Komentari

alkion.blog.hr

Dodaj komentar (37)

Marketing

  • Meta Woolf

    divim se vještinama odn. osobinama koje si usvojio obrazovanjem za pilota. to su stvarno vrhunske osobine :)

    avatar

    27.02.2008. (22:00)    -   -   -   -  

  • JJ

    svaka cast :)))))) a sto reci :) renesanse man :)

    avatar

    28.02.2008. (11:04)    -   -   -   -  

  • Simona

    ajme meni, opet avioni:)))))

    avatar

    28.02.2008. (13:37)    -   -   -   -  

  • Wish-master

    Alkione svaka čast majstore ! Nemoj mi niš govorit mene je straj i pomislit na takovo što! :)
    Jednostavno se divim takvim ljudima.
    Moram te pitat il ću krepat: Jel to izazov, samodokazivanje, čisto znanje i iskustvo, neki oblik potrebe za adrenalinom... Jebote što te vuče da izvodiš vratolomije kad moreš lagano fino u putnički zrakoplov bez problema ? :)

    avatar

    28.02.2008. (14:07)    -   -   -   -  

  • qaya

    Da, piloti zaista uzivaju divljenje drugih. S obzirom da ih izuzetno dobro poznajem, ma nissaaaam stjuardesa, imala bi svasta reci o njihovom egu ali i u tom zitu ima kukolja he,he, pa se alkion, bar mi se tako cini razlikuje od te svite. Ono sto kod njih zaista zadivljuje je njihova koncentriranost i pribranost u stresnim situacijama, i naravno osjecaj orjentacije po svim linijama. Njima avion nije nesto strano vec uistinu produzetak njihova tijela, sto se narocito odnosi na akrobatske pilote. Piloti koji lete ovo sto je alkion pokazao, znaci i on sam, spadaju u sam vrh ili ti slag te vjestine, upravljanja letjelicom. Bas lijepo alkione!

    avatar

    28.02.2008. (16:51)    -   -   -   -  

  • JJ

    joj kajo, da ja dodam na kraju samo limunadu alkionu? ;))) (mislim ono kao u slasticarnici, prvooo puunooo slatkogaaa pa onda limunada :)) )

    avatar

    28.02.2008. (17:38)    -   -   -   -  

  • qaya

    ma daj JJ, ko jos danas, u eri ajs ti (s okusom limuna) vamo ajs ti tamo, pije limunadu.? Daj se ponasaj u skladu s vremenom a ne godinama he,he...Mada ja vise volim zamisliti alkiona, onak ko Hemigveja, nakon takvog leta, sa deckima u krcmi pa sklizne jedno picence niz grlo, pa drugo i tak dok se ne razrijedi adrenalin.

    avatar

    28.02.2008. (17:48)    -   -   -   -  

  • Elyca

    wooowwww...zadivljena sam!
    odo se kaznit jer sam posumnjala :-**********)))))))))))

    avatar

    28.02.2008. (21:18)    -   -   -   -  

  • fanny

    Pokušala sam danas na dvorištu. Gubi se tlo pod nogama, ideš otprilike. A još mi dvorište široko. Da me je netko od susjeda vidio, rekao bi - ova prolupala. A ja samo slušala Alkiona, da uđem u bit stvari i da ti sad mogu prenijeti.
    Šalu na stranu, divim se hrabrosti, ali i ludosti pilota. Svaka čast svakome tko sjedne u kabinu. E ne bi me dobio gore, nema šanse. Noge na zemlji su ipak - noge na zemlji :)
    Pozdrav i noć :)))

    avatar

    28.02.2008. (23:08)    -   -   -   -  

  • strocker

    jebenti avijone... ne volin ih i gotovo. je, znan, najsigurniji oblik prevoza trla-baba-lan, ali kad seden u njega, osjećan se ka da san u zubara. usrano. do grla.
    auto je zakon:-))

    avatar

    29.02.2008. (09:04)    -   -   -   -  

  • alkion

    Sekice: Možda je to mejbi-lin, a možda je i rođen s tim...
    Dži Džej: baš tako, staro dobro vrijeme romantike i renesanse...
    Simonidek: a što mogu, urezalo to velike kanale u mom mozgu... treba jako puno da se zatrpaju...

    avatar

    29.02.2008. (10:29)    -   -   -   -  

  • alkion

    Viš: Nije jednostavno dati odgovor na tolika pitanja u ovako malom prostoru.
    Zašto poziv pilota? Ima tu svega, ali osnov je motivacija. Mi smo se znali na tu temu zezati ovako: "Kad sam bio mali čuvao sam ovce u planini. Onda je iznad mene proletio zrakoplov i to je na mene ostavilo takav otisak da sam odlučio - bit ću pilot..." Tu je atraktivnost, tu je nešto što može samo odabrani dio populacije (kasnije shvatiš da to u stvari može svatko, do određene mjere naravno), tu je i adrenalin, tu je i sredina i okruženje u kome odrastaš...
    A kad počneš letjeti prvo te obuzme strah - ljudi ja ovo nikada neću uspjeti. U tim počecima nema ni adrenalina, ni uzbuđenja, pa čak niti neke izrazite ljepote - sve postaje (kao i u svakom učenju) ogroman napor da se sve nauči, savlada, uvježba. Prvi samostalni let se napravi nakon desetak sati naleta i sva je sreća da je u tim momentima želja toliko jaka, a svijest o sopstvenom neznanju nikakva. Nakon stotinjak sati letenja naučiš sve ono što je potrebno, stekneš rutinu i sigurnost, stekneš sposobnost orijentacije u prostoru i što je najvažnije (kao i u autu) dođeš do razine u kojij ti za upravljanje nije potrebno razmišljanje o svakom pokretu već ti ruka vodi zrakoplov upravo onako kako to zamišljaš (vještina postane potpuno automatizirana). Tijekom obuke se kod svakog pilota iskristalizira afinitet prema određenim vrstama letenja (akrobacije, grupno letenje, transportno letenja, instrumentalno, precizno navigacijsko, izviđačko...) Budući da sam bio dugogodišnji nastavnik letenja po svim ovim vrstama letenja to sam morao biti i vrlo dobro osposobljen za sve ove vrste letenja iz svih pozicija (iz obje kabine - i sa sjedala prvog pilota i sa sjedala nastavnika letenja). Naravno vremenom shvatiš da sve to postaje monotono, jednolično i kreneš pomalo ispitivati i sebe (svoje mogućnosti) i zrakoplov (šta on to sve može izvesti, s kojim normama i s kojom kvalitetom. U to vrijeme sam postao i probni pilot serijskih zrakoplova i tako je sve nekako krenulo. Počeo sam za pojedine praznike letjeti na aero-mitinzima. U početku je to bilo radi prikazivanja letnih karakteristika Galeba (G-2), pa onda Utve-66, pa Utve-75. Potom s epojavila potreba za akro-grupom. Naravno novi izazov kome nisam mogao odoljeti. Preobuka na Zlina pojedinačno, zatim u grupi. Mislim da još uvijek držimo (nas troica) svjetski rekord - od prvog sjedanja u Zlina do nastupa u akro grupi za samo 11 (jedanaest) sati naleta - sledeći najbliži tome su na više od stotinu sati...
    Kod mene je to sve još i povezano nekom ludom željom za non-stop biti u zraku. Znao sam letjeti i tri tipa zrakoplova u jednom danu, iako tadašnje Pravilo letjenja nije dozvoljavalo više od jednog (da se ne pobrkaju komande i instrumenti). ... Ma dosta više za ovaj puta. Pitaj što te god interesira, ali molim po jedno pitanje ...

    avatar

    29.02.2008. (10:54)    -   -   -   -  

  • alkion

    Gaya: I piloti su samo ljudi. Izabrani su - što je neosporna istina, ali su i oni podložni svim ljudskim ponašanjima. I među nama je bilo strahovitih razlika i u ljudskim i u profesionalnim kvalitetama. Interesantno je da smo svi mi bili nadareni za još najmanje jednu aktivnost koja nije bila vezana uz letjenje. Inače nisam ja baš puno drugačiji od većine tadašnjih pilota. Ja sam samo retki sretnik koji je u zrakoplovstvo ušao kao već formirana ličnost po velikoj većini karakternih osobina. Završio sam civilnu gimnaziju prirodno matematičkog smjera koja mi je ugradila jako dobre radne navike, vrlo veliko i široko znanje (koje je ponekad prevazilazilo program Zrakoplovne Akademije). Naravno, i kroz akademiju i kroz daljnji letački staž u sredini kakva je bila tadašnja JNA, poprimio sam i vrlo veliko broj osobina te načina ponašanja kako se to od mene uostalom i očekivalo, a da bih se bavio pozivom koji sam i koji još uvijek obožavam...
    Dži: ma "cvojni D" od "Frok suktala" bi bio vrhunac dometa... Kaj ne???
    Gaya: Nažalost Dži je mnogo bliži istini. Ja sam ti apsolutni anti-alkoholik (od kad sam prestao letjeti, prestao sam i piti - valjda više nema straha, ap nema potrebe za pićem)...
    Vecoooo: Posumnjala? U što ili u koga???

    avatar

    29.02.2008. (11:10)    -   -   -   -  

  • alkion

    Fanny: Nastavi tako svakog dana po desetak minuta i vidjet ćeš kako se dosta brzo nauči. Naravno treba imati motiv zašto...A što se tiče hrabrosti i ludosti??? Tu bi se dalo pričati danima. Lično ne smatram nekom velikom hrabrošću sjesti u zrakoplov i napraviti sve ono što taj zrakoplov može a ti si sve to naučio, pravilno uvježbao na zemlji i postupno ostvarivao u zraku. A ludost? Meni je veća ludost sjesti u auto i proći recimo kroz Rijeku ili provozati se po Puli kad padne kiša...
    Strocker: Narvano men, čovik je rođen za odit po zemje, a tica za bit u zraku... A ako baš želiš bit u zraku a ti skakući i eto...

    avatar

    29.02.2008. (11:18)    -   -   -   -  

  • Elyca

    Alkione.....taman sam te tila pohvalit kako se divim akrobacijama pilota...i što mi je drago da si ti to radio....a ti meni zauzeo 13-ti komentar????
    kazni se .-********************)))))))))))))))))

    avatar

    29.02.2008. (12:21)    -   -   -   -  

  • JJ

    alkione sad cijeli dan samo avijone gledam :)))))

    avatar

    29.02.2008. (12:41)    -   -   -   -  

  • Wish-master

    Ne letiš više nikako ?

    avatar

    29.02.2008. (14:24)    -   -   -   -  

  • alkion

    Veco: -:)*******))))))))))
    Dži: Onda kod tebe sunce sija. Ovdi kod mene neka magluština i sumaglica. Cijelu noć sam bio na radaru izbjegavajuć da me kaki tanker ili slično ne pokupi. Radio u ZERPU - men talijana k'o u priči...
    Viš: prije par godina sam na Krfu sreo neke prijatelje pilote iz Švedske i Italije i napravio sam panoramu iznad Krfa s nekim dvomotorcem hidro avionom. I to je sve od devedeset prve na ovamo...

    avatar

    29.02.2008. (14:45)    -   -   -   -  

  • Wish-master

    Da li piloti imaju neku starosnu granicu, zdrastvenu granicu ili neku treču granicu da ne lete više ? :)
    A profesori letenja da ne podučavaju više ?

    avatar

    29.02.2008. (15:11)    -   -   -   -  

  • qaya

    S obzirom kako dugo ne letis mozda ti je odgovor na Wishovo pitanje sad nepoznat pa se ,molim te nemoj ljutiti ak mu ja odgovorim. Piloti (profesionalni-sto znaci da zive od toga) imaju beneficirani radni staz. Sto se zdravlja tice duzni su redovno ici na preglede, ukratko do 40 e idu otprilike svake godine a nakon 40 ete idu na pregled svakih 6mj. Kontraidikacije su stroge. Ovi ostali, recimo tako, amateri (mali avioni-oprosti alkione na takvom pojednostavljenju kategorija) prolaze slicne preglede ali zdravstveni kriteriji nisu tako strogi.

    avatar

    29.02.2008. (17:27)    -   -   -   -  

  • alkion

    Viš: Gaya ti je otprilike odgovorila na jedan mali dio. Naime profesionalni piloti idu jednom godišnje na preglede. Zdravstveni kriteriji su dosta strogi ali naravno da s godinama i stjecanjem iskustva za po neke zdravstvene probleme opada kriterij. Tolerila se staračka dalekovidost i sl. što jednostavno spada u normalno starenje organizma. Svi problemi koji bi mogli utjecati na sposobnost obavljanja ove profesije automatski znače prestanak letenja i potrebno liječenje. Ukoliko se radi o nekoj bolesti koja se normalno liječi makon izlječenja se nastavlja s letjenjem. U suprotnom se ili mijenja profesija ili odlazi u invalidsku mirovinu. Nešto što Gaya nije spomenula - svi profesionalni piloti se stručno provjeravaju svake godine najmanje jednom (opet ovisno o iakustvu i naletu na dotičnom zrakoplovu). Polaznici se provjeravaju svakih mjesec dana iz takozvanih redovnih i vanrednih postupaka, a profesionalci s malim iskustvom svaka tri mjeseca, ostali godišnje. Neprolazak na ovim ispitima povlači za sobom zabranu letjenja do ponovnog uspješnog polaganja. Zabrana letjenja povlači za sobom ukidanje svih letačkih beneficija (beneficirani radni staž, letački dodatak i sl.) Svi piloti, također imaju obavezu određenog godišnjeg naleta na trenažeru zrakoplova na kome obavlja najveći broj letova. I ovo se naravno ocjenjuje i ovjerava u tzv. knjižici naleta i letačke osposobljenosti. Kako je to sve danas riješeno i koje su izmjene ja ne znam. Također ne znam kako je to riješeno za pilote amatere i članove aero-klubova... A što se mene lično tiče, ja sam prestao letjeti svojom odlukom devedeset prve jer nisam htio ni za čije tadašnje interese ubijati...
    Ponoćna: Ne traje to tako dugo da se vrat ukoči toliko. U stvari, ako si koncentriran, ako znaš što i kako treba uraditi onda se je lako opustiti i smiriti trzave i ukočene pokrete. A već u maksimalnoj trenaži skoro da i ne zabacuješ glavu - krajevima oka vidiš krila oba zrakoplova i to je već dovoljno za precizno održavanje potrebnih normi...
    Gaya: Hvala. Mislim da se od mog doba po ovom pitanju nije baš puno promjenilo. ...

    avatar

    29.02.2008. (18:21)    -   -   -   -  

  • Katja

    Hm, nisan pilot, al sati letenja iman ohohoho, struka mi je avijacija :)
    Svom ćaći nikad nisan uspila objasnit odakle ljubav između mene i aviona, a kad mu je unuk posta pilot putničkih tija me ubit jer nu, to je na me, ja san kriva šta mali nije izabra pametniji posal :)
    Nećeš ni ti nikom ko nije prova uspit objasnit čaroliju.

    avatar

    29.02.2008. (19:28)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    Skidam kapu za vještinu! Moj odnos prema visini - tamo mi samo misli lete. ;-))

    avatar

    29.02.2008. (19:31)    -   -   -   -  

  • alkion

    Katja: Sebiča, kakav jesam, ja ti ove postove pišem sebe radi i nekih svojih sjećanja. Čarolija je za mene, a tko voli nek izvoli, društvo uvijek dobro dođe. Kako vidiš u komentarima sam se baš raspisao. Čudno je to kako se čovjek nekih stvari nevjerojatno dobro sjeća...
    Bigice: zadnjih godina je tako i kod mene - prema visinama samo misli lete...

    avatar

    29.02.2008. (19:42)    -   -   -   -  

  • Wish-master

    Poštujem i cijenim tvoje odluke. Poznat mi je taj osjećaj.
    Ako san te ugnjavio sory :)I za kraj samo jedno pitanje:
    Da ti se sutra ponudi da letiš na putničkim zrakoplovima (malim,srednjim,velikim) -
    dal bi pristao ? :) Ili kraće: Dali ti se leti ? :)

    avatar

    29.02.2008. (19:45)    -   -   -   -  

učitavam...