Komentari

bacaiva.blog.hr

Dodaj komentar (31)

Marketing

  • pegica

    Bača...Želim ti ugodno nedelju:)) vratila se ja....pusa

    avatar

    04.11.2007. (08:24)    -   -   -   -  

  • brodjanka

    Eh da..puno je takvih ko tvoj Tunja...mladi otišli za lakšim kruhom,lagodnijim životom,nisu naučeni voljeti zemlju i njene darove!!!Ne razumiju Tunjinu ljubav i želje!!Tunja imao svoje i planove,nije računao da mlađe generacije mjenaju pogled na svijet i život!!I da na njegov trud ne razumiju...pretvorili bi sve u lim i dim!!Dragi bačća..hvala što si stavio sliku najlipšeg grada na svitu...!!Meni srce puno,a drugi neka se dive!!Pozdravljam te puuuuuno..imam osjećaj da će snjeg pasti,kako je ovdje hladno!!Svaštara

    avatar

    04.11.2007. (11:23)    -   -   -   -  

  • sitke

    E , moj baća , dok je tebe i taki ko ti , bit će i Slavonije !

    avatar

    04.11.2007. (12:24)    -   -   -   -  

  • sandra28sb

    E moj dragi baća......... koja li čudna sudbina malog slavonskog seljaka koji je imao snove ... koji se nadao..... a život pokazao neko novo lice koje njemu nije jasno...... težak je život na zemlji i skidam kapu dolje svima onima koji tako žive cijeli svoj život..... volim selo..... možda se jednom i preselim iz grada...... ali što će gradsko dijete na selu rekli bi neki.... no ja kakva jesam digla bih svoj rep.... i živjela svoj život.... pa kad bi u ljeto lubenice sazrijele ja i moja dječica i muž sjeli bi na travu i smlatili ju s osmijehom na licu... e to ti je život koji malo tko razumije ako nije doživio...... ma znaš baća mogla bi ja još naširoko i nadugačko o ovome ali mi je drago što si me podsjetio na puno toga.... hvala ti

    avatar

    04.11.2007. (12:47)    -   -   -   -  

  • otkucaj

    Ima toliko istina u ovoj priči; sve je na selu sada drugačije, svi žele sve imati i nikoga za ništa moliti; itekako sam svjesna te istine, ono što nemamo kupit ćemo nikoga za ništa nećemo moliti ( kazan za rakiju-samo jednom godišnje se peče rakija, peka- samo jednom se ispod peke peklo, roštilji raznih veličina-a nitko nema ni vremena ni volje roštiljati) to su prve stvari koje su mi pale na pamet, sve se "mora" imati kad slućajno zatreba...pozdrav

    avatar

    04.11.2007. (20:05)    -   -   -   -  

  • a ča se tu more

    baća moj prijatelju dok tebe čitan čutin judinu o čovika ,,a takvih je danas malo ,,ni to dobro jer niko ni ne shvača više ljudskost ,,,niko se za srcen ne povodi ,,svi več u grudima kasu jemaju ,,
    a oni ča sebe neznaju da čuju nemogu ni tuđi glas poslušati ,aj živija ti meni slavonski čoviče!!!

    avatar

    04.11.2007. (20:44)    -   -   -   -  

  • dva

    je, dragi Baća, ova je tvoja priča kao "špranca", kao model po kojem propadaju današnji seljaci..žalosno je to.. i ima puno razloga zbog čega je to tako
    Nedostatak motiva da se ostane na selu velik je problem, i sumnjam da ima jednostavnih i laganih rješenja da se stanje promijeni, a kome je uopće i stalo? Ovi što ih je sad prepun program samo deklarativno o tome pričaju..da Bog da da nisam u pravu...

    A o diobi imanja poslije smrti rodietlja, o svađama braće i sestara.. uh.. to su ružne stvari..bolje da ni ne komentiram...

    U svakom slučaju, još jedan lipi i popravo slavonski post kod tebe, koji me nije ostavio ravnodušnom..

    Lijep pozdrav i uspješan radni tjedan ti želimo Zakoniti i ja
    (baš ga pitam jel čitao kod tebe post..veli da nije, a već spava pomalo..prošlu noć smo imali "generalnu probu" Martinjskog kršenja vina, pa smo malkice smoreni :) )

    avatar

    04.11.2007. (21:15)    -   -   -   -  

  • marijan

    druže moj lipo te pozdravljam dobra ti je ova priča, iliju maoduša poznam osobno on je tu meni susjed i često se susrečemo.

    avatar

    04.11.2007. (21:51)    -   -   -   -  

  • promatram, razmišljam

    Čovjek ... eee malo ih je čini se danas ... često, jako često izgubi se čovjek, posebno kad počne dioba roditeljskog doma, imanja ...
    Baća, lijepo te pozdravljam.

    avatar

    04.11.2007. (22:16)    -   -   -   -  

  • Anđeli slomljenih krila

    e da ima ovakvih kao sto je tunja na stotine danas............ljudi ih cudno gledaju ne znaju koliko su se oni u zivotu mucili...........koliko su sa svojih deset prstiju posla obavili.........a sada sami, ostavljeni od svih cekaju kraj zivota.......tuzno je to..............pozdrav ostavljam...........

    avatar

    05.11.2007. (00:12)    -   -   -   -  

  • Tinolovka

    ...malo je takvih dragi baća...tempo života se ubrzao..svatko nekamo žuri bez određenog cilja koji ionkao ni za dva života neće stići..svatko želi više i kad dobije to želi još..nije dosta..nema mira..blagoslova još manje...nekad se sve stiglo i bez traktora i bez strojeva..i radilo se sa veseljem..radilo se sa slogom..djelilo se što se imalo..pokrivalo onoliko koliko je pokrivač dug...znalo se kad je blagdan..znalo se za vrijeme za rad i vrijeme za odmor..nije bilo moguće vidjet nedjeljom nekog da juri na polja..nego znao se red..zašto se to sve moglo..zato...bilo je ljudi u jednoj obitelji 12-13 nerjetko i svi ko jedan i svi poštuju starije i svi poštuju mudrost i godine...danas ne...nikako..pa ipak ja mislim nije se toliko vrijeme promijenilo..nego ljudi...veliki pozdrav ti ostavlja prijatelju...

    avatar

    05.11.2007. (00:49)    -   -   -   -  

  • Tanja

    pozdrav Slavoniji....

    avatar

    05.11.2007. (08:34)    -   -   -   -  

  • fulvus

    tužno je to kad djeca čekaju da starci umru da bi nasljedili ili čak ni ne čekaju, hoće za života. Što se sami ne potrude, pa nek si kupe aute i što već hoće. Ni ja ni moj muž nismo ništa dobili, pa smo opet dosta toga stvorili sami, još smo i drugima davali kad nisu imali. Djeci želim dati obrazovanje, pa nek se sami snalaze, više će cijeniti ono što dobiju iza nas.

    avatar

    05.11.2007. (11:16)    -   -   -   -  

  • BARI

    Ako se ne varam ova druga slika (od gore)su Jaruge.MOJE SELOINACE VAS REDOVNO CITAM;ALI SAD PRVI PUT KOMENTIRAM:POZDRAV;

    avatar

    05.11.2007. (11:23)    -   -   -   -  

  • viktorija

    Faljen Isus vam!Evo sam se toliko zacitala (cetiri sata),da ne mogu vjerovati da je toliko brzo vrijeme proslo.
    Ovaj me je blog toliko ocarao da se nisam mogla otkinuti.Toliko ljepote u rijeci,slici,a bome i u komentarima.
    Evo mi se dusa napunila miline s ovog bloga pa ko da nisam u tudjini vec u nasoj Slavoniji.

    Evo vam pjesma na dar,od srca

    MAJCI

    Digni glavu nasa stara mati,
    digni glavu Slavonijo krasna!
    Probudi se,nemoj tugovati,
    nek ti bljesnu ta dva oka jasna.

    Cvjetaj,mati,po dolu i gori,
    zamirisi sve do plavog neba,
    htjedose te unistit zlotvori,
    al te tvoja Sokadija ne da!

    Ajmo rode,ajmo Sokadijo,
    zasvirajmo nek nas svirka nosi,
    nek zadrhti srce Slavonijom,
    nek se mati porodom ponosi.

    Ded becari upregnite vrane,
    pa sa njima udrite u kas,
    nek zanjiste zviri nagizdane,
    nek zaprase,nek puca kajas!

    Nek sokice lipo se narede,
    nek im zlato na nosnjama sija,
    neka oci tu lipotu glede,
    svak nek vidi sto je Sokadija!

    Veseli se,Slavonijo nasa,
    i zapivaj rumena i cista.
    Bit ce opet srece puna casa,
    ranjena ce grana da prolista.

    Nek zasumi Dunav,Drava,Sava,
    neka krvca u zilama vrije!
    Za te majko,Slavonijo ravna,
    tisuc' srca kao jedno bije!

    avatar

    05.11.2007. (12:32)    -   -   -   -  

  • Kenguur

    Bajo moj, na prvoj slici iz SB to korzo je nekada bilo puno.
    Na tisuce ljudi i mladih lijepih cura i zena je koracalo nekoliko sati prema savi i natrag prema hotelu "Brod" i "Park".
    Na zalost mislim da toga vise nema kao nekad kad smo Fizi i ja osvajali zenska srca na tom korzu :)))
    Pozdrav ti saljem iz suncanog Bayerna :))

    avatar

    05.11.2007. (12:37)    -   -   -   -  

  • baca iva

    @ Dragi Bari, da, to je slika iz Jaruga. Drago mi je da me čitaš, ali zašto nisi ostavio link da i ja tebe mogu čitati?
    Lijep ti pozdrav šaljem!

    avatar

    05.11.2007. (12:47)    -   -   -   -  

  • baca iva

    @ Draga Viktorija, od srca ti hvala na ovoj lijepoj pjesmi. Smijem li je objaviti kao post? Žao mi je da nisi ostavila link da i ja tebe mogu posjetiti. Sve ti dobro želim i puno te pozdravljam!

    avatar

    05.11.2007. (12:49)    -   -   -   -  

  • viktorija

    Baca Iva,ova je pjesma vama na dar,a meni ce biti cast da je stavite u post.
    Svako dobro,pozdrav,od srca.

    avatar

    05.11.2007. (13:35)    -   -   -   -  

  • zmajka

    Ej, ne sjećam se kad sam zadnji put ovako uživala čitajući...

    avatar

    05.11.2007. (15:59)    -   -   -   -  

  • slavonka_31431

    Baća lipa priča. Ustinu podsjeća na današnji svit. Njekad se i u gradu pozdravljalo, a sad ja dite sa sela dođem u grad u škole i pozdravim ljude na ulici, a oni me pogledaju ispod oka i prođu k'o da nepostojim. Baš k'o da njeki đavo sniva ispod njiove kože. Za njih smo samo đeca sa sela, a mi bar znamo za kulturu. Ljudi u selu se minjaju, samo bake još ostaju virne radu i vjeri. Sve je manje baka koje vole dicu, a sve je više natapiranih tetki kojima smeta naš smijeh. Svi su se u mom šoru zavadili. Istina Bog ostalo nas je njekoliko koji su si jaako dobri, a 've tetke s frizurama samo prigovaraje i zapovidaje. Eto Baća doživila sam i to da ne mogu jašit u svom selu, po mom šoru!! Samo viču:"Miči te konje sa staze smrde. Biži sa ceste samo seru konji po asfaltu...." Ma pravo vi kažete njeki je vrag u njima!!

    Pozdrav iz Čepina!

    avatar

    05.11.2007. (17:17)    -   -   -   -  

  • mushin munen

    ...kako mi je drago što naletih na ovaj blog,
    blog ti je do jaja,svaka čast

    šokački pozdrav iz galaksije Dugave

    avatar

    05.11.2007. (20:00)    -   -   -   -  

  • Andrea

    priča, kao i uvijek, dojmljiva, a tako klasično šokačka... šta će bit s nama? uf!

    avatar

    05.11.2007. (20:04)    -   -   -   -  

  • PAPA

    pozdrav iz os

    avatar

    05.11.2007. (20:31)    -   -   -   -  

  • GRGA

    Četir konja debela,pa osam krava još deblji.Jebi ga bać Iva,prizno sam za jednog konja,al za ona druga tri i sve osam krava nemog...Ope pozdrav sa Kvarnera...

    avatar

    05.11.2007. (20:53)    -   -   -   -  

učitavam...