stvarno neznan sta da ti vise kazen... jako je tesko i bolno izgubit nekog ko ti puno znaci i kad je ziv... ja evo osjecan da gubin prijateljicu koju jako volin i to je jakooo bolno.. a nemogu ni zamislit kako je tek kad izgubis nekoga zauvijek... sve do jednog dana.... neznan sta da ti kazen samo molin Boga da ti da snage za onaj trenutak kad vidis njegov natpis na grobu u Otoku...trebat ce ti jako puno snage... ajde drz' se....big hug :)
05.04.2008. (18:37)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
o-
ne odlazim doma često ali ti obećajem kada odem da ću za u tvoje ime zapalit svijeću na njegovom grobu, reći mu da nas čuva i poljubit njegovo ime....
05.04.2008. (19:47)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Hvala ti, jako, jako... Nedostaje mi nenormalno, neopisivo, zadnjih dana me uhvatilo to nesto, i ne pusta, kao na pocetku svega, uvjek je nevjerica kaj se dogodilo, ali sada nemogu disat kako me stisce u prsima od jada sto ga nema... I hvala ti... Ja neznam kak cu se ja suocit s njegovim imenom na krizu, jednostavno neznam kako, jer nije moguce da onakva ljudina lezi u crnoj zemlji, najbolji prijatelj kojeg sam ikad imala da lezi tamo... Nemoguce...
05.04.2008. (20:36)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
o-
mene kad mama odvede na grob, uvik me ostavi pola sata da se ispalčem, čim se približavam grobu počmem drhtat, uvati me slabost i suze sam klize... teško je sve to izdržat, još kad ti se zareda još koja takva situacija, ne da si tužaan nego više ni ne postojiš, prazan si skroz... da, brane je bia poseban,,,, mene je puno toga lipog vezalo uz njega, proveli smo mnogo vremena skupa i kad si razmišljam bio je previše dobar, previše se zna uvuć svima pod kožu... sad je napokon dobia krila koja je zaslužia...
06.04.2008. (12:33)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Ja se jako bojim kada dodjem na njegov grob, kada vidim bijeli kriz sa njegovim imenom, jer tek kada vidim TO cu shvatiti kaj se dogodilo... Sada je to jos tak apstraktan pojam, i nisam ga svjesna... Da,bio je predobar za ovaj svijet i zato je i otisao onako mlad... Jos vise nekad boli od samog gubitka njega to sto znam njegove snove a nije ih imao prilike ostvariti u potpunosti... I bojim se, jer jos uvijek sama sebe uvjeravam da sve nije istina... Jeziva je njegova smrt, jeziva... Nije se smjelo dogoditi to... A i to sto kazes-kad se zareda koja takva situacija, ja sam ovo ljeto izgubila 2 Branimira, naseg Branu koji mi je bio najbolji prijatelj ikada, kojeg da sam zamisljala nebi bio tak dobra i possebna osoba i tak divan prijatelj, i drugog Branu uz kojeg sam odrasla i iako nismo zadnjih godina od kad sam se preselila bili tako bliski svejedno uspomene ostaju, obojica su poginula u razmaku mjesec dana...A prije skoro 5 godina, za 7dana ce biti 5godina, izgubila sam decka... On i Brane su bili dvoje najboljih, savrsenih ljudi koje sam znala... I previse mi je sve to podnosti...Previse....
06.04.2008. (13:47)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
o-
znam da nije lako, triba bit velik i izdrzat sve to, dignit glavu i bit nasmijan.... meni je njegova smrt nesto najmisticnije,,,, svaku glupost koju je napravija prizivija je, a onda, laganom voznjom se vraca kuci i ,,,, ima tu toliko toga šta me muči, ne njegova smrt već stvari koje su se sve dogodile prije i kasnije svega toga... sve je nekako bilo ka da je zna... ka da se sve događalo ko da je već određeno da bude tako.... još me sve to boli i nekad ne mogu od muke spavat navečer.. nije smia tek tako otić... al sve ka da se dogodilo nekom drugom... teško prihvatit.. triba se pomolit za njegovu mamu i brata.. njihova bol je neusporediva, mi smo samo kap u moru...
08.04.2008. (19:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Da,treba biti velik, snazan, jer srce me boli kad pomislim na Daniru i Rina, jadni, cime su zasluzili? I kako njima zivot treba izgledati kasnije, sada, kada je prvi sok i nevjerica do neke mjere prosao, kada ljudi odlaze, nije vise puna kuca ljudi koji pokusavaju ''pomoci'' jer svi se vracaju u svoje zivote a njihovi vise nikad nemogu i nece biti isti, jer koliko god snazni izgledali vani, ono kaj je u njima je nesto sto na nasu srecu nemozemo shvatiti, i nadam se da necemo nikada. Imam prijateljicu kojoj je poginuo brat, koliko god vremena prolazilo njoj i njenoj mami ne vidim srecu i zar u ocima, a ta prijateljica je imala takvu vatru u ocima, sposobnost da svih razveseli, povuce iz ponora, radila bi srecu samom pojavom, i tolika sreca i zelja za zivotom, a njezina mama takodjer, dobra zena, vise od svega voljela je njih dvoje, zivjela za njih, bili su njezino sve, a takav zar je imala u ocima jer ih ima, nista joj nije bilo tesko napraviti njima, a onda odjednom se sve promjenilo zbog lose srece, neznam kaj drugo reci, i sada kad dodjem kod njih, kada odemo van ja i prijateljica ili nekaj, vidim odsutan pogled, zamisljen, nasmije se ona, zna se i zezati ali vidi se da je to reda radi, tek tak da nebi druge rastuzila stanjem, zara nema u ocima, nema one cure koju sam nekad znala jer je nemoze biti.. Drzati brata na rukama dok umire? Tko nakon toga moze biti ''normalan''? I njihova majka, koja vidi tu scenu pri dolasku doma, jednostavno su obje umrle s njim, zive tek tak, jedna zbog druge, zbog malih radosti, i ono sto mi je rekla,kaj mi se urezalo u sjecanje- ne zelim druge rastuzivat s mojim zivotom, ovako ja izgledam ok, ali ja sam umrla s njegovim zadnjim dahom, nocima idem spavati i nadam se da se vise necu probuditi, zbog mame se ne ubijam sama, ali svaku noc se molim za to da se vise ne budim bez njega... Zato ja otprilike znam kako je Daniri i Rinu, ali srecom za sebe, neznam u potpunosti, jezivo je to... Istinu govoris, toliko toga je radio, i sama sam svjedocila hrpi stvari, i nikad se nikome od nas nije nikaj losega dogodilo, a onda ta voznja njegova...Nikakva vratolomija, i pogledaj rezultate... Nestvarno je sve to...I kroz pjesme, kroz razgovore, kroz hrpu stvari - kao da je znao kaj ga ceka, negdje u podsvijesti... Takodjer nocima ne spavam, puno mislim o njemu, za neke ljude i previse, ali nemogu protiv sebe, ne jos... Nemogu se pomiriti s tim jer mi mozak i srce ne daju... Nije smio, ne na ovaj nacin, motor mu je bio sve, na niti jedan nacin dok nije odzivio zivot, ostvario snove, nije smio otici...
08.04.2008. (20:27)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Eddie
Pročitao sam blog...Ovo je strava...I ja isto vozim i obožavam motore...I ja imam veliki motor i uvijek uživam na njemu...Nemoraš biti tužna...znaj da je tvoj prijatelj umro od onog što mu je bilo najdraže...On sada sigurno negdje gore uživa i čuva te...Svijet je nepravedan...Meni isto govore da moram usporiti i sabrati se...Ali nekada je to jače od tebe...To je osječaj kao da letiš...Drži se i nemoj biti tužna...Čuvaj ga u srcu i znaj da je pored tebe...POZZ...
11.04.2008. (20:37)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Zdravo, da,imam i ja motor, takodjer Suzukia poput njega, mladja sestra vozi Apriliu, ali od njegove smrti sve je drugacije, i je, motor mu je bio san i java, sve... Ali da sada vidi bol mame i brata nebi mu bilo svejedno, nikad nije bilo samo je ljubav bila prejaka, ali kad bi prije slusali- pazi se uvjek bi bio odgovor- nemaj ti konta... Pa uostalom, mladi smo i zivot je nas, nebi se nama moglo nista dogoditi... I onda bezazlena voznjica i nema ga... Hvala na komentaru, i zbog Brane pazi se na motoru... Neznam tko si, ali ipak-pazi se,zbog svojih... Ja i mnogi prijatelji nakon njega smo se ''smirili'' jer vidimo bol koja je ostala i koja je dio nas...
Pozdrav
11.04.2008. (21:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Scarlet Rose
stvarno neznan sta da ti vise kazen...
jako je tesko i bolno izgubit nekog ko ti puno znaci i kad je ziv...
ja evo osjecan da gubin prijateljicu koju jako volin i to je jakooo bolno..
a nemogu ni zamislit kako je tek kad izgubis nekoga zauvijek...
sve do jednog dana....
neznan sta da ti kazen samo molin Boga da ti da snage za onaj trenutak kad vidis njegov natpis na grobu u Otoku...trebat ce ti jako puno snage...
ajde drz' se....big hug :)
05.04.2008. (18:37) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
o-
ne odlazim doma često ali ti obećajem kada odem da ću za u tvoje ime zapalit svijeću na njegovom grobu, reći mu da nas čuva i poljubit njegovo ime....
05.04.2008. (19:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
xsorrowx
Hvala ti, jako, jako...
Nedostaje mi nenormalno, neopisivo, zadnjih dana me uhvatilo to nesto, i ne pusta, kao na pocetku svega, uvjek je nevjerica kaj se dogodilo, ali sada nemogu disat kako me stisce u prsima od jada sto ga nema...
I hvala ti...
Ja neznam kak cu se ja suocit s njegovim imenom na krizu, jednostavno neznam kako, jer nije moguce da onakva ljudina lezi u crnoj zemlji, najbolji prijatelj kojeg sam ikad imala da lezi tamo...
Nemoguce...
05.04.2008. (20:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
o-
mene kad mama odvede na grob, uvik me ostavi pola sata da se ispalčem, čim se približavam grobu počmem drhtat, uvati me slabost i suze sam klize... teško je sve to izdržat, još kad ti se zareda još koja takva situacija, ne da si tužaan nego više ni ne postojiš, prazan si skroz...
da, brane je bia poseban,,,,
mene je puno toga lipog vezalo uz njega, proveli smo mnogo vremena skupa i kad si razmišljam bio je previše dobar, previše se zna uvuć svima pod kožu...
sad je napokon dobia krila koja je zaslužia...
06.04.2008. (12:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
xsorrowx
Ja se jako bojim kada dodjem na njegov grob, kada vidim bijeli kriz sa njegovim imenom,
jer tek kada vidim TO cu shvatiti kaj se dogodilo...
Sada je to jos tak apstraktan pojam, i nisam ga svjesna...
Da,bio je predobar za ovaj svijet i zato je i otisao onako mlad...
Jos vise nekad boli od samog gubitka njega to sto znam njegove snove a nije ih imao prilike ostvariti u potpunosti...
I bojim se, jer jos uvijek sama sebe uvjeravam da sve nije istina...
Jeziva je njegova smrt, jeziva... Nije se smjelo dogoditi to...
A i to sto kazes-kad se zareda koja takva situacija, ja sam ovo ljeto izgubila 2 Branimira, naseg Branu koji mi je bio najbolji prijatelj ikada, kojeg da sam zamisljala nebi bio tak dobra i possebna osoba i tak divan prijatelj, i drugog Branu uz kojeg sam odrasla i iako nismo zadnjih godina od kad sam se preselila bili tako bliski svejedno uspomene ostaju, obojica su poginula u razmaku mjesec dana...A prije skoro 5 godina, za 7dana ce biti 5godina, izgubila sam decka... On i Brane su bili dvoje najboljih, savrsenih ljudi koje sam znala...
I previse mi je sve to podnosti...Previse....
06.04.2008. (13:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
o-
znam da nije lako, triba bit velik i izdrzat sve to, dignit glavu i bit nasmijan....
meni je njegova smrt nesto najmisticnije,,,,
svaku glupost koju je napravija prizivija je, a onda, laganom voznjom se vraca kuci i ,,,,
ima tu toliko toga šta me muči, ne njegova smrt već stvari koje su se sve dogodile prije i kasnije svega toga...
sve je nekako bilo ka da je zna...
ka da se sve događalo ko da je već određeno da bude tako....
još me sve to boli i nekad ne mogu od muke spavat navečer..
nije smia tek tako otić...
al sve ka da se dogodilo nekom drugom...
teško prihvatit..
triba se pomolit za njegovu mamu i brata..
njihova bol je neusporediva, mi smo samo kap u moru...
08.04.2008. (19:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
xsorrowx
Da,treba biti velik, snazan, jer srce me boli kad pomislim na Daniru i Rina,
jadni, cime su zasluzili?
I kako njima zivot treba izgledati kasnije, sada, kada je prvi sok i nevjerica do neke mjere prosao, kada ljudi odlaze, nije vise puna kuca ljudi koji pokusavaju ''pomoci'' jer svi se vracaju u svoje zivote a njihovi vise nikad nemogu i nece biti isti, jer koliko god snazni izgledali vani, ono kaj je u njima je nesto sto na nasu srecu nemozemo shvatiti, i nadam se da necemo nikada.
Imam prijateljicu kojoj je poginuo brat, koliko god vremena prolazilo njoj i njenoj mami ne vidim srecu i zar u ocima, a ta prijateljica je imala takvu vatru u ocima, sposobnost da svih razveseli, povuce iz ponora, radila bi srecu samom pojavom, i tolika sreca i zelja za zivotom, a njezina mama takodjer, dobra zena, vise od svega voljela je njih dvoje, zivjela za njih, bili su njezino sve, a takav zar je imala u ocima jer ih ima, nista joj nije bilo tesko napraviti njima, a onda odjednom se sve promjenilo zbog lose srece, neznam kaj drugo reci, i sada kad dodjem kod njih, kada odemo van ja i prijateljica ili nekaj, vidim odsutan pogled, zamisljen, nasmije se ona, zna se i zezati ali vidi se da je to reda radi, tek tak da nebi druge rastuzila stanjem, zara nema u ocima, nema one cure koju sam nekad znala jer je nemoze biti.. Drzati brata na rukama dok umire? Tko nakon toga moze biti ''normalan''? I njihova majka, koja vidi tu scenu pri dolasku doma, jednostavno su obje umrle s njim, zive tek tak, jedna zbog druge, zbog malih radosti, i ono sto mi je rekla,kaj mi se urezalo u sjecanje- ne zelim druge rastuzivat s mojim zivotom, ovako ja izgledam ok, ali ja sam umrla s njegovim zadnjim dahom, nocima idem spavati i nadam se da se vise necu probuditi, zbog mame se ne ubijam sama, ali svaku noc se molim za to da se vise ne budim bez njega...
Zato ja otprilike znam kako je Daniri i Rinu, ali srecom za sebe, neznam u potpunosti, jezivo je to...
Istinu govoris, toliko toga je radio, i sama sam svjedocila hrpi stvari, i nikad se nikome od nas nije nikaj losega dogodilo, a onda ta voznja njegova...Nikakva vratolomija, i pogledaj rezultate... Nestvarno je sve to...I kroz pjesme, kroz razgovore, kroz hrpu stvari - kao da je znao kaj ga ceka, negdje u podsvijesti... Takodjer nocima ne spavam, puno mislim o njemu, za neke ljude i previse, ali nemogu protiv sebe, ne jos... Nemogu se pomiriti s tim jer mi mozak i srce ne daju...
Nije smio, ne na ovaj nacin, motor mu je bio sve, na niti jedan nacin dok nije odzivio zivot, ostvario snove, nije smio otici...
08.04.2008. (20:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Eddie
Pročitao sam blog...Ovo je strava...I ja isto vozim i obožavam motore...I ja imam veliki motor i uvijek uživam na njemu...Nemoraš biti tužna...znaj da je tvoj prijatelj umro od onog što mu je bilo najdraže...On sada sigurno negdje gore uživa i čuva te...Svijet je nepravedan...Meni isto govore da moram usporiti i sabrati se...Ali nekada je to jače od tebe...To je osječaj kao da letiš...Drži se i nemoj biti tužna...Čuvaj ga u srcu i znaj da je pored tebe...POZZ...
11.04.2008. (20:37) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
xsorrowx
Zdravo,
da,imam i ja motor, takodjer Suzukia poput njega, mladja sestra vozi Apriliu, ali od njegove smrti sve je drugacije, i je, motor mu je bio san i java, sve... Ali da sada vidi bol mame i brata nebi mu bilo svejedno, nikad nije bilo samo je ljubav bila prejaka, ali kad bi prije slusali- pazi se uvjek bi bio odgovor- nemaj ti konta... Pa uostalom, mladi smo i zivot je nas, nebi se nama moglo nista dogoditi... I onda bezazlena voznjica i nema ga...
Hvala na komentaru, i zbog Brane pazi se na motoru...
Neznam tko si, ali ipak-pazi se,zbog svojih... Ja i mnogi prijatelji nakon njega smo se ''smirili'' jer vidimo bol koja je ostala i koja je dio nas...
Pozdrav
11.04.2008. (21:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...