Komentari

zmajkovito.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • Mima

    Ne bih mogla, draga moja. Ja sam jako osjetljiva na vibracije iz okoline i to bi me jako smetalo. Nakon takvog druženja ja bih se osjećala zgažena.Eto, kratko i jasno !

    avatar

    14.03.2008. (10:56)    -   -   -   -  

  • Viola (sul palco)

    ja ih vjerojatno ne bih okupljala u tolikom broju nego dve po dve :)
    nisam sigurna da i se trebalo u to upustati, da ne nastane rat za stolom

    avatar

    14.03.2008. (12:08)    -   -   -   -  

  • misko

    He he...
    Možda i ja poznajem skupinu koja ima sličnih problema...he he...
    Pozdrav ostavljam prijateljski.

    avatar

    14.03.2008. (13:40)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Ne bih, bila bih napeta, nervozna...Po meni nije dobra ideja posjesti za isti stol one koji nisu u dobrim odnosima.

    avatar

    14.03.2008. (16:25)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Ostavila komentar, ko zna di putuje ?

    avatar

    14.03.2008. (16:51)    -   -   -   -  

  • BW

    Pošto ti okupljaš okrugli stol i pozvala si i jednu i drugu, sa pretpostavkom da su ti obadvije drage prema tome ne vidim razlog zašto nebi bile prisutne obadvije, pa možda se i pomire tko zna, život je šarena lopta.....pozdrav ti ostavljam....mislim da ti imaš taktiku i objasni im da je život jako jako kratak i čemu onda živiti u nepričanju i svađama.....volite se ljudi, pružite jedni drugima ruku.

    avatar

    14.03.2008. (20:48)    -   -   -   -  

  • rU

    otvorena srca? da zmajka ...
    no, spustilo bi mi se u petu i potpeticu ...

    mene jako pati kad se ljudi koji si mi dragi zbog nečeg ne razumiju, i ništa me više ne veseli nego kad se nesporazum izgladi ...

    no, to o vili ti već znaš,mila ...

    avatar

    15.03.2008. (14:16)    -   -   -   -  

  • zuzayok

    i sta je bilo?jesi ih skupila?:)))

    avatar

    15.03.2008. (15:25)    -   -   -   -  

  • zmajka

    Mima: teško je sjediti za takvim stolom, zar ne. I one koje nemaju veze s tim, nađu se u nezgodnoj situaciji, kako sada pričati s njima...

    Viola: tako je, dvije po dvije... zbog njih samih i da mogu pričati normalno, oslobođena osjećaja da je njima neugodno.

    Misko: poznat ti stol?

    Koraljka: nemoguće je, meni je trebalo jedno vrijeme da shvatim da se jednostavno ne može..

    BW: draga moja idealistica.

    Rusalko: znam, vilo, znam. Tvoja blagost natjera prijemčivu dušu da se preispita...

    zuzayok: zamisli na trenutak ovako: ovaj lijepi stol je tvoj blog, a posloženi tanjuri i čaše tvoji posjetitelji i komentari koje ti ostavljaju...

    avatar

    15.03.2008. (16:49)    -   -   -   -  

  • ludlud

    Još kako bih mogao! "I na licima promatrat efekat od tog'..." :))))))))))))

    avatar

    15.03.2008. (23:21)    -   -   -   -  

  • rU

    nema prolivene juhe ni razbijenih tanjura, znači prošlo je OK ...

    blagost? pa dobro, bolje da te ostavim u tom lijepom uvjerenju ... hihih

    avatar

    16.03.2008. (06:36)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Ja sam ti što se tiče tijeh stvari uvrnuta, a kako su to moje drage prijateljice ja bi ih okupila, jer one znaju mene i znaju kako će se ponašat radi mene, barem mislim da znaju, a vjerujem u komunikaciju pa bi se sigurno nadala da bi se mogle barem počet pozdravljat ako ne bit prijateljice, ma nadrobila sam ali tako mislim , iako sam miljon puta u životu pojela gomno sastavila bi ih, ajde reci kako je prošlo, jesam li preveliki optimist.

    avatar

    16.03.2008. (08:47)    -   -   -   -  

  • Majstorica s mora

    Ja sam od onih koji cijeli život izigravam tampon zonu i u obitelji i na poslu i među prijateljima, već me to počelo opterećivati ali takva sam...

    avatar

    16.03.2008. (11:07)    -   -   -   -  

  • zmajka

    Lud: ja nemam više volje za dječje igrice u ozbiljnom izdanju. Metastaze nerazumijevanja nastoje probiti puteve do mog imuniteta. Spas donosi povlačenje od stolova gdje u buci razgovora zapravo caruje prazna tišina.
    (Gorčina me savladala danas, oprosti mi. I ne obaziri se...)

    Rusalko: juha se prolila odavno, a izgleda ni jedan tanjur nije ostao potpuno cijeli, koliko god sam se ja nadala da jeste. Na žalost..

    Slatkogrka: a što bi učinila da si ti treća, a u društvo stalno dolazi i ona peta?

    Majstorice: meni tampon zona ne može pomoći. Moram se povući sa nekih stolova, pokupiti svoj tanjur i praznu čašu.
    Možda, da se opet vratim stihovima i putopisima, ne znam...

    avatar

    16.03.2008. (18:38)    -   -   -   -  

  • rU

    žao mi je, zmajka, no neka prijateljstva ne izdrže kušnje.
    s tim se teško pomiriti ... no, ponekad nam ne preostaje ništa drugo.

    avatar

    16.03.2008. (19:53)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    Teško, bilo bi mi teško ali bi poštivala njihovu privatnost !
    Punoljetne smo i valjda, ponavljam, valjda su donijele prave odluke.

    Samo ne bi dozvolila tračeve, to nikako ne bi dozvolila u mom prisustvu !

    Lijepo te pozdravljam.

    avatar

    17.03.2008. (16:58)    -   -   -   -  

  • Irida

    ja bih mogla, možda bi im to okupljanje bilo prilika da izglade nesporazume...., a na kraju, nisam ih ja posvađala...

    avatar

    17.03.2008. (23:08)    -   -   -   -  

  • Mondo di Rebecca

    O Zmajka moja, a šta reći nakon komentara koji si mi ostavila!?
    Bilo i prošlo. Život ide dalje. Išao je i tada i ja skupa s njim. Kao i priča koju nastavljam pisati. Nije mi namjera da bude tužna, samo životna. Jer takva i je.

    avatar

    18.03.2008. (10:45)    -   -   -   -  

  • zmajka

    Rusalko: nije to bilo prijateljstvo. Postoji li na blogu-pravo prijateljstvo?

    Promatram razmišljam: 'ajde ispočetka. Stol je blog, što su onda tanjuri i čaše?

    Irida: nisi ih posvađala, ali sjede za tvojim stolom i ne razgovaraju. Zamisli da ti dođu svaki put kad serviraš, sjednu, a ne razgovaraju.

    Rebecca: a ja ti rekoh: ne znam pisati vrckave poluprazne i površne komentare. Pogledaj ovaj moj post na primjer. Koliko ga je osoba zaista shvatilo? Ni jedna. Ne kažem da ljudi površno čitaju, ali da čitaju relativno nezaintereirano, to je činjenica.
    Koliko će ljudi pročitati tvoju priču sa željom da te zaista shvati, da te upozna i da te prihvati i zavoli takvu kakva jesi, ne nastojeći da te mijenja i da ti ukazuje na moguće propuste.
    Ti napišeš dvije stranice teksta i dobiješ komentar u smislu - o super, jedva čekam nastavak. Reci iskreno, ne uvrijedi li te, bar malo, takav površan komentar na sve što si napisala?
    Ali, nemoj da se lažemo. Pun kufer mi je laži na blogu!
    A i općenito - u životu!

    avatar

    18.03.2008. (12:18)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Čuj, ako bi viđela da stvarno ne ide, a ja sam sve učinila što mislim da sam mogla, odustala bi, e sad od koga bi odustala, ne znam, nije mi poznata situacija. Iako u srcu najčešće znamo ko nam paše ko ne, ma ja isto znam zatvorit oči pa kad pojedem gomno onda se pitam zašto nijesam vjerovala u svoje instinkte.Da sam treća i da dolazi i peta, a mene ne gusta tj. s njom ne razgovaram onda bi odvagnila koliko mi je značajna domaćica, nijesam odavno bila u takoj situaciji i iskreno teško je reć što bi uradila, a znam sebe, zavisi bi li bila u fazi kad sam živac, pa bi se demonstrativno digla i otišla ili sam smirena pa bi opet glumila gomno,hahaha

    avatar

    18.03.2008. (18:26)    -   -   -   -  

  • rU

    postojimo li mi na blogu, zmajka?

    uživo sretoh dvije blogerice. i jednog blogera.
    bili su frapantno slični sami sebi. u stvarnosti i na blogu. prepoznala sam ih na blogu. prepoznadoh ih u stvarnosti.

    mislim da znam koga bih prepoznala na oba mjesta ... no, možda se i varam.

    u životu se ponekad kamufliramo uspješnije nego na blogu.

    avatar

    19.03.2008. (15:40)    -   -   -   -  

  • Vitae...

    Dugo me nije bilo pa sad razmišljam o ovom što pročitah... ne znam , Zmajčice kako bih..znam samo da me u životu i na blogu užasno troše takve situacije i rado bih da ih nema ... ipak , teško ih je izbjeći..tad nastojim držati se po strani, ne upletati se u mrežu iz koje možeš izaći samo poražen.
    Slažem se s Rusalkom ...sve ljude s bloga koje sam upoznala , potpuno su u suglasju sa slikom koju sam ranije stvorila čitajući njihove postove, komentare..
    Nekako mislim da se na duge staze nije moguće uspješno prikrivati.
    To je kao ruzina ... izbije ona ma kako se nadao da ti je premaz dobar ..

    Želim ti od srca lijepe blagdane i čitavu obitelj na okupu zdravu, veselu i sretnu!

    avatar

    20.03.2008. (14:09)    -   -   -   -  

  • playera

    Dobro, seko, jesi¨l pojela?
    Ja nemrem više.
    Odi da te zagrlim.

    avatar

    21.03.2008. (09:03)    -   -   -   -  

  • Mima

    Draga, malo mi je nejasna tvoja gorčina iz odgovora Kori, kada kažeš da nitko nije shvatio tvoj post.Ja sam znala da se tvoje pitanje ne odnosi doslovno na postavljen stol, ali budući da je pitanje bilo postavljeno onako kako je bilo postavljeno, činilo bi mi se neumjesnim da ti stavljam riječi u usta i pogađam što se krije iza tvoje zagonetke, pa sam odgovorila na postavljeno pitanje.Za druge ne znam, ali ja osobno sigurno te ne doživljavam površno , ni tebe ni tvoje postove.No, nisam osoba koja se zalijeće sa opaskama ,savjetima i uputama drugim osobama, čak ni onda kada sam dobronamjerna, jer što god bih rekla, uvijek je to iz nekog mog gledišta koje može biti i sasvim subjektivno.Jednako me to smeta i od drugih, koji katkad moju situaciju ne poznaju dovoljno, a daju mi savjete ili dobronamjerne kritike, koji su ispravni iz njihove pozicije, ali to je pozicija iz koje oni ne vide cjelinu stvari.Opet se vraćam za tvoj prostrt stol- ako je taj stol i gosti koji za njim sjede nešto što te opterećuje, pa bio to blog ili nešto drugo..onda treba o tome dobro razmisliti. Jer ništa ne vrijedi naših živaca.

    avatar

    21.03.2008. (16:45)    -   -   -   -  

  • zmajka

    Vitae, draga: i mene umaraju i troše. Nekad samo mahnem rukom i prođem dalje, a nekad mi se zalijepe ravno za srce. I onda ni vrit ni mimo. Stojim i analiziram. Gubim vrijeme.

    Play, sestro slatka: pojela, teško mi palo. Zalijevam se Donatom i zmajski podrigujem!
    Ni ja nemrem više, gdje si, evo me u zagrljaj!

    Mima: sve stoji. Pukne me malo (sjećaš se one situacije kod tebe, kad su ti govorili da stisneš zube i izdržiš, kao da se radi o filmu na teveu , a ne o konkretnoj situaciji koju si ti proživljavala), kad netko priča priču svog života i dobije koment. u stilu, super, kad će nastavak.
    Nije to bila baš gorčina, ajde, ali svojevrsna ljutnja jeste. Ja bih radije šutila i ne rekla ništa, nego joj u komentaru napisala -super priča.
    Ne možeš za nečiju životnu priču reći samo - super, mislim da zaslužuje bar tri rečenice.
    A da sam pomalo umorna od laži i ove silne površnosti, nakon više od dvije godine na blogu - to jesam.
    Zašto sam još uvijek tu?
    Zbog vas par dragih ljudi koji ste mi zaista dragi i koji mi falite, čim se maknem duže od par dana...

    avatar

    21.03.2008. (16:58)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...