Komentari

borut.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • Sefica

    To je pozitivna stvar i vidim da su u novu godinu usle s puno dobre pozitivne energije;)))

    avatar

    24.01.2008. (17:56)    -   -   -   -  

  • Juliere

    Eh sad nam Vesna treba dati svoju verziju!!!!
    I Joncica svoju :-) da bude zabavnije...

    avatar

    24.01.2008. (18:06)    -   -   -   -  

  • Vinci

    dječija posla! :))

    avatar

    24.01.2008. (21:17)    -   -   -   -  

  • borut

    vesna
    e to vam je bilo ovako:
    mi nismo dizali nikakve satore, vec smo vezali konop izmedju dva stabla, uzeli od kuce deke koju su nam dozvolili (ili ne) te ih stipalicama spajali i tako pravili satore. Ne bih se mogla sjetiti koji je bio razlog ali mlatili smo se nemilosrdno. Stake, koje su tada bile samo drvene sluzile su nam za rusenje tudjeg satora, a onaj tko je ostao u njemu dobio je po kostima.
    Medjutim, nitko od roditelja se nije mijesao, samo oni iz prizemlja i to zato sto sam njihovim kcerama rekla da su seljanke. Ali ti ljudi su jos uvjek bili odlazili obradjivati svoju zemlju negdje na Dolenjskem izmedju Ljubljane i Novog mesta. Pa sta su nego seljaci. Bog im da pokoj duse, ne mogu citati oce redke, inace bi se opet uvrijedili.
    Ali nije se tu stalo. Da li znate kako su postali grafiti? Janez P. je bio strucnjak za te stvari. Dimom od svijece je na stropu u podrumu napisao cini mi se ovaj tekst: VESNA JE BUDALA I HANIKA TAKODJER. Mozda jos i danas na stropu u nasem podrumu "zivi taj grafit".
    O druzenju u nasem susjedstvu mogli bi pisati i kratke price. O sijamskim mackama, o tome kako je Dusko uleteo u sobu kroz staklena vrata i od tada je poceo mucati, o tome kako smo brat i ja pravili kazaliste na skalama u stubistu i naplacivali ulaznice, zbog cega su nas roditelji grdili...Joncica i ja smo, uz izvjesnu pauzu, cijeli zivot zajedno. Iako nas vec trideset godina djele razdaljine, to nije ni malo utjecalo na nase druzenje cak nas nadolazece godine i vise zblizuju.

    avatar

    24.01.2008. (21:55)    -   -   -   -  

  • beatrice

    super je ono stvarno cool naš posjeti i ti moj blog http://bercek.blog.hr

    avatar

    24.01.2008. (21:59)    -   -   -   -  

  • borut

    vesna
    ha, ha, ha zaboravila sam napisati da je nasa kuca imala prizemlje i tri kata, a na svakom katu dva stana. Sva djeca smo bili slicog uzrasta i bavili smo se svim i svacim. Izmedju ostalog isli smo skoro svi u glazbenu skoli. Pocet cu od treceg kata na kojemu sam ja stanovala. Ja sam ucila violinu, moja sestra violoncelo, a brat nesto malo flautu. Prestao je jer su ga "stavljali sa zenskama", a on je onda bio "zenomrzac" pogotovo debelih djevojcica, a bas takva je sjedila pored njega. Susjedni stan Tanja harmonika, Ljilja violina, kat ispod nista, osim sto su oni iz stana broj 6 kupili od Joncicinih roditelja klavir, koji im je sluzio za ukras. Onda Joncica klavir (imala je novi), a njen brat bubnjeve. On je i najdalje dosao, kao mladic je svirao u nekim grupama. Pored njih Dusko, onaj sto ga je sluskinja jurila po stanu pa je proletio kroz zatvorena, staklena vrata i od tada je mucao, ali ga to nije smetalo pri sviranju violine. Oni iz prizemlja su svoju sklonost umjetnosti izrazavali grafitima po podrumskom stropu, a oni do njih nisu imali vremena, jer su imali poljoprivredno zemljiste.
    Kako su nasi roditelji ostali normalni???

    avatar

    24.01.2008. (22:10)    -   -   -   -  

  • aquaria

    Zanimljive stvari čovjek nađe kad se malo vrati u prošlost :) Pozdrav veliki! :)

    avatar

    24.01.2008. (23:58)    -   -   -   -  

  • jončica

    Kako nas usmerjajo misli in kako se prepletajo slučaji.Pred nekaj dnevi je naša prijateljica ,ki je "posodila" svoje palice s katerimi si je pomagala pri hoji,in so bile naše "orožje" praznovala svoj ... rojstni dan.Kot vsako leto sem ji odnesla rože.Obujali sva spomine in "analizirali" tudi otroško vojno.Res smo se mlatili starši pa so opazovali bitko z balkonov.Grafite , ki jih je pisal njan brat so po nekaj letih prepleskali.Njej so morali priskrbeti nove bergle.Pred bitko smo se vsi otroci družili in hodili v kino skupaj tudi po deset nas je bilo v "vrsti".Brez -mirovnega procesa- smo se po daljšem obdobju ignoriranja spoprijateljili .Res so starši odigrali dobro svojo vlogo saj se niso prav nič vmešavali in prepustili vse nam...kako strpno in modro! Kar pol stoletja je že preteklo od takrat ,mi pa smo ostali prijatelji brez podpisa" mirovne pogodbe" ha, ha.

    avatar

    25.01.2008. (09:32)    -   -   -   -  

  • Klara

    ja sam se udala za dečka iz susjedstva
    s kojim sam u djetinjstvu često ratovala

    avatar

    25.01.2008. (09:32)    -   -   -   -  

  • jončica

    Pa še dodajam, da sem pred nekaj dnevi Duškovi ženi, ki je moja soseda in tudi vajina prijateljica pripovedovala zgodbo o Duškovem plavalnem skoku skozi steklena vrata njegove sobe, ko je bežal pred svojo varuško.Ona pa je tekla za njim s hrano, saj je bil čas kosila, pa ni hotel jesti.Da sem pripovedovala to zgodbo Duškovi ženi je povzročila varuška, ki je pazila name in mojega brata.Po štirih desetletjih je dobila mojo tel.št. in me poklicala.Tudi ona ima živo v spominu naše vragolije in se spominja naših glasbenih talentov vključno z Vesninim petjem od tretjega nadstropja do izhoda iz bloka.Naša varuška ima vnuka, ki nosi ime po Dušku.Kako je velik svet v bistvu majhen in mi smo vsi ena velika družina tega sveta.Da bi se le vsi člani te velike družini prijazno razumeli...Pozdrav vsem!

    avatar

    25.01.2008. (20:52)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...