Komentari

milord55.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • Anka Makaranka

    Ovaj je u tvom stilu. Živeti san, a ne sanjati život, dobrog li
    saveta! Upravo sam pročitala "Veštica iz Portobela" od Koelja,
    pomalo u tom stilu. Koliko će naš život biti san, a koliko može
    postati pakao, zavisi jako mnogo od nas samih. Jer jedine
    osobe koje će uvek biti sa nama smo mi sami...

    avatar

    11.12.2007. (15:46)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    stvarnost je san koji smo shvatili malo preozbiljno

    avatar

    11.12.2007. (16:42)    -   -   -   -  

  • baca iva

    Ne sanjaj u životu. Živi u snovima! Lijepu ti večer želim i puno te pozdravljam!

    avatar

    11.12.2007. (18:43)    -   -   -   -  

  • pedesetplus

    Yes, živili snovi u javi i svi nesretni sanjari !

    avatar

    11.12.2007. (22:07)    -   -   -   -  

  • blogamimoga

    Je. Ja sam ovih dana podvukla crtu (prvi put u životu, i baš nije i ne može biti slučajno da si baš sada stavio ovaj post, postoji li uopće tolika slučajnost?!).
    I moram reći da nisam baš sretna. Odlučila sam se za čistu realnost. I pružila ruku dnu. Prazno je za ispalit. Veliko prazno dosadno bezbojno letargično ništa. Bez zareza. Jer samo tako se može opisati ta pustošija. I je - prebolila sam sebe. Ne žalim ni za čim. Ali ne znam ni šta želim... i kako dalje. Sve je otvoreno. Nema ni puta, ni smjera, ni želje za nekom orjentacijom. Prepuštena. I trebam li se uopće nadati? Samo stojim... Pa što bude! Znači li to da sam sada dovršena duša? I što to znači? Nekako mi se ne sviđa ta konačnost - "dovršena"!!! Za rast uvijek mora biti mjesta... Ma ne znam... Stojim.... I šta bi bio taj moj san??? HELP

    avatar

    11.12.2007. (23:38)    -   -   -   -  

  • Anka Makaranka

    Blogamimoga, nema slučajnosti, sve se dešava sa razlogom.
    Milord je telepatski pisao. Milion puta ćeš podvući crtu i opet
    ćeš nastaviti, dok je života, biće i snova i crta. Navijam za tebe!
    I za Milorda koji uvek zna kada nešto treba reći.

    avatar

    12.12.2007. (16:05)    -   -   -   -  

  • milord55

    Kakva je sad ovo telepatija? Trosmjerna! Bravo, Anka, i hvala.

    avatar

    12.12.2007. (16:09)    -   -   -   -  

  • dražeN :)

    Nije li ponekada sasvim prihvatljivo živjeti tek dan, za miran san, pa baš kao i život, što svojom ispunjenošću priprema meku postelju za smrt, spokoj u razvidnosti svog svršetka nalazi. Nije li to san o smislu života, san o ljubavi od srca vraćenoj, baš svome ishodištu :)

    avatar

    12.12.2007. (19:51)    -   -   -   -  

  • blogamimoga

    Moram prije svega reći da jako cijenim ono što si napravio za mene. Iako ispadam nezahvalna ne javljajući se danima. Ali povrh onih riječi nije baš moguće odmah reagirati. One su mi ovih dana hrana. Jer ne živi čovjek samo o kruhu...Najprostije rečeno - duša mi je na mjestu. Naš zajednički prijatelj dražeN:) je u pravu kad mi kaže: "Neovisno o Milordu, meni i svima
    drugima, ključ sreće isključivo u svojim rukama držiš ti"... S jednom razlikom... Sve je puno lakše kad nisi sam. I zato hvala i tebi i dražeN:)-u i Anki i Pedeset+.... Sve ono što si napisao pročitano je nekoliko puta. I sve to za MENE, i sve to ostavljajući svaki drugi posao. Neke stvari zbilja nemaju cijenu. I baš sam sretna što sam ja ta.... I neću se opet zahvaljivati jer gubi smisao. Ali zbilja sam sretna da si tu negdje, ma gdje bio...
    @ Anka: Telepatija je stvarno čudo. Valjda se zato ovako i srećemo i pratimo i družimo... iako nam nije pošlo za rukom naći se u Makarskoj. Mada je to u cijeloj ovoj priči možda najmanje važno... Iako ja u dubini sebe ipak želim da se taj susret dogodi proširen za već spomenuto društvo... (Nikako ubit sanjara u meni, aaaaaaaa.....)

    avatar

    15.12.2007. (19:14)    -   -   -   -  

  • blogamimoga

    Moram prije svega reći da jako cijenim ono što si napravio za mene. Iako ispadam nezahvalna ne javljajući se danima. Ali povrh onih riječi nije baš moguće odmah reagirati. One su mi ovih dana hrana. Jer ne živi čovjek samo o kruhu...Najprostije rečeno - duša mi je na mjestu. Naš zajednički prijatelj dražeN:) je u pravu kad mi kaže: "Neovisno o Milordu, meni i svima
    drugima, ključ sreće isključivo u svojim rukama držiš ti"... S jednom razlikom... Sve je puno lakše kad nisi sam. I zato hvala i tebi i dražeN:)-u i Anki i Pedeset+.... Sve ono što si napisao pročitano je nekoliko puta. I sve to za MENE, i sve to ostavljajući svaki drugi posao. Neke stvari zbilja nemaju cijenu. I baš sam sretna što sam ja ta.... I neću se opet zahvaljivati jer gubi smisao. Ali zbilja sam sretna da si tu negdje, ma gdje bio...
    @ Anka: Telepatija je stvarno čudo. Valjda se zato ovako i srećemo i pratimo i družimo... iako nam nije pošlo za rukom naći se u Makarskoj. Mada je to u cijeloj ovoj priči možda najmanje važno... Iako ja u dubini sebe ipak želim da se taj susret dogodi proširen za već spomenuto društvo... (Nikako ubit sanjara u meni, aaaaaaaa.....)

    avatar

    15.12.2007. (21:08)    -   -   -   -  

  • Anka Makaranka

    Dragi moji blog drugari, otvorila bih svoj blog kad bih znala
    da će mi se javljati ovako pozitivno društvo kao što se javlja
    pedeset+ i milordu. I kad ste tužni, svi ste pozitivni. Ima tu
    i prave telepatije, valjda se plavim nebom ove blogosfere
    samo lepi beli oblaci šetaju...ma o kako ozbiljnim temama
    se pričalo.

    avatar

    16.12.2007. (07:33)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...