?!?!? Isusati, u kojem ti luksuzu uživaš! I ja sam jednom dala otkaz jer sam radila u neizdrživom okolišu, ali da je to sad, ne bi si mogla priuštiti. Onda je bilo jedno dijete i muž sa solidnom plaćom, sada dvoje i muž s nikakvom plaćom. Pa što da radim, osim da trpim?

    avatar

    07.04.2008. (10:04)    -   -   -   -  

  • premudra

    reagirala si kako si i trebala odreagirati i tu nemaš što sebi zamjeriti. pokazala si da znaš što se događa i da to ne trpiš, pokazala si da imaš i ti zube samo ih ne koristiš na šljam, no imaš ih, i trebaju te se čuvati. ne znam da bih odreagirala drukčije. dug fitilj si imala do tada. kod nas kažu "što se više saginješ više ti se guzica vidi". svojom reakcijom si samo dobila njihovo strahopoštovanje, ništa negativno. i oni su isto tako bili u šoku vjerujem jer nisu očekivali tvoju takvu reakciju pa su i njihove riječi bile posljedica stresa.
    ne znam. nisam baš od onih koji znaju dijeliti savjete, no znam što znači nervoza svako jutro i povraćanje prije odlaska na posao od nervoze što moraš raditi u nezdravom okruženju (nisam ja, netko meni jako blizak prolazio je kroz to svaki dana a ja s njim), mislim da nema te plaće i te cijene koja može nadoknaditi unutarnji mir. ako voliš ovaj posao i vidiš se tu i nigdje dalje onda radi ga i ne daj da sredina utječe na tebe. ako to nije top topova i znaš da ima još mjesta gdje bi se isto mogla vidjeti i raditi, mlada si, ambiciozna, promijeni nešto. na tebi je.

    avatar

    07.04.2008. (10:06)    -   -   -   -  

  • levant

    @filipinka
    ne ispričavaj se. ne smeta ako je diskusija na mom blogu. iz diskusija se uči. :)

    avatar

    07.04.2008. (10:16)    -   -   -   -  

  • tyche

    Gadljivo ! Ali i sama sam bila u slicnoj poziciji nekako u svakoj firmi u kojoj sam radila. U prvoj sam bila jos mlada i zelena, a popusila sam jer sam bila pripravnica "krive" osobe koja je bila zubati borac, iskusna poslovna ajkula i nije se dala driblati, pa sam ja slijedom okolnosti dobivala dio njene porcije. Kad je ona otisla iz firme, trebalo je vremena da se rijesim te stigme. U iducoj firmi je bila na djelu vrsta iscrpljujuceg mobbinga koji je bio usmjeren na SVE djelatnike, ne samo na mene, tamo se izdrzalo nepune tri godine i otislo lijepo planski na bolje placen posao. A onda grande finale - tu se vec iskusno vozio slalom izmedu raznih sefova koji su mislili da ako si dobar da si budala, pa su se cudili ko pura dreku kad sam znala postupiti bas kao i ti - odjednom sloziti galamu kad prevrsi svaku mjeru. Pa me se onda kaznjavalo ignorancijom, "skidanjem cina" na nizi level, tjerajuci me da za pokoru i da me se nauci reda i poslusnosti radim svoje i jos poslove pripravnika i nize esalonskog osoblja - ali mi se nisu usudili dirati placu da ne dode to tihog bojkota koji sam znala jako perfidno provoditi a da nitko ne moze u to uprijeti prst i reci da ista sabotiram. Jer sam morala usput savjetovati "podobne" ljude koji su mi bili nadredeni i uciti ih njihovom poslu. I sad sam bijesna kad se sjetim. Dobra je stvar sto su svi koji su tad bili oko mene bili toga svjesni i dan danas nakon toliko vremena mi salju mailove za rodendan i blagdane, sve moje nadredene nekadasnje pripravnice...A onda je i to proslo pa su me ostavili na miru. Samo, nikad nisam bila u "cuker dozni" i sve mi je nekako islo tezim putem. Nikad me nisu stavljali u prve redove na priredbama, ali me se uvijek zvalo kad alarmi krenu i kad treba cistiti sranja i zamijeniti nekog na njegovom radnom mjestu dok se ne nade neki novi podobni koji ce pobrati pocasti i dobru placu nizasto - pa onda biti otjeran jer nicemu ne vrijedi.
    Jako te dobro razumijem. I znam da moras izdrzati, ni meni nije moglo biti da frknem nosom i ostavim jako dobro placen posao, mobbing se morao izdrzati i to su zvali u mojoj firmi " biti cvrst izdrzati pod pritiskom" i podrazumijevalo se kao velika kvaliteta. Iako nitko o tome nije glasno govorio, nisu nikad cijenili "placipicke" koje su nekako naposljetku uvijek odustajale i odlazile. Najjaci opstaju, budi i dalje tvrd orah preliven cokoladom, na zalost tako to mora biti.

    avatar

    07.04.2008. (11:09)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...