Komentari

levant.blog.hr

Dodaj komentar (24)

Marketing

  • skaska

    V Kumrovci su mnogi pali. A po ovom vidim da su ti hitno potrebne biznis konzultacije. Da kakva niska cijena? Pa ja bih opalila deset kuna. Cccc, al ne mora bit da bi drugiput propalo. No, bumo se dogovorile, a sad idem šišat šiške.

    avatar

    28.11.2007. (09:09)    -   -   -   -  

  • fizikalac

    ja sam dosad pokrenuo tri posla i propao na brzaka na sve tri,e sad si kuham četvrti i mislim da će upaliti,budeš vidila za par godina ima da preuzmem i merkator i konzum,,to s razglednicama je dobra ideja bila,ali ebiga kad uvjek netko u lancu uprska stvar

    avatar

    28.11.2007. (09:41)    -   -   -   -  

  • premudra

    znam, imala sam sličnu situaciju u bivšoj firmi, nisam mogla više izdržati ni dana, nisam spavala, nisam jela, nisam mogla raditi, motivacija, koncentracija i sve ostalo nula bodova, stanje stresa ali na ne znam koju potenciju, nisam uopće funkcionirala koliko sam bila nezadovoljna poslom koji sam radila, ne poslom, okruženjem i uvjetima u kojima sam se našla.
    i kako sam jako puno radila privatno, odlučila sam otvoriti svoju firmu, raditi za sebe, biti svoj gazda.
    bila sam tada dio para, očekivala podršku moje 'bolje' polovice. i kao bio je tu, kao bio je prisutan, no kad je došlo do konkretne realizacije istoga, svatih da sam sama, da 'on' u mene nema dovoljno povjerenja, ne vidi ono što ja vidim. i to bih izdržala da me nije počeo odgovarati, da još imam vremena, da ne prenaglim, da se to uvijek može. popustila sam, ipak i sam je iste struke, stariji od mene koju godinu, možda on vidi ono što ja ne vidim dobro kroz svoje okvire?
    i izgubila sam jako puno tada. izgubila sam sebe u njemu, nestala sam. bio je to početak kraja. izgubila sam i snagu koju sam imala u sebi tada, vjeru u sebe da ja to mogu. ambiciju za otvorenjem firme. promijenila sam posao, ovaj je oke, toliko ću reći.
    put me odveo na totalno drugu stranu. no ipak, još uvijek žalim za tom malom firmicom koja tada da je otvorena dana (pretpostavljam) bila bi već jedna sigurna i stabilna mala tvrtka. na žalost, ili na sreću, danas više nemam u sebi te snage.
    valjda postoji razlog zašto je tako bilo, sigurno nešto dobro iz svega toga mora ispasti.

    avatar

    28.11.2007. (10:55)    -   -   -   -  

  • levant

    @valisa
    hvala ti na ovom komentaru. dugo mi ni jedan komentar nije sjeo kao ovaj tvoj.

    avatar

    28.11.2007. (10:59)    -   -   -   -  

  • Kenguur

    Draga moja levantice, kako sam vec dugo u ovom poslu, dobro znam o cemu pises.
    Ja sam imao srece pa sam pocinjao kada su se rijetki ovim bavili ali sam kao i ti u pocetku bio
    njezan i sentimentalan. Dobar i jeftin. Lud i neiskvare.
    Vremenom se sve to mijenjalo a ljudi kao taj tvoj pred penzijom su me naucili samo na kompromise koji idu meni u prilog.
    Naucio sam da podvaljujem jeftiniji papir u grafikama.
    Da pri izradi web dizajna koristim za malo love samo obicni HTML bez Flasha.
    Da kod instalacije computera ne stavljam dodatne programe ni na molbe ako se ne plati.
    Naucio sam da nema "prijatelja" ako je posao u pitanju (sa nekoliko iznimaka)
    Naucio sam da ne budem jeftin.
    Jeftino je ljudima sumnjivo.
    Obicno odmah kazem cijenu uz mogucu korekciju (vecinom na vise)
    Ne padam na sentimentalnost.
    Programe pravim iskljucivo za novac.
    Firmama nista ne radim bez predhodnog ugovora
    Puno je tu jos toga sto su me godine u IT branshi naucile :)))
    Vjerujem da pizdis ali sljedeci puta kada se na to odlucis imat ces drugacije iskustvo
    i uciti na greskama.
    Nemoj biti okrutna ali pokusaj biti fer.
    Uvijek svoj rad naplati odmah a druge pusti neka se svojom cijenom zadovolje.
    U svakom slucaju nadam se da ces sljedeci puta biti bolje srece.

    avatar

    28.11.2007. (11:47)    -   -   -   -  

  • little bluestar

    Vidiš mnogi od nas su očito počeli pisati blog il kad su im krila narasla il kad su nam ih podrezali....očito nam je to postalo utočište kad nismo imali kamo drugdje i kad nismo imali kome reći sve što nas muči. Mene je nagovorila frendica da krenem pisati kad su mi krila narasla, jer me više nije mogla slušati :D....a sad kad sam si ih sama odlučila podrezati, opet sam tu i pišem i volim vas sve koji komentirate onako iskreno i trudite mi se pomoći svojim iskustvom i želite da učim na vašim greškama.....
    U početku se svi bojimo i nadamo se da nitko neće komentirati, a onda s vremenom svakih sat vremena na poslu provjeravam imam li novih komentara!!!

    Žao mi je zbog propala posla, ali činiš i se kreativnom osobom pa mislim da će ti krila narasti....opet!!

    avatar

    28.11.2007. (13:17)    -   -   -   -  

  • file

    Ne znam što bih ti rekla pa šutim...

    avatar

    28.11.2007. (13:22)    -   -   -   -  

  • champs-elysees

    Šteta.
    Šteta potkresanih krila i entuzijazma.
    Al' ne daj se, bit će novih životnih prilika.

    avatar

    28.11.2007. (13:31)    -   -   -   -  

  • romantales.mojblog.com

    Zašto ja pišem? Htjela sam pronaći one koji se bave hobbyjima poput mene, ali i nešto više od toga, pokušaj pisanja vlastitih "spleenova", (ne kao forme, već teme) i stvoriti svoj kutak gdje ću reći svoju s nadom da će netko i tu "moju" pročitati.
    Što se razglednica tiče ... obzirom na jadnu i bijednu ponudu koju sam ljetos vidjela i gdje sam se našla u apsurdnoj situaciji da ne mogu pronaći jednu pristojnu razglednicu koju bih mogla prijateljima poslati, ( tražeći nešto jednostavno i dočaravajuće, našla sam se okružena morem kiča i neukusa u vidu slika s nacrtanim delfinima, nacrtanim suncima i ženskim tijelima po uglovima razglednica), stvarno mi je žao što nisi uspjela i istrajala u svojoj poduzetničkoj namjeri. S druge strane, razumijem odustajanje, pogotovo kada moraš plaćati račune, hraniti djecu ...

    avatar

    28.11.2007. (13:54)    -   -   -   -  

  • fulvus

    pročitala sam post tri puta, i vjeruj mi da ne znam što bih ti pametno rekla.- Nemam iskustva u samostalnom radu iako ponekad poželim biti sam svoj gazda. Ali brzo od toga odustajem jer mislim da nemam kapitala, potencijala, znanja, ambicija, talenta, podrške, hrabrosti...Da imam bar nešto od toga, možda bih i ja razmišljala probati nešto novo u životu. U tvom slučaju isčitavam nezadovoljstvo i razočaranje ne samo kod poslovnih suradnika koji nisu imali sluha za tvoje poštenje i viziju, nego ti je Muškarac zabio figurativno nož u leđa ne podržavši te u tvojim snovima. Imati snove, željeti ih ostvariti, biti nadomak, a zatim prerano odustati je frustrirajuće. Ali trebaš imati na umu da si ti obrazovana žena sa idejama i entuzijazmom i ne trebaš gubiti nadu zbog jednog neuspjeha. Ti bar znaš za svoje potencijale i želje, ja još nisam našla svoje i mislim da ih ni nemam. Zato sam se umiješala u masu i nastojim biti sastojak koji ako ne može poboljšak okus, ono ga bar ne kvari. Meni posao nije primaran. Potreban mi je za život, ali moje nade su negdje drugdje, moji snovi i želje su u mojoj glavi. Neostvarene. Nemoj klonuti, draga Levant, vidiš koliko nas je uz tebe. Jer ti si prije svega dobar Čovjek, a to ljudi prepoznaju.

    avatar

    28.11.2007. (13:56)    -   -   -   -  

  • levant

    @filipinka
    hvala ti što si uopće imala volje pročitat ovako dug post. ne moraš ništa reć, sve sam sama rekla..:)))
    @romantales
    razglednice su zaista bile ok. jebat ga..:((
    i tebi hvala što si imala volje pročitat ovaj post.

    avatar

    28.11.2007. (13:57)    -   -   -   -  

  • levant

    @fulvus
    i tebi hvala što si imala strpljenja pročitat. i to još 3 puta!! :))))

    avatar

    28.11.2007. (14:34)    -   -   -   -  

  • NF

    uh, i moja supatnica bi da damo otkaze i idemo u avanturu, a meni teško, rakla mi je neki dan da će mi biti lakše kad uskoro završim par metara pod zemljom...

    avatar

    28.11.2007. (15:12)    -   -   -   -  

  • levant

    @NF
    nije se pričalo o otkazu. ipak od plaće se živi. nego jednom, možda ako krene posao pa bude bezbolno. No bi stav prema poslu bio drugačiji. Opušteniji. Jer znaš da MOŽEŠ otić a i to je već puno. Ovako..:(
    Alo poanta posta nije bila u tom . Bila je u nepovjerenju:(
    U svakom slučaju hvala i tebi što si si dao truda pa pročitao. Dugačak je čovječe i patetičan..:))

    avatar

    28.11.2007. (15:33)    -   -   -   -  

  • file

    Vrijedno sam pročitala, ali bila lijena komentirat.
    Ali ipak - imaš moju podršku.
    Ustvari, ne trebam pričati, potpisujem fulvus. Do slova.

    avatar

    28.11.2007. (15:34)    -   -   -   -  

  • DJ Da Force

    Najprije čestitam na godini dana na blogu!
    A što se Kumrovca tiče, u današnje vrijeme pošten biti znači biti jeben.
    Možda si malo i sama kriva što si se žalila na cijenu.
    Ak je već tip procjenio da će to po 7 kuna ići bez problema, što ih nisi pustila da prodaju.
    A sad opet kad pogledaš, tip je već vjerojatno otišao u penziju, a kod tebe hrpa razglednica iz Kumrovca (nadam se da nisi bacila) ; probaj ih sad ponuditi i nešto zaraditi.
    Slike su sigurno još uvijek aktualne, jer se tamo ništa nije promjenilo.
    Sretno! :-))))

    avatar

    28.11.2007. (16:17)    -   -   -   -  

  • marinianis

    evo i mene kod tebe po prvi put,
    o poslu, ova naša cijela država je mobbing i buyling

    avatar

    28.11.2007. (16:56)    -   -   -   -  

  • propheta nemo

    Mogu simulirati osjećaj, ali nemam realnog iskustva. Nisam siguran je li gore biti izdan pa se s pravom ljutiti ili izdajica i s pravom se gristi. :)
    *Jel' onda kvaka u tome što bi netko to samokuđenje uzeo zdravo za gotovo?

    avatar

    28.11.2007. (19:22)    -   -   -   -  

  • Anti - Bane

    Loša sarma, kaj drugo da ti kažem.
    Zašto nisi dobila povjerenje i zašto ti nije pružena "podrška" kojoj si se nadala to je nešto šta moraš raščistiti sa "Muškarcem", jer očito da te to jako muči.

    avatar

    28.11.2007. (21:09)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Joj, mene, joj !
    Razglednice, 5 komada u kompletu, 20 kn u maloprodaji, nagrađene drugom nagradom za najbolji suvenir, osobni rad i .................sve propalo !
    Ja toliko.
    A mogu ti jedan komplet poslati na uvid.

    avatar

    28.11.2007. (21:48)    -   -   -   -  

  • skiceSlavonije

    BLOGERSKI MANIFEST
    1. Ako ste vlasnici, vodite računa o svom vlasništvu i onima koji tom vlasništvu daju vrijednost i smisao, jer svaki bloger uvećava vašu imovinu i vašu dobit.

    2. Kada želiš nešto, dovoljno je da to i zatražiš, želimo da se to primijeni i na blogere. Mi smo oni koji stvaraju blogosferu! Mi radimo za vas bez plaće, budite barem fer!

    3. Kada postavimo neko pitanje, želimo na njega čuti i odgovor. Ne želimo vikati u gluhu tišinu.

    4. Kada zamolimo informaciju, želimo je i dobiti Kod nas nema nekih skrivenih poruka niti predbacivanja. Ako tražimo pomoć, onda je i trebamo, a svojim radom je i zaslužujemo.

    5. Dosta nam je jednosmjerne komunikacije s adminima. Budite barem toliko pristojni da odgovorite na postavljeno pitanje!

    6. Mi smo jedina besplatna radna snaga.Bar ponekad ne mislite samo na sebe. To nije ništa strašno. Molim vas da se naviknete na to da na pitanja treba odgovoriti, to je stvar osobne kulture, čak i u virtualnom svijetu.

    7. Ako blogeri pišu svaki dan, nađite i vi vremena za oodgovore na njihova pitanja.

    8. Nema nikakvog zadovoljstva u tome da te ignorira netko tko živi od tebe. Predlažem štrajk u pisanju blogova na tri dana.

    9. Kad postavljamo pitanja, ne radimo to samo zato da vas gnjavimo.

    10. Imate dovoljno koristi od našeg pisanja, nemojte nas tjerati da molimo. Nemojte ignoriranjem sami sebe dovoditi do financijske propasti, jer naš rad nije nikakav dokaz naše ljubavi prema vama! Radi se o razmjeni: vi nama prostor, mi vama sliku, glazbu i riječi, no ako komunikacija ne bude dvosmjerna, mnogi će odustati, mnogi već jesu.

    11. Mnogi imaju i po nekoliko blogova.I bloger zbog kojeg nastaje ovaj manifest ih je imao čak četiri, zar ne zaslužuje pomoć?

    12. Jednostavno je odgovoriti na upit. Odgovori poput da ili ne su potpuno dovoljni kod svakog pitanja!

    13. Kada imaš problem, prirodno je zamoliti za pomoć i prirodno je očekivati odgovor i rješenje. Ne tražimo sažaljenje nego korektnu suradnju.

    14. Frustracija ubija volju za rad, a izostanak odgovora budi revolt i vodi odustajanju i kad su manji problemi u pitanju.

    15. U ovom manifestu nema ništa što se može dvojako tumačiti.Bloga bez blogera nema, a bez suradnje blogeri bi mogli odustati.

    16. Svi vlasnici vide samo profit! Samo dalekovidni vide i kako ga održati i još uvećavati.

    17. Mi blogeri očito volimo pisati i biti čitani, kao što vi volite novac koji ljudska potreba da se izrazi donosi.No, ako vi nas ne razumijete; ne razumijemo ni mi vas!Jednostavna logika.

    18. Kada vas nešto pitamo odgovorite!

    19. Nemojte nas pitati da li nam se blog sviđa! Kada ne bi bilo tako, većina nas ne bi bila tu gdje jesmo!No, ako želite i da ostanemo tu i privučemo još blogera, potrudite se malo kad zagusti.

    20. I na kraju osnovno pravilo: U slučaju najmanje nedoumice, dileme ili sumnje, o čemu god se radilo, ponudite nam najjednostavnije rješenje, odgovorite nam , makar to morao biti i negativan odgovor!!!

    Ovaj manifest pošaljite na što je god moguće više blogova, da napokon i jednom zauvijek admini i vlasnici portala uspiju razumjeti blogere!

    MI STVARAMO BLOG!!!

    avatar

    28.11.2007. (23:40)    -   -   -   -  

  • levant

    @anti-bane
    hvala što si pročitao. u pravu si za to da me to muči. ali prvo sam morala uopće shvatit ŠTO me muči. zato je bio taj post.
    @DJ
    možda je bila greška u koracima. trebalo je pustit, sad znam. no to nije razlog da se odustane, to je samo jedan krivi korak bio. mogli smo iz njega nešto naučit i ići dalje - a mi smo odustali. i to je ono što boli. sad više nemogu prodat. nema barcoda- koji KOŠTA i to puno. Gotovo je. Sama ne mogu, a podrške nemam.:(
    @koraljka
    žao mi je. pošalji..:))

    avatar

    29.11.2007. (09:17)    -   -   -   -  

  • DJ Da Force

    Ne mogu vjerovat da je bar code toliki problem. Milijun stvari se prodaje bez tog bar coda pa mogu onda i te male razglednice. :-)))

    avatar

    29.11.2007. (14:01)    -   -   -   -  

  • Muškarac

    Radili smo zajedno. Ti ideje i design, jer imaš smisla za lijepo. Ja tehnički dio, rezuckao celofan, vario plastiku. Neuspjeh je pogodio i mene. Samo zatvoren kakav sam bio, nije izlazilo, nisam pokazivao. I tu je bio moj križ. U sebi sam te volio, u sebi sam slavio naše uspjehe i veselio se, u sebi sam tugovao. Sve u sebi. A toliko sam želio dijeliti, aktivno sudjelovati, biti tvoj oslonac. Kao da sam se sramio što uopće postojim. To je više-manje bio izvor većine naših problema. Tada ne bi mogao napisati ovakav komentar. Izražavao sam se u sivo-mutnom tonu. Ni kada sam te zaprosio nisi me shvatila ozbiljno, jer sam sve radio nekako s rezervom.
    Sve dok me nedavni događaj nije uzdrmao. Protresao me kao ništa do tada. Tresao me dok nisam popucao. I sve nagomilano je počelo izlaziti. Pročišćavajući otvore koji su do tada bili samo sitne rupice. Počeo sam komunicirati. Sada glasno govorim.
    Na našem zadnjem susretu sam uočio da me zamječuješ na nov način. Počinješ viđati mene, a ne samo bezličnu masu pored sebe. Vidim to u tvom pogledu. Osjećam. Još si zbunjena i oprezna, ali primjećuješ.
    Do sada sam imao snagu za ići dalje, ali je ta snaga ostajala zarobljena u meni. Nisam ju pokazivao niti dijelio. Sada ona izlazi, pokreće. Osjećam ju kako mi govori: Levantica i ti zajedno možete sve. Ne kao prije, na pola, već punim plućima.
    Razglednice? Zašto ne! Tako su lijepe.

    avatar

    01.12.2007. (19:39)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...