Komentari

foreverforeign.blog.hr

Dodaj komentar (34)

Marketing

  • NeViNaScE

    Dobar dan ;)))
    zanimljiv post...moram priznati da sam i ja ponekad "gospođica savršena", ali trudim se trudim... ;)

    Želim ti prekrasan dan!

    Osmijeh ostavljam ;)))))

    avatar

    01.10.2007. (12:43)    -   -   -   -  

  • inocka

    tvoji postovi uvijek tjeraju na razmišljanje..opraštam li greške sama sebi? kako kada..lakše si opraštam ako sam naštetila sebi nego nekom drugom. .i što vjerojatno nije dobro - ponekad ne naučim na tim vlastitim greškama... znalo mi se dogoditi da i ponovim onu koja mi se svidi...
    ostavljam ti pozdrav

    avatar

    01.10.2007. (20:56)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    Baš zanimljivo, moram ti reći. Ne znam, u nekim sam situacijama baš takva - samokritična i stroga prema sebi. No kako vrijeme prolazi, shvatila sam da neke situacije doista treba prihvaćati tako - kao jedno iskustvo više; nešto sam naučila i idem dalje. I tako neprestano balansiram između tih pristupa. Još uvijek učim. :-)

    avatar

    01.10.2007. (22:37)    -   -   -   -  

  • Gradska pahuljica

    Hmm... teško mi je sada na ovo odgovoriti... Ja ponekad, naprotiv, mislim da nisam dovoljno stroga sama prema sebi i da prebrzo zaboravim neke pogreške... i dozvolim da se ponove... mislim, ljuta sam ja sama na sebe često, ali nekako uvijek nađem opravdanje... no, nikad nisam mislila da bi tako nešto moglo biti dobro??!!

    avatar

    01.10.2007. (23:42)    -   -   -   -  

  • safiris

    prije sam znala biti prestroga kako prema sebi tako i prema drugima, čak vjerujem da mi je to bila jedna od važnijih lekcija u ovome životu, znati prihvatiti , ne prosuđivati i osuđivati ....valjda sa godinama sazrijevamo(kako tko), ali ima nečeg i u tome da nismo odgajani na način da volimo sami sebe, ako se i pokaže mala naznaka ,sve se pripisuje umišljenosti i egu i ispada da smo oprostivi i nježni samo prema drugima a ne i prema sebi ... možda bismo u tim trenucima trebali probuditi unutarnje dijete i prepustiti se nježnosti koja nam je svima toliko potrebna...topla pusa :-*)

    avatar

    02.10.2007. (08:38)    -   -   -   -  

  • Clear Flame

    Izvrstan post, utješio me! Jer ti ja imam stav kako i prema sebi, tako i prema drugima da se pogreške dešavaju i da jednostavno treba na njih gledati više kao iskustva nego kao na pogreške. Meni je baš neki dan tata prigovorio da sam radi toga lakomislena. Ne znam, bila je tema da nisam vratila 2 knjige u knjižnicu već dosta dugo, a onda kako je rasprava tekla dalje, na vidjelo je izronilo još nekoliko mojih po njemu pogrešaka i baš mi je rekao da si prelako opraštam! A meni nije bilo jasno zašto, jer mi sve u životu baš ide, jer se ne grizem zbog stvari koje sam činila (iako to ne znači da sam ih zaboravila) i lako nastavim dalje. Nije da se nimalo ne grizem kad se ispostavi da je nešto što am učinila pogreška ali, ako nije neka fatalna, nije mi se još desilo da sam se kasnije dugo radi toga grizla.

    avatar

    02.10.2007. (16:54)    -   -   -   -  

  • fotkam, kuham, putujem...

    ponekad smatram da sam prema sebi prestroga, tj. da tezim perfekciji u poslu kao jedinom ispravnom. drugo valjda nije dovoljno dobro samo to dovodi i do losih posljedica: nikad naime niti ne pokusam neke stvari jer sam uvjerena da ih ne bih radila perfektno. ili da ne bih bila najbolja. sto je najgore, znam da ovo nije ispravno.
    s druge strane, ako u zivotu pogrijesim, svejedno si oprastam. ne zelim se gristi zbog icega i mislim samo: zivot ide dalje. valjda sam nesto iz ovoga i naucila.

    avatar

    02.10.2007. (17:04)    -   -   -   -  

  • greentea

    mi smo prilično složena stvorenja. mi smo miks svega i svačega. kao dobar koktel. čini mi se
    da je taj psihić bio u pravu, ali i nije. ponekad nas sasvim neočekivana kritika i mišljenje kojem
    se ne nadamo može trgnuti i pomoći nam da se vidimo u drugačijem svjetlu. i to mi se čini dobrim. nije loše sebi postavljati visoke kriterije, čak mislim da jedino sebi samima imamo
    pravo postaviti tako visoke kriterije. ali, jedan od najboljih lijekova za sve naše boljke je
    naša sposobnost opraštanja. drugima, ali i sebi. za mene je znak problema s egom ne moći sebi oprostiti, a ne kad puno puno zahtjevamo od sebe. zgodno je kad čovjek otkrije kako se
    iza mnogih fasada onih ljudi koji "dižu visoko nos", kriju u stvari zamaskirani kompleksi. uravnotežen
    čovjek ne osjeća potrebu da dokazuje da je bolji od drugih, on jednostavno jeste takav kakav jeste
    i sposoban je sebe takvog prihvatiti. on i druge prihvaća takve kakvi jesu, bez da ih diže u zvijezde
    ili vuče po blatu. jer, svi smo mi ponekad anđeli, ponekad vragovi.
    dobro je razmišljati o svemu tome, drago mi je da te zanimaju takve stvari. pozdravčić, npz!:))))

    avatar

    02.10.2007. (20:02)    -   -   -   -  

  • sina

    gdje ih nadjes..sjajna si! evo, u fazi sam teskih promjena, konacno. jedan od mojih problemcica je upravo taj. zbog moje impulzivnosti ponekam kazem ili uradim stvari koje uopce ne mislim et voila, poslje se grizem. u tim situacijama, pogotovo ako se radi o osobama koje su mi drage, grozno se osjecam ali tu mi prodje brzo bas zato sto znam da me ta osoba pozna i znam da mi je vec oprostila, zna da bih i ja tako isto postupila. ako se greska desi prema osobi koju cijenim ali ne poznam dovoljno da se opustim, teze mi je upravo zbog toga sto komunikacija na istom stupnju razvoja kao ona sa bliskom osobom. ako je pak neka glupava greska koju covjek ucini jer nije znao drugacije, jer ga nitko nije uputio, jer se zabunio onda je izravan odgovor: a je.., desilo se. zao mi je. drugi put necu javascript: void(0);nasjesti. takve me greske ne opterecuju previse.
    istina je, ova moja opsjednutost perfekcijom nije bas bila od pomoci u nekim zivotnim situacijama i umjesto da vodi naprijed gurala me nazad. konacno sam nedavno shvatila i provarila. trenutno primjenjujem moje nove spoznaje i nacine i mogu reci da se stvari mijenjaju na bolje od kada nisam tako stroga sa sobom.
    pozdrav sunasce!

    avatar

    02.10.2007. (20:54)    -   -   -   -  

  • Irnan - NPZ

    Moram vam se zahvaliti na vašim razmišljanjima, koja su mi sva odreda veoma interesantna i puno mi znači podijeliti s vama vaša iskustva. :)

    avatar

    02.10.2007. (22:18)    -   -   -   -  

  • neazess

    Nekad sam bila prestroga prema sebi. S vremenom sam naučila pristup O.K., pogriješila sam, izvukla pouku i idemo dalje.. Mislim da nije stvar u umišljenosti, ali dobra mu je strategija ;)). Stvar je upravo u suprotnom: zato što premalo cijenimo sebe težimo tome da budemo savršeni kak bismo pred sobom i drugima popravili tu lošu sliku o sebi. No živa je istina - pretjerani perfekcionizam može biti jedan od naših najgorih neprijatelja. Zanimljivo je i ovo: kad prihvatimo vlastite "mane" one počinju nestajati, tj. stvaraju nam puno manje problema u životu. Pozdrav.

    avatar

    02.10.2007. (23:05)    -   -   -   -  

  • Gradska pahuljica

    Da se nadovežem na prethodni komentar... bila danas kod tih psihologa na testiranjima... i znaš što mi rekli?? Da sam prestroga prema sebi! Da si smijem dozvoliti pogrešku, da ne mora sve što napravim uvijek biti savršeno... ?!?!
    I sad si ja razmišljam... a ja rekla jučer da sam nedovoljno stroga prema sebi?? Znači li to da sam zapravo prešla razinu strogosti prema sebi u toj mjeri da i tu pretjeranu strogost smatram nedovoljnom?? Ajme... nema mi spasa...
    I hvala na komentaru, prekrasan je... Mama i ja smo, naravno, danas opet frendice... uvijek je tako... samo mi je bilo lakše "ispucati" se na blogu, radije nego na njoj...

    avatar

    02.10.2007. (23:09)    -   -   -   -  

  • ish

    Drz mi fige sutra

    avatar

    03.10.2007. (12:46)    -   -   -   -  

  • ish

    Je, ponekad smo stroziji prema sebi nego prema drugima, ali ne bas tako ekstremno.

    avatar

    03.10.2007. (13:57)    -   -   -   -  

  • *carmina*

    ponekad za sebe znam reći da sam savršena...ali u šali, naravno :) a sad mi ti kažeš da ja to stvarno mislim...ne bih baš rekla :)

    avatar

    03.10.2007. (18:17)    -   -   -   -  

  • hannah 2

    Znam da radim greške u svom životu i neke pokušavam riješiti, ali neke stvari uporno griješim jer mi tako najbolje odgovara i nimalo ne razbijam glavu zbog toga ( dapače, uživam u toj greški). Znam da ovo sad nema baš nekog smisla, ali eto. Vjerujem da se sve događa s razlogom, pa tako i naše pogreške.
    Pozdrav! :)

    avatar

    03.10.2007. (19:15)    -   -   -   -  

  • prorok

    Onaj tko je nježan do drugih
    nježan je i do sebe.
    Dobro jutro i prijatan dan
    sa osmjehom želim.

    avatar

    04.10.2007. (07:56)    -   -   -   -  

  • Too much

    zanimljivo razmišljanje..... ja nisam prestroga prema sebi. kažem si: Što je bilo, bilo je! Drugi put ću znati bolje! Treba gledati unaprijed, ne živjeti u prošlosti. Kiss!

    avatar

    04.10.2007. (14:26)    -   -   -   -  

  • mishy

    ne znam... možda je to što smo prema sebi stroži nego prema drugima samo obrambeni mehanizam... jednostavno... kad se ne bi toliko grizli oko svojih pogrešaka, možda bismo ih češće činili... Ne mislim time da oni ljudi koji nisu toliko strogi prema sebi čine više pogrešaka, ali možda nekim ljudim jednostavno treba to samooptuživanje da zauvijek zapamte pouku...

    avatar

    04.10.2007. (18:03)    -   -   -   -  

  • Irida

    nije dobro generalizirati, a taj psihić je svoju pacijenticu ipak već poznavao, pa je lakše dopro do njezinih uzroka...griješiti je ljudski...

    avatar

    04.10.2007. (19:52)    -   -   -   -  

  • Poezija na crno

    svidja mi se tvoj blog, puno puta znam skoknut na kratko i vidjet sta ima pa si mislim zasto ne ostaviti neki komentar i usput se malo reklamirati)) dodjite na moj novi blog-pozz svima

    avatar

    05.10.2007. (17:15)    -   -   -   -  

  • prorok

    Onoliko koliko smo nježni
    do drugih toliko smo i do sebe.

    avatar

    06.10.2007. (11:11)    -   -   -   -  

  • ljubav..ah..ljubav

    nitko ne voli pogriješiti, ali to je sastavni dio života, svi pravimo grške, netko manje, netko više, netko često a netko još češće, ali nije grijeh napraviti grešku nego je grijeh tu istu grešku ne priznati ili ju ne popraviti, a najveći grijh je iz te greške ne izvući nikakvu pouku... pozdrav :))

    avatar

    06.10.2007. (16:49)    -   -   -   -  

  • Poezija na crno

    tnx.
    ee točno to,ali uvijek kad se nađem u blizini takvih stvari, pomislim da čekaju baš na mene i ne mogu odoljeti a da im se ne približim i pročaćkam oko njih.nekad sam imala 'bakin tavan', al sad mi je to stan))
    nitko nije potpuno savršen i nitko putpuno nesavršen

    avatar

    07.10.2007. (12:47)    -   -   -   -  

  • Poezija na crno

    neki put ljudi(ma svi mi) zele dokaze, pismene usmene.nije dovoljno ono malo sto nam je dano,a neki put i kad ih dobijemo ostanemo bez teksta..bas kao sto si napisala

    avatar

    08.10.2007. (00:14)    -   -   -   -  

učitavam...