Komentari

alkion.blog.hr

Dodaj komentar (34)

Marketing

  • Simona

    vrlo sam pažljivo pročitala tvoj komentar, ako se tako može nazvati:)))), kojeg si mi napisao
    i u svemu se slažem s tobom, što se tiče straha majke u odnosu na dijete
    moj sin ima 11 godina i drži ga to već neko vrijeme, poduže vrijeme s obzirom na njegove godine, barem tako mislim
    znam da je za pilota potrebno sve ono što si napisao
    međutim, kod mene se ne radi o strahu koji bi se odnosio na ljudski faktor
    bojim se tehničkih problema, da se tako izrazim
    otkazivanja motora i sličnih stvari...zašto se tako često dešavaju zrakoplovne nesreće?
    ja ga neću sputavati u njegovom izboru
    ali, ako zaista postane pilot, priznajem da ću umirati od straha do kraja života

    avatar

    15.02.2008. (10:24)    -   -   -   -  

  • trill

    Da sam ja u uredništvu ili barem njihov savjetodavni član ;), stavila bih ova tri zadnja tvoja posta na naslovnicu :)

    avatar

    15.02.2008. (11:28)    -   -   -   -  

  • edo

    Ničega se toliko ne trebamo bojati kao straha.

    avatar

    15.02.2008. (13:06)    -   -   -   -  

  • alkion

    Simona: odgovorih ti opet kod tebe...
    Trill erice: Dobro je da nisi. Ja ovo sve pišem po sjećanju iz svog letačkog dijela života. Ne znam do koji je spoznaja stigla današnja znanost i Psihologija ličnosti pa ovo moje pisanje treba uzimati s rezervom i dozom kritičnosti...
    Prangeru: namjerno nisam pisao o strahu kao pozitivnoj pojavi. Strah je vrlo često razlogom etičnog i moralnog ponašanja (strah od osude i reagiranja okoline), strah je i razlogom pridržavanja nekih normi, načina i elemenata uopće u životu (ne radimo stvari koje nas mogu ugroziti ili ugroziti druge osobe). Naravni nisam pisao niti o panici kao jednom od mogućih ponašanja u strahu. Htjedoh reći: s ovom tvojom konstatacijom se slažem samo u po nekoj situaciji, ali svakako strah smatram vrlo potrebnim svakoj osobi...

    avatar

    15.02.2008. (13:17)    -   -   -   -  

  • Elyca

    evo...ja priznajem da me je strah sebe same....a sve ostalo nekako kontroliram
    a najviše me je strah...a znaš već čega :-*****))))))
    P.S. Odličan post!

    avatar

    15.02.2008. (13:43)    -   -   -   -  

  • alkion

    Veco: a mene ti je najviše strah od gubitka vremena. Valjda zato ne volim dugo spavat, ne volim jesti i skoro uvijek negdje žurim i nikada ama baš nikoga ne čekam niti onih akademskih pet minuta (ako ne dođe kad se dogovorimo ja odoh dalje po svome bez pardona)...

    avatar

    15.02.2008. (14:01)    -   -   -   -  

  • Elyca

    (akademski ti je 15 min...psssssst)
    al ne plaši se...ja nikad ne kasnim :-))))

    avatar

    15.02.2008. (19:58)    -   -   -   -  

  • alkion

    Ponoćna: namjerno nisam pisao o fobijama jer ipak nemam toliko znanje iz psihologije ličnosti. Pogotovu ne znam puno o načinu liječenja ovakvih vrsta strahova. Nažalost ovi strahovi su najčešće iracionalni i jako je teško doprijeti do ishodišta i uopće razloga njihovog nestajanja. Recimo vrlo interesantno je da se fobija od pasa vrlo često povezuje s djetinjstvom u kome se netko igrao s djetetom tako da mu je u facu iznenada nabacivao kosu. To se kasnije pretvara u stječeni stalni strah jer pas slično nastupa i u napadu i u radosnom trčanju prema nekome...
    Veco: More to bit i akademska godina, al' ja ne čekam i gotovo. Naravno, kako sam bivši pripadnik OS (oružanih snaga) to sam odgajan da je lični primjer osnov dobrog odgoja. Tako i ja, poput tebe, ne kasnim nikada...

    avatar

    15.02.2008. (20:46)    -   -   -   -  

  • exPataren

    koliko ja znam..postoje strah i anksioznost. ovo prvo valja i korisno je. tjera te da razmisliš i da ne srljaš. i čuva ti glavu.
    a ovo drugo, anksioznost..e jebaji ga...ono je povezano s tjeskobom, strahom šta će biti u budućnosti..i nije dobro. jok. treba biti cool...a šta bude sutra..jebaji ga..pomiriti se treba s tim

    avatar

    16.02.2008. (08:23)    -   -   -   -  

  • provi

    dobro, sad je i službeno, nikada od mene pilot :))) imam fobiju od visine, na žalost. pogled s drugog kata za mene već predstavlja veliki problem.
    strahove imam, kao i svi normalni ljudi. ali mislim da ih uspješno kontroliram za sada.
    odličan post, ali oni crteži sa strane su savršeni. :)))

    avatar

    16.02.2008. (13:29)    -   -   -   -  

  • triesduja

    1x na tvom blogu...

    lijepo je ponoviti gradivo iz psihologije, a k tome i korisno! za onoga tko se nikada nije susreo sa ovim podacima...

    na mom blogu: priče iz školskog busa "triesduje", a najnoviji post o istinitoj situaciji prije nekoliko dana...

    avatar

    16.02.2008. (13:51)    -   -   -   -  

  • Elyca

    sad vidila crtež!
    odličan je...
    a i komentar br 13 me čekao?
    ...nego!...ti ne kasniš nikada'''...a ja te godinu dana čekam ...znaš već gdje :-))

    avatar

    16.02.2008. (19:31)    -   -   -   -  

  • alkion

    Patarenko: ja ovdje pričam o strahu kao nečemu što karakterizira svakog čovjeka i na neki način može se reći, kao o nečemu što je normalno. Namjerno nisam ulazio u priču o strahovima koji zalaze u psiho-patogena ponašanja. To bi me odvelo u područja psihologije ličnosti za koja nemam potrebna znanja. Ja sam u postu na najednostvnije mogući način i najkraće koliko je to moguće dao sliku kako smo mi nastavnici letenja tumačili strah, a na kontu toga vršili procjenu polaznika i po potrebi djelovali prema polaznicima.
    Razumise Nikad ne reci nikad. Inače, kako znam iz iskustva da ste vi žene puuuno hrabrije u zrakoplovu, znam i da bi od tebe bio vrlo dobar pilot. Što se straha od visine tiče, to ti je jako čudna stvar. Ja recimo imam vrlo jak strah ako treba stati na ivicu zgrade ili neke jame bez ograde, a dok sjedim u sjedalu zrakoplova bez imalo straha ga okrenem naglavce i visim na vezama... Valjda to ima neke čudne psihološke razloge...
    Trdesdvojkice: hvala na prvoj posjeti i dobro došla. Bio kod tebe i pročitao...
    Veco: crtež sam crto davnih sedamdesetih godina. Koliko se dobro sjećam crtano je u kanjonu Paklenice ispred one vertikalne stjene gdje se pentrače nekamo gore. Cura gledala s čuđenjem a meni posle izgledalo k'o da je strah. Sa strane je mala i kratka retrospektiva mojeg nekadašnjeg likovnog nadahnuća (sve je obična olovka ili kemijska) ... A, ak' ne dojdem na vrijeme onda to obično znači da nećem ni dojti ... znaš već zašto (zbog onog: znaš već gdje? - Rudek me jako uplašio poznavanjem tvojih stavova glede artikala... znaš već gdje...)

    avatar

    16.02.2008. (19:53)    -   -   -   -  

  • Elyca

    a što si jadni plašljiv ...c c c c c cc...kazni se .-****))))
    hahahahaha

    avatar

    16.02.2008. (21:07)    -   -   -   -  

  • triesduja

    stvar koja nam je zajednička? hm. to da proučavamo psihologiju i na ljude gledamo s psihološke strane?

    avatar

    16.02.2008. (21:37)    -   -   -   -  

  • inspektor Clouseau

    Mene je strah ovakvih postova :))

    avatar

    16.02.2008. (22:34)    -   -   -   -  

  • Wish-master

    Lako je biti mlad faker - teško je biti star-faker. Jel ima veze sa strahom il san falija temu ? :):):)

    avatar

    16.02.2008. (22:40)    -   -   -   -  

  • alkion

    Veco: kažnjavam sebe i tebe :********)))))))) A, znaš i sama da je straj velki vrag??? Nije zaludna ona narodna: "Ako kucaš Vragu na vrata, netko će ti sigurno otvoriti..."
    Trides dvojkice: Ma neeee, daleko je prozaičnije, ali o tom kad dođe pravi trenutak...
    Clouseau: čast mi je pozdraviti višeg inspektora na ovim stranicama. Malo me oprala nostalgija pa sam se bacio u sjećanja iz mladih dana. Možda je ovo sve već poodavno znastveno zastarjelo - dakle nema razloga za strah...
    Viš: da se mene pita (a ne pita me se već pooooodaaaavno) ja bih ipak izabrao mladost (barem po ovom pitanju)... više puta u manje minuta...

    avatar

    17.02.2008. (00:17)    -   -   -   -  

  • triesduja

    letenje! wow! od uvijek mi je želja jednom skočit s padobranom... pa valjda i hoću, jednom...

    a po tvom mišljenju, što nam je to zajedničko?

    avatar

    17.02.2008. (09:49)    -   -   -   -  

  • alkion

    Trides dvojkice gdje ćeš pilotu govoriti da želiš skakat padobranom??? Molim te lijepo, a kome može pasti na pamet izaći iz zrakoplova koji je potpuno ispravan, koji još k tome i fino leti zrakom. Pa onda još i do zemlje visjeti na nekih par kusi konopčića tako tankih da ih skoro ne vidiš???

    avatar

    17.02.2008. (09:56)    -   -   -   -  

  • triesduja

    11.3??

    avatar

    17.02.2008. (10:07)    -   -   -   -  

  • stopalce

    eee, svaceg sam sa ja u zivotu plasila, pa sam opet (z)gresila..:))

    avatar

    17.02.2008. (10:20)    -   -   -   -  

  • stereokemija

    sviđaju mi se ovi tvoji edukativni postovi. A, ovo za hrabrost nisam znala, ja sam od onih koji su mislili da su hrabri oni koji se ne boje!: )))
    Ja sam imala saobraćajku, pokupio me je auto, prebacio preko haube, i pobjegao...imala sam neviđenu sreću da mi ništa nije bilo, sem što sam se ugruvala...iako su prošle godine nakon tog događaja, ja sam se dugo bojala prelaska ulice, bukvalno me je znoj oblivao....i, onda jednom u Parizu, na trgu Concord, gde nisam znala iz kojeg pravca koji auto dolazi i tko ima prednost, a pri tom sam bila u društvu jednog dečka koji mi se sviđao i nisam želela da vidi da se bojim, samo sam duboko udahnula , stisla zube , koncentrisala misli...zapravo, direktno se suočila sa strahom i tada je nestao!Izgleda da je to najbolji lijek...oči u oči!!! pozdrav!: )))

    avatar

    17.02.2008. (14:28)    -   -   -   -  

  • qaya

    Strah od visine i strah pri letenju nemaju gotovo nista zajednicko. Kod straha od letenje u osnovi je osjecaj da nemamao, kao putnici, nikakvu kontrolu nad onim sto se dogadja. Kod straha od visine, stojimo na rubu litice, sve ovisi o nama. Znam vise pilota koji pokazuju gotovo nerazuman strah prilikom planinarenja (ovdje mislim na Alpe a ne na Marijan ili Sljeme) a da ih s druge strane strasno zabavlja turbulencija u kojoj ti se odjednom salica za kavu nadje u visini ociju... Osjecaj da mozes i znas kontrolirati strah je osobina potrebna za pilote (no za to, naravno postoje i trenazni sistemi u kontroliranim uvjetima) a da pri tom strah od visine nema vecu ulogu. Dakle ako se netko boji visine ne znaci da ne moze biti pilot. A majci koja se boji za dijete, sto reci? Za djecu se treba bojati uvijek a najcesce kad sjedju u auto a ne avion..Avion je najsigurnije prometno sredstvo ak ne racunamo cipelcug...
    Dobar blog (mozda malkice suhoparan al sa komentarima se stvar popravlja). A i slikice definitivno popravljaju dojam kaj se tice emocionalne inteligencije.Krasne su.

    avatar

    17.02.2008. (18:11)    -   -   -   -  

  • qaya

    Hm, da procitala sam i onu tvoju opasku da se zene navodno lakse snalaze u magli..Jel to ono : ''..kao guske u magli..''he,he..Al to nisi ti rekao vec ja. Mada sam zensko, od glave do pete..

    avatar

    17.02.2008. (18:17)    -   -   -   -  

učitavam...