Komentari

vaseljena.blog.hr

Dodaj komentar (24)

Marketing

  • lolina

    ovo je za diskvalifikaciju ,+2500 znakova , ali ...probala sam ;)))

    Ide Miljenko Jergović ulicom i sa druge strane ulice primijeti Lolinu.Čim ju je ugledao odmah mu je bilo slabo.Osjetio je kako mu se steže bačakra negdje između jajca i guzice.
    Znao je da ta mala rospija već dvije godine kenjka po blogu kako je njegovo remek djelo kupila u supermarketu izloženo na Ledo škrinji pored blagajne .Zamišljao joj je na licu podsmjeh o tome kako su mu Dvore od oraha hvatale zdepaste ruke krmeljavih i raščupanih
    domaćica trpajući godine njegovog mučnog pisanja u vrećice sa kruhom i jeftinom salamom.
    Sprdala se da su mu knjigu kupovale babe misleći da su u njoj recepti za pite od oraha .
    Odlučio je kako joj neće doviknuti da je pozdravi mada bi ju rado tresnuo dlanom ravno u taj njen umišljeni nos .ali ona je pogledala na njegovu stranu ulice i primijetila ga.
    Vidi ju ;vražja ženska,ta sve vidi ;pomisli Miljenko gledajući Lolinu u nerc bundi kako živahno cupka prema njemu preskakujući
    tramvajske tračnice .
    Ljutnju mu polako zamijeni neka neobična mješavina osjećaja.
    Krenuo je prema njoj ; ne bi bilo loše da ju za kaznu kresnem i izbijem joj svu tu bezobraštinu .Takve zaslužuju da im se pokaže i utjera … da vidi što je muško ;mozgao je Miljenko…
    -di si Lolina ba šta ima
    - ma joj Čupko naj me niš pitat danas sam sva nekak, kaj ja znam.
    -A jel čitaš štogod Lolo?
    - ma znaš kaj Jergo , ja sam one tvoje orahe kupila. I onda sam ih malo čitala pa sam ih vratila u dućan natrag, da mi kužiš ono ne vrate nofce. Ja to više nisam mogla čitat.

    _?!?

    Miljenko osjeti kako ga napušta jebački poriv ;
    jedva se suzdržavajući da je ne uhvati za vrat i počne daviti nasred Ilice pozeleni u licu
    - slušaj ti mala , bezobrazna si ko pokvarena turšija!!!

    Lolina se naceri – pa kaj oćeš čovječe ?!,
    -skužila sam stranicu na kojoj si ti prestao pisati , pa sam ja onda prestala čitati.Uostalom
    nisam mogla više mogla čitat kad sam ti vidla fotku na korici knjige. Si ti normalan?. Mislim ono ne , kaj nisi našel nekog zgodnog dečka za fotku . Mislim ono kak si ti sebi zamislil da bum čitala knjigu kad mi se pred očima non stop pojavljivala tvoja dlakava faca.
    Ono, bil mi je film da si ti ona stara baba.Iz Dubrovnika , kaj ne? Kad se već nisi prisličil onom malom iz Sarajeva.Onom kaj je fukal onu…

    Miljenku Jergoviću svega je bilo dosta .Loline , njenog podjebavanja ,knjige , oraha i Nemanje . Njega pogotovo.Njezinog najdražeg prijatelja kojeg se sjetio kad je ugledao Lolininu skupocjenu bundu.Taj voli krvoločno skupe stvari,mora da joj je on to kupio.Nemanja mu je pogotovo išao na nerve,možda i više nego ona i odjednom padne mu na pamet ;znam kako ću kazniti te zagrebačke umišljene Face i strgne svom snagom bundu s Loline .
    Lolina počne vrištati svom snagom
    Bunda !! Bunda!! Pravi nerc! To je pravi nerc idiote bosanđeroski!
    U tom trenutku odnekud se stvorio Luka Oman koji brzo podmetne svoj zaštitni znak , transparent plakat „spasimo piliće“ Miljenku Jergoviću pod noge .Ovaj se stropoštao na tračnice.Nije prošao ni treptaj oka kada se stvori tramvaj nad tijelom Miljenka .
    Ispod plavog ZeTa virila je samo kosa.
    Lolina je pobjegla glavom bez obzira sa čudom spašenom bundom,aOman se skljokao u nesvijest jer mu se učinilo da pod tramvajem vidi truplo sa runom crne ovce.Ni u snu Oman nije mogao pomisliti da će ubiti nercom prerušenu ovcu...

    avatar

    18.01.2008. (03:24)    -   -   -   -  

  • Herostrat

    Jel' se ovdje može glasati gospar Nemanja? Dakle, ako izostavim svoj uradak (a teškog srca ga izostavljam) moj favorit je priča gospara Haltera Skeltera: "Suze liju plave oči". Lijepa pripovjedačka niska sa upečatljivim završetkom. Dojmljivo :)

    avatar

    18.01.2008. (08:11)    -   -   -   -  

  • markiz

    NOSFERATU

    Ide Miljenko Jergović ulicom i sve me nešto rajca da ga jebem u šupak.
    - Nemoj markiže, govori mi jedan novinar, Milenko nije ljubitelj anala.
    - Ali on je već ušao u anale, uzvratih zbunjeno.
    - Vidi, nastavi njegov kolega iz redakcije, on se često sa svojom dragom igra "Trnoružice".
    - Što je to pobogu?
    - Navodno je njegova žena dobila neki tekst na lehturu poslije čega je potpuno šenuo.
    Rekoh da sam već primijetio njegove neobičnu sklonost prema djevojčicama, ali ova informacija mi je potpuno raspalila maštu.
    - Pričaj žurnalisto, ne oklijevaj!
    - Obično bi Milenko poslije noći iznurujućeg pisanja padao u postelju kao mrtvac. Njegova draga ga je pokušala potaknuti na snošaj halterima, seksualnim pomagalima, ali Miljac kao da je prestao disati. Dozlogrdilo njoj čekati pa se dohvatila posla, nekog opskurnog štiva koje joj zaokupi pažnju. Vidjela ona da tu ima života, da sve pršti od energije i uskoro prestala zvati Miljca u ložnicu. Prođe nekoliko dana i Miljcu postade čudno kako ga ona više ne zove u krevet. Prišulja se stari lisac sobi, kad ima šta vidjeti – njegova draga raskrečila noge, u rukama drži rukopis i dahće, kao da očekuje kozmički orgazam. Milenko pukne, istrgne joj rukopis iz ruku i pobjegne u ćenifu.
    - I što se onda dogodilo?
    - Sjedi on na ćenifi, sjedi i čita, kadli mu se upali lampica! To je ono što mu je falilo!
    Vratio se u sobu i naredio dragoj da glumi mrtvu djevojčicu na odru. Ova nije mogla vjerovati, rekla mu je nek' se nosi u tri pičke materine poremećene i poslije toga zaspala. Ali Miljcu se digo. Poput Nosferatua je pričekao pravi trenutak da se prišulja dragoj koju je natrljao pekmezom i počeo lizati. Uskoro je svršio u svoje duge gaće «Nada Dimić».
    - Ako sam dobro shvatio, Milenko se pali na leševe na kojima se poslužuje hrana?
    - Da, uzvrati žurnalista, na taj način ispunjava svoje seksualne maštarije i uvijek je sit.
    - A zna li njegova djevojka za taj igrokaz?
    Žurnalist se uzvrpoljio, pružio mi je ruku i rekao da žuri na presicu.

    avatar

    18.01.2008. (09:44)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Da, može, dragi Hero.
    Lijepo od tebe - jedan glas za Helter; helter je gospoja, ne gospar, no svejedno će joj biti drago.
    Ne bih smio odavati favorite, ali, za sada, mogu ti kazati, Leb, ti i Brod u boci, svak na svoj način, prednjačite. Jasno, ovaj markantni Inhibitorov opus ne želim ni spominjati...
    K vragu, to je ipak kao da mater pitaš koje joj je dite najdraže!

    avatar

    18.01.2008. (09:48)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Ako

    Išao onomad Milenko Jergović, od milošte zvan 'Minja Dušik', Knez Mihajlovom ulicom, polahko, s noge na nogu, kontajući sve tako o predavanju u Srpskom književno-filosofskom društvu "Filokalija", Njegoševa 34, koje ima da održi pod naslovom "O pesničkom umeću kao umetanju pesnica", u suton, sutra, na Duhove, iljadudevetstotitina i devete godine.
    Ide tako, klasik, i misli, dakle radi dve radnje istovremeno, pa će samome sebi u bradu, gustu, jednu od onih što se nosi punim poprsjem, kako i dolikuje klasiku: Bog da mi dušu prosti ako ja znam šta mi valja govriti. A i da znam, kojim jezikom da govorim? Jer vidite, srpski je strašno zamršen jezik. Na primer, vremena. Koliko bre vremena može samo da se nađe u srpskoj gramatici, ih, toliko ih nema ni u ruskom, a ruski, eh, vi, ruski je jezik ogroman i neiscrpan, kao ruska duša i stepa, dumao je klasik Milenko Jergović idući Knjaz Mihailovom ulicom. Evo da ilustrujem šta sam 'teo da kažem:
    Ko prvo, u srpski imademo prošlo neodređeno vreme. Naprimerice, u rečenicu:
    Onomad sam išla na pijacu da kupim zejtin.
    Onomad je prošlo neodređeno vreme. Je l' tako? Tako.
    Ondak, buduće neodređeno vreme. Recimo, u rečenicu:
    Stojane, ka' ćemo beremo kukuruz? Lakom ćemo, Milenija, ima bre vremena.
    Lakom je buduće neodređeno vreme.Tako.
    Na kraju, prošlo buduće vreme, kao najzanimljivija specifičnost srpskoga jezika.
    Onomad vija domaćin prase po šljiviku. Prase skiči, beži oko šljiva ranki - Na šljive ranke tvoja nedra mirišu/ za njima momci uzdišu... - a gedža ga juri, kliza se po blatu, pada, nervira se, i lakom da ga uvati za zadnje noge, kad prase skikne i šmugne ispod žicu u komšijino dvorište! Seljak baci šajkaču u blato, pljune ustranu, i prokune, onako, iz duše:
    - E, jebo sam te, kad te uvatim!
    To je prošlo buduće vreme.
    Jeste.
    Srpski je strašno zamršen i bogat jezik, pomisli klasik Milenko Jergović zvan Minja Dušik, i uđe u galeriju "Singingdunum".
    Tu je bilo mlogo lepih slika koje se čoveku urežu u memoriju i kolektivno nesvesno, pa ih se rado seća i nemoš da zaboravi.
    Ako.

    avatar

    18.01.2008. (10:36)    -   -   -   -  

  • dr. lebowski

    Nemanja, ako dopuštaš nadogradnju tvoje crtice o mesnici. Ulazi Miljenko Jergović u mesnicu ki kaže: Trebate li svinjsku glavu.

    avatar

    18.01.2008. (10:59)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Ha, ha, briljantno! Ne da dopuštam, nego ćemo zajednički potpisti tu, unplugged verziju; dakle:

    Ide Miljenko ulicom i uđe u mesnicu 'Kurac od ovce', mesara Stjepana Zimšeka.
    - Dobar dan., pozdravi Jergović.
    - Dobar dan., odzdravi mesar Štjef Zimšek.
    - Trebate li svinjsku glavu?, upita Miljenko Jergović.
    Mesar ga dugo gleda i nemre bolivit.

    i/ili

    Ide Miljenko ulicom i uđe u mesnicu 'Kurac od ovce', mesara Stjepana Zimšeka.
    - Dobar dan., pozdravi Jergović.
    - Dobar dan., odzdravi mesar Štjef Zimšek.
    - Trebate li svinjsku glavu?, upita Miljenko Jergović.
    Mesar ga dugo gleda, nemre bolivit da tako nešto čuje, jasno, i vidi, i to vrlo jasno, pa odgovori:
    - Ne hvala, imamo već jednu.
    Jergović ga dugo gleda i nemre bolivit.

    Zapravo, Lebe, mislim da je ovo sasvim novi konkurs.
    Nakon natječaja: Ide Miljenko Jergović ulicom i..., raspisat ću natječaj s temom: Ulazi Miljenko Jergović u mesnicu i kaže: Trebate li svinjsku glavu. Mesar...
    Mislim da je to ingeniozan početak! Kaj veliš?

    (Idem sad do Predsjednika RH. Čujemo se popodne.)

    avatar

    18.01.2008. (11:12)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    ubistvo na strani prvoj

    ide Miljenko prugom i gori mu cigara. miljenko se, naime, jos uvijek, sa svojih 40-ak godina i bradom klasika, ne usudjuje da pripali pred starom majkom. dan je svez, sneg kopni, a oblaci bi dali odlicnu scenu za kakav film o Auschwitzu. miljenko zvera okolo i znoji se od uzbudjenja: bez ovog gerliskog pusenja uz prugu citav bi njegov zivot bio dupke ispunjen prazninom u ovom smrdljivom i nedruzeljubivom gradu..
    odjednom, kao sto je to uvek slucaj kada se neocekivano zivot racva na dve strane, pred miljenkovim budnim pogledom vodjenim ovoga puta nepogresivim njuhom zagrobnog bernadinca- naklonjenom pre svega jadnim bednicima kojima vise kako su vec mrtvi nije za pomoci - otkri se uzasan prizor. u jendeku pored pruge, napola prekriven snegom i ogrnut neizdrzljivim bazdom, koji se miljenku, na sopstveno uzasavanje, nekako dopadao, lezao je dostojanstveno i nekako zivahno - valjda zbog hiljada gamadi koja je u pravilnim pokretima gmizala celokupnim torzom - vec pred crvima poklekao lesh. prizor u neku ruku velicanstven, pomisli miljenko. "porozno tijelo, besmrtan stoff"- promrlja pesnik samome sebi u bradu i brkove, na kojima se pocelo skupljati inje- plodovi ubrzanog vlaznog daha umetnikovog uzbudjenja.
    ne oklevajuci i verziranim pokretom miljenko odbaci cigar i zaprti lesh na krke-dzake. sta se nadalje desava imacemo prilike citati u njegovom sledecem fiktivnom romanu-noveli.

    avatar

    18.01.2008. (11:33)    -   -   -   -  

  • tessa k jutarnja

    KUBURA

    Ide Miljenko Jergović Jergović ulicom sav pesinav i deverli glave. A deveri ga koliko još hrsuza ima u dunjaluku (Zagreb op.p.).
    No kad skrene dilber u bezistan, dođe mu merak; naleti Miljenko na dućan (tur. dükkân), koji je bezbeli, prodavnica oružja.
    Pa gleda on kuburu kroz otvoren pendžer, a gleda kubura njega. I sve tako ašikuju Miljenko i kubura i sve tako igra Miljenku srce junačko, a i brk i brada mu...
    Zlata vrijedi ova Kubura, misli se junački hrabro, koliko ću sad tek glava moći tjedno ustrijeliti.
    Pa kroz otvoren pendžer zaište kuburu.
    A hrsuz će zagrebački:
    "Evo ti efendija. Ubij se."

    avatar

    18.01.2008. (12:25)    -   -   -   -  

  • crkotica

    CRTICA;
    (Jučer, rano popodne)
    Eno, ide i Miljenko Jergović ulicom. Pa, svi su se danas sjetili u grad. Pokraj njega žena u ljubičastom kožnom mantilu. (Ostatak sam dana razmišljala o ljubičastoj koži i pitala se koju li je to beštju odrala.) Idu oni tako, u smjeru juga, tamo gdje sunce sija jače, gdje su ljudi visoki, preplanuli i imaju zdrava zubala.

    avatar

    18.01.2008. (13:39)    -   -   -   -  

  • halter skelter

    Miljenko ili Nedaće nevinosti

    Ide Miljenko Jergović ulicom i misli. Prosto tako naviko; da ide i misli, misli i ide, nekad više misli, a manje puta prijeđe, nekad prijeđe silan put, a kad ono ništa smislio nije, ali – „Bog je velik i zna sve putove i sve koji njima hode, koji su hodili i koji će hoditi“. Dopade se Miljenku ova misao. Istina, nije to baš bila prava misao, ali joj je dosta nalikovala. „Dobro je“, pomisli Miljenko mišlju boljeg pisce, „upalit će“. Nasmije se Miljenko potiho i započe novi roman.

    „Slučaj“

    Ovih sam dana otjerao svoju dragu. Učinio sam to oštro, najgrubljim riječima, ne bih li joj prištedio boli. Kada je otišla, poželio sam čašu, da je iskapim do dna, a zatim bih onako slomljen prošetao obalom rijeke. Noću, to bi svakako moralo biti noću. No mislim da o tome ne treba govoriti. Zamislimo radije ovakav slučaj:

    Jedan intelektualac preko oglasa objavljuje da mu je hitno potrebna knjiga, recimo „Uvod u psihoanalizu“. Potencijalni prodavač, javivši se na oglas, postavlja kobno pitanje čemu će dotičnome građaninu knjiga služiti. Vlasnik je knjige, naime, zapao u novčane poteškoće i ne imavši drugog izlaza odlučio je knjigu prodati anksioznom intelektualcu. No istodobno, i čak i predvidivo, je zbog minulih događaja bio do strasti za nju vezan i želio je da dospije u prave ruke. Takvim upitom do krajnosti iznerviran, intelektualac odgovori da je iz knjige namjeravao izrezivati sličice. „Ah, oprostite", odgovori siromah, "sličice sam već odavna izrezao ja.“

    Osjeti Miljenko da je zagrabio u zeitgeist i nešto kao da ga ugrize za srce.
    Dopiše: Zla bijaše njihova kob.

    avatar

    18.01.2008. (13:55)    -   -   -   -  

  • Akuzmata

    Ne bih da sam partibrejker, ali reći ću:
    neke priče su zbilja smiješne, vrlo dosjetljive, sve je skupa živahno i razigrano, ali sve u svemu preveć jednosmjerno: gorčina je tu i zluradost, podlo energiju crpi, i kompetitivni element pride, te bih čak povukao svoje drek-priče da poslije jebanja ima kajanja. Ipak me se slabo tiče taj Miljenko Jergović - zapravo mi se živo jebe za njegove pisanije i ina djelovanja. Dobro je pružiti otpor bahatoj bagri, ali ne valja upasti u bunar tog otpora - to bagra i priželjkuje. Ne ubijte me, samo velim što mi iza glasa stoji.

    avatar

    18.01.2008. (14:00)    -   -   -   -  

  • svijet u boci

    Svijet ili brod, uvijek nas miješaju dođavola;) Moj glas za dr. Lebowskog, iz razloga što očekujem da uzvrati istom mjerom, a sve u ime zajedničkog dobitka na kladionici, kad smo pili na račun toga što smo se kladili kontra naših....))

    avatar

    18.01.2008. (16:26)    -   -   -   -  

  • Akuzmata

    CIPELARENJE

    Ide Miljenko Jergović ulicom, ruke zario duboko u džepove, pretovaren mislima čiji se višak nakupljao u tamnim natečenim podočnjacima - brada mu guta mjesečinu, gleda pred sebe i žustro grabi; gledamo ga nas trojica s ograde kroz kolutove dima, cimamo jedan drugoga laktovima, jel' to Jerga, jest, Jerga je, pogledavamo se zavjerenički, pa kao po naredbi (a i ne bijaše to drugo doli unutrašnja naredba) odbacimo opuške i hop! s ograde pa za njim, mučaljivi, krupnim koracima, srdaca sve nemirnijih, niz dvije ulice, pa niz treću, i već mu bijasmo sasvim blizu, koliko je od kandelabra do kandelabra, dahtavi i drhtavi i uzavreli, i sjene ga naše dotakoše kadli on iznenada potrči svom snagom i arlaukne U pomoć!, a mi ga umah sustignemo, uspjenjeli, posve unezvjereni, pa ga oborimo na pod i stanemo ga žestoko cipelariti, a on zaplače, zaplače gorko, vapijući Nemojte, ljudi, nemojte, i mi ga udarimo još pokoji put, ali splasne nam bijes, sažalimo se nad njim - suze mu oblile lice, strašna grimasa boli, i krv zgrušana od prašine u bradi mjesečinastoj, i mi se udaljimo mučaljivi, krupnim koracima, srdaca sve nemirnijih.

    avatar

    18.01.2008. (18:30)    -   -   -   -  

  • srdelica

    Ako se jos uvijek primaju glasovi -
    1.Smiciklasje - Herostrat
    1. Cipelarenje - doktor Jatogen

    avatar

    18.01.2008. (18:58)    -   -   -   -  

  • halter skelter

    Nadahnuće

    Ide Miljenko Jergović ulicom, a na ulici sve same barabe. Ide gospođa – baraba. Za njom gospodin – baraba. I djeca – barabe. „Pokvarenog li svijeta“ pomisli Miljenko. „Najbolje da sve opišem, dušu da spašavam.“

    avatar

    18.01.2008. (19:40)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Svijete, za nas kapetane duge plovidbe, brod je ionako cijeli svijet, i više: i ono što jest, ali i ono što samo može biti!
    Jatogen, kad te sljedeći put obuzme neko iznenadno nemotivirano grizodušje ili nemotivirana malinkunija, a ti brzo do kakvog sela, pa u dvorište s bunarom, glavu u bunar, i onda viči, jauči i plači do mile volje. Kad se isplačeš, evo tebe prvom zgodom natrag.
    Kakav je to stav! Je li to moj vitez!? To? Pa to je bre za plačipičke i civile, tetkice i transrodne osobe, te parabole i alegorije cipelarenja nekoga tko je već u prašini i ustreptalih srca kukavelja!
    Znam ja da je ovo bio samo trenutak slabosti: trenutak ljudskosti!
    Ali, da te podsjetim na bemrtnu lekciju starine Jorgea: carski je biti milostiv; ne oholi se svojim milosrđem, ne gordi samilošću: budi okrutan, budi smjeran, budi pravedan!
    Novo vrijeme traži od nas odricanje od onog najvlastitijeg: od nas samih i onog toliko ljudskog u nama. Ovo je vrijeme natčovjeka: ni više, ni manje. Tko ne može kao Munchausen samoga sebe vukući za kosu izvući iz kala, tko se ne može svojim snagama, kao Puzov Sicilijanac, samoiscijeliti i preporoditi, taj nije za konkurenciju.
    Ima tremu, drugim riječima.
    Ti takav nisi. Znam ja. Vjeruj meni.
    Ti si drukčiji.
    Tat Tvam Asi.

    avatar

    18.01.2008. (19:42)    -   -   -   -  

  • Akuzmata

    Istine zboriš, i neistine. Neistine jesu da je trenutak ljudskosti isto što i trenutak slabosti, ter da se ja oholim svojim milosrđem. Ja, naime, prizivam milosrđe radi provokacije, e da razbijem malo svu tu zluradu unisonost i da podsjetim na opasnosti koje od nje prijete. A milosrđa prema Miljenku Jergoviću ne ćutim, jer ga taj ni ne treba.

    avatar

    18.01.2008. (20:15)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Sredinom 1809. objavljen je carski ukaz čiji su stil mnogi kudili. "...Zbog svega toga, u tvoje ruke stavljam kaznu, Admirale Kvo-Langu. Ne zaboravi niada da je blagost carska odlika i da bi bila drskost kad bi je neki moj podanik pokušao primjeniti. Budi okrutan, budi pravičan, budi odlučan, budi pobjedonosan."
    Znaš što me je zgranulo, dragi prijatelju? Godinama nisam pročitao ove retke i pišući gornji komentar savjet, ili preporuku: budi okrutan, budi smjeran, budi pravedan!, napisao sam po svome, ne znajući da gotovo citiram Borgesov tekst.
    Počinjem strahovati za svoj identitet.
    Inače, znam da si sasvim u pravu u pogledu zluradosti i opake dijalektike koja prijeti da od nas stvori objekt vlastitih invektiva! Jedino, ovdje nije riječ o zluradosti: riječ je o sasvim zdravoj zajebanciji na račun konsturirane, artificijelne Veličine, koju se samo svodi na realnu mjeru: na mjeru njene stvarne neznatnosti. Činjenica da ti se sasvim obično podbadanje nekog autora - uostalom, vrlo uljudno, u formi kratke priče, štoviše! - ukazuje kao zluradost, mjera je anamorfoze slike našeg malog, panonskodinarskoga svijeta. Hoću kazati, to što se zdrava zajebancija pokazuje kao zloćestoća, po sebi je simptom nastranosti situacije kojoj se podsmjehujemo.

    avatar

    18.01.2008. (21:06)    -   -   -   -  

  • Akuzmata

    Nemojmo dramatizirati. Ne bih ja četiri pričice i sijaset komentara ovdje napisao da mi se sve ovo ukazuje samo kao zluradost. Pokušao sam tek uvesti novi diskurs u igru, jer mi se učinilo da slike, usprkos dosjetljivosti i duhovitosti, postaju sve predvidivije, sve dublje uronjene u (podbadam) tako popularnu jalnost "našeg malog, panonskodinarskog svijeta". Jer Miljenko kao takav zapravo ne bi trebao biti toliko bitan u tim pričama. Od njega se tek kreće, on je tek paradigma iz koje se mora izaći, koju se mora prevazići - u protivnom postaje zagušljivo.

    avatar

    18.01.2008. (22:00)    -   -   -   -  

  • NEMANJA

    Doktore, ja sam zapravo ponosan što se ovdje, konačno, pojavilo dvoje, troje pametnih ljudi zbog kojim ne moram više bdijeti nad Vaseljenom kao Mamić nad Modrićem!
    Imaš pravo. Zapravo, odoh ja gledati Lyncha, Unutarnje carstvo, a ti kreni korak, dva dalje, od Jergosa koji i nije paradigma, niti ga se mora prevazići, jer sve to i nije toliko ozbiljno, što je i osnovna poanta ove zajebancije.
    Vidi što rade Marole i Markiz. Samo naprijed! Da ti znaš koliko mene vaše priče zabavljaju, napisao bi još četiri!

    avatar

    18.01.2008. (22:17)    -   -   -   -  

  • Akuzmata

    Nisu ni moje kritičice sasvim ozbiljne.
    I neka mi bude dozvoljen jedan apoteoparoksizam (samo će ga hulje proglasiti provlačenjem kroz sfinkter): INLAND EMPIRE je najbolji film svih vremena.
    Uz Zerkalo Andreja Tarkovskog, dakako.

    avatar

    18.01.2008. (22:39)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    zavejan lesh, koji tajnu nosi
    psychogram

    avatar

    19.01.2008. (23:04)    -   -   -   -  

  • prljava igra (!)

    Vaseljena Ogledalo Stvarnost
    nad malim, panonsko-kunskim svijetom,
    obilat nastranostima simptoma

    /chorus/ìn fear of fear
    today's line - dont belive the hype.

    drvece slobode
    detinjemrachno i s naporom
    noseci senku Hitlerovih noktiju

    nazovimo ovo poezijom.

    avatar

    19.01.2008. (23:32)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...