Komentari

babl.blog.hr

Dodaj komentar (7)

Marketing


  • utrip srca

    Super post i ljep blog..sunčan pozdrav:))

    avatar

    08.10.2007. (17:04)    -   -   -   -  

  • dijana25

    hm...

    avatar

    08.10.2007. (18:25)    -   -   -   -  

  • uglavnombezopasna

    Hodajuci na visokim stiklama svratih do tebe...:)))
    Pozdrav...

    avatar

    09.10.2007. (05:39)    -   -   -   -  

  • blogomoljac

    Je, ak' im hod nisu iskvarile tenisice... :) Nema nista gore od zene na stiklama, koja hoda k'o kramp ... ;) Druga opasnost: takve su lude za cipelicama. Pa covjek-vadicep, gledajuci u svoj novcanik, moze kasnije steci dojam da je sreo zenu-stonogu ... ;)
    Upravo procitah Gnu-a. Jedna od najljepsih kratkih prica koje sam citao. Po mom je misljenju zasluzila bar "debljinu" "Malog Princa". Jer ti je zao sto je tako brzo gotova. A moja profesionalna deformacija me navodi na pomisao da Disney nikad nije Gnu-a obradio kao glavnu figuru. Ili se varam?

    avatar

    09.10.2007. (07:30)    -   -   -   -  

  • Naravno...Ja sam Luda!

    Prohodala sam kilometre na tim opjevanim modnim dodacima...do te mjere sam bila naviknuta da sam i peraje sa štikolom od 12 cm tražila posvuda. Kad bi se izula, imala sam osjećaj da ću pasti na dupe jer je moj hipotalamus toliko se centrirao na tim poklonjenim centimetrima iako sam i bosa za mnoge previsoka. Da, slažem se, ima nešto u štiklama, ali...daleko su vitezovi na bijelim konjima koji su me podizali iz blata, dok sam u tim štiklama gacala, tako da danas čvrsto stojim na zemlji u tenisicama, jurim za psima po šumama i livadama...a ako se pojavi Netko...netko uistinu važan...možda obrišem prašinu sa Kolekcije svojeg Muzeja oSjećanja... Zašto me ama baš sve ovih dana asocira na slomljene emocije...?

    avatar

    09.10.2007. (10:22)    -   -   -   -  

  • Naravno...Ja sam Luda!

    Ovo je abnormalno...napisah ti komentar dug kao serija ličkih krvavica...i izgubi se u cyberu. A tako je bio dobar, skromno.

    Naime, htjedoh ti reći, da sam mladost utrala u kilometre prohodanih na visokoj peti. Tolika sam navikla hipotalamus na tu vrstu ravnoteže da sam imala osjećaj kako cu se prevaliti na duper onog momenta kad se spustim na ravno. I peraje sa visokom petom sam tražila posvuda... Onda sam shvatila. Ne pitaj šta. Danas me slomljena štikla ravno katapultira u asocijaciju slomljenih emocija. Zato sada sretno trčim za svojim psima, po livadama i šumama...i ne pogledavam stiže li kakav princ na bijelom konju da me digne iz blata...dok gacam u 8 centimetara, previše.

    avatar

    09.10.2007. (10:30)    -   -   -   -  

  • dviz

    A jel i vi volite pokatkad obući lijepu ženstvenu potpeticu :-?

    avatar

    09.10.2007. (12:16)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...