Komentari

kucanicaujapanu.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing

  • Tibica

    Baš zgodna pričica. I definitivno ima poruku. Japan i japanci me sve više oduševljavaju kroz tvoje priče.
    Pozdrav iz Zgb-a!

    avatar

    05.09.2007. (08:32)    -   -   -   -  

  • netkoizmase

    i

    avatar

    05.09.2007. (08:44)    -   -   -   -  

  • Medoblento

    btw kada želim klikunut koji od linkova lijevo jer me zanimaju tvoje priče onda uvijek završim na jednu te istu stranicu na kojoj piše da je stranica izbrisana pa vidi ti
    s poštovanjem

    avatar

    05.09.2007. (11:29)    -   -   -   -  

  • Zlajadojaja

    Hvala na trudu za prijevod. Priča je super;)

    avatar

    05.09.2007. (12:47)    -   -   -   -  

  • ljelja

    Kad se o humoru radi volim kratke forme. O prijevodima ne znam, samo je Devide prevodio poeziju koliko se sjećam. Mogla bi i ti prevesti nešto toga?

    avatar

    05.09.2007. (13:28)    -   -   -   -  

  • Shin-chan

    Pozdrav Kucanice! Ovih dana dosta pises i uvijek pogodis temu koja se i meni mota po glavi ovih dana dok sam u Japanu kao i ti. Neki dan o cikadama a danas o japanskom humoru. Prije no sto sam dosao ovdje zanimalo me cemu se japanci smiju, jer sam cuo dosta prica o tome da bas i nisu zabavan narod. Eto sada nakon sto provodim vec svoj gotovo treci tjedan ovdje, mogu reci da je puno toga sto sam cuo od ljudi (koji su kao upoznati s japanom i japancima) pogresno. Japanci su jako zabavni ljudi i razumiju humor jednako kao i mi. Prije sam cuo price da japanci ne razumiju sarkazam i da su suzdrzani. Ali nije uopce istina. Humor im je pitak i lako razumljiv. Bilo je par kisnih dana ovdje, pa sam ih proveo gledajuci tv. Moj japanski je slab, ali sam se bez obzira na to mnogo puta nasmijao prizorima iz njihovog zabavnog programa. Smiju se istim forama kao i zapadnjaci. I bilo mi je drago kada je neki tip sinoc u jednom tv-showu izjavio da su amerikanci bas glup narod, a cijela se publika slozila glasnim pljeskom. Ne volim amere, i dosada sam smatrao da ih japanci pretjerano idealiziraju i vole. Sada mi je jako drago sto znam da nije tako.
    Zapravo mogu reci da je puno toga sto sam cuo o japancima od drugih ljudi, posve pogresno. Pocevsi od prica kako su oni svi jako sitni. Ja sam 185cm, i okruzen sam i muskarcima i zenama moje visine ili visljima. Udio nizih ljudi je kao i kod nas. Eto to je jedan meni zanimljiv podatak. Ne znam da li ikoga zanima bilo sto sto ja napisem, ali ovo je blog o japanu a ja sam sada tu pa eto da malo prenesem neke zanimljivosti. Ima jos toga ali moram ici. Takayama city library se zatvara za par minuta, pa zato jya mata!

    avatar

    05.09.2007. (13:40)    -   -   -   -  

  • Jaca

    super prica - ne samo smijesna nego i poucna.

    avatar

    05.09.2007. (15:03)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    baš sam si mislila kad je Blanka skakala u Japanu - od tebe ni traga ni glasa da čujemo direktne vijesti i utiske!

    avatar

    05.09.2007. (21:12)    -   -   -   -  

  • mushin munen

    poučna i interesantna priča

    pozdrav tebi i Shin-chanu u Takayami

    avatar

    05.09.2007. (21:58)    -   -   -   -  

  • edo

    Da, bas se pogodila slicna tema u nasim pricama. Zanimljivi su ljudi ti sakupljaci/kolekcionari, nemam bas neko dobro misljenje o njima. Nekako su mi previse sebicni zbog te svoje strasti sakupljanja i na kraju obicno zavrse onako kako su i zasluzili. Svakome svoje. Pozdrav :)

    avatar

    06.09.2007. (09:48)    -   -   -   -  

  • Miyu

    Odlicna prica :) Voljela bi procitati jos koju. Ja osobno jako volim japanski humor, to je i bila jedna od prvih stvari radi koje sam se zainteresirala za Japan.
    @ Shin-chan - Hvala ti za opis dojmova o japancima i kako se se neke stvari koje si cuo od "poznavatelja" Japana razlikuju od stvarnosti. Sve te predrasude koje kolaju o japancima me jako ljute, nevjerojatno kako su cvrsto ukorjenjene u nasu svijest o njima, a uopce ne odgovaraju istini sto zna svatko tko je neko vrijeme proveo sa njima. Npr. ona da su japanci jako zatvoren narod, apatican, hladni i da ne pokazuju emocije (sto je cak na televiziji pricao i Vladimir Devidé, sasvim uvjereno i koji bi bar trebao poznavati japance, cak mu je i zena japanka, a kao da svoje misljenje tvrdoglavo temelji na nekih starim zapadnim znanstvenim knjigama o Japanu koje su obicno pune predrasuda i nerazumijevanja tudje kulture). Ja osobno znam par japanki i dosta dugo sam pratila njihovu nacionalnu tv i nakon svih predrasuda zapravo te zapanji kako su topao i srdacan narod. Nevjerojatno uvidjavni i pristojni, a kada si im prijatelj ili netko blizak nevjerojatno dragi i otvoreni. Ono sto me stvarno iznenadilo jest da se oni zapravo vole dodirivati XD Od svih predrasuda ocekivala sam da moram drzati odredenu fizicku distancu iz pristojnosti ali oni zapravo jako vole blizinu u kontaktiranju. Kada razgovaraju stave ruku na rame ili tvoju ruku, dosta se grle i opcenito izrazavaju tu bliskost u odnosu. Mislim da su cak i srdacniji od onoga na sto smo mi ovdje inace navikli, kako mi se cini ljudi kod nas vise drze distancu od njih. Ovo u vezi dodirivanja mislila sam da je samo neki moj osobni dojam ali razgovarala sam sa jos par prijateljica koje se isto druze sa japankama i isto su mi to potvrdile :)

    avatar

    06.09.2007. (20:01)    -   -   -   -  

  • Shin-chan

    @Miyu - hvala ti puno na komentaru. Da Japanci su zaista jako bliski i srdacni. Mislim da je jedina i glavna barijera da se jos vise zblizimo sa njiima - zapravo jezik. Zato zelim sto prije savladati japanski. Mislim da cu tada moci u drustvu s njima biti kao i sa svakim iz Hrvatske. Jednostavno svi se vesele, smiju, pricaju, jedu, piju i sve bez neke pretjerane kurtoazije. Jednostavno i ugodno prijateljstvo. Sada sam u vecernjem izlasku u drustvu osudjen na pojedine rijeci koje ja razumijem i koje oni razumiju od mene. Prava je blagodat kada je u drustvu s nama jedna lokalna cura koja izvrsno barata engleskim.
    Hvala ti jos jednom na komentaru.
    Pozdrav

    avatar

    07.09.2007. (05:58)    -   -   -   -  

  • mushin munen

    Kućanice,hvala na naslovima serija a ti Miyu ne govori tako o
    prof. Devideu,očito si stekla pogrešan dojam kao oni koji
    govore pogrešno o Japanu...

    avatar

    08.09.2007. (18:09)    -   -   -   -  

  • Kućanica u Japanu

    @ Medoblento: zao mi je, arhiva ne radi otkako je izvrsen 'overhaul' Blog.-hr-a... Cekam pomoc iz administracije, nadam se da cu je i docekati. Ima li tko kakav dobar savjet o tome kako ozivjeti linkove, bila bih mu jako zahvalna.
    @ Shin-chan: samo reci ako sam i ja medju tim 'poznavateljima' ;-)
    @ Miyu: mislim da dosta toga ovisi o kontekstu. Ono o cemu je govorio prof. Devide, voljela bih cuti u cijelom kontekstu. Mozda bih se i slozila s njim. Zatim, nacin ophodjenja mladjih Japanaca razlikuje se od starije generacije. Ono o dodirivanju mozda je tocno, ali sto se (nesto) starijih tice, iz iskustva ne nalazim nikakvu potrvdu za to. Ili je stvar u meni, koja se bas ne volim grliti i hvatati s nekim tko mi nije odvise srcu mio, pa mi drugi i ne uzvracaju, ili su ljudi koji me okruzuju stvarno siromasni dodirima. Uglavnom: velikog grljenja i ljubljenja bas i nema. Nikada u Japanu nisam vidjela majku da poljubi svoje dijete pred drugima. Od svih mama u vrticu, ja sam jedina koja ujutro na rastanku poljubi svoje dijete. Druge tek pogurnu klinca u hodnik, opa, idemo, 'itterasshai', iliti ajde bok. U usporedbi s drugima, moji rastanci s Malom skoro su melodramaticni. :D
    Jedini covjek u Japanu koji javno drzi za ruku svoju zenu, jest Shinzo Abe. I jos mu vele da je jeftin, da se previse 'fura' na Busha.
    Japanci su srdacni na drugi nacin, neposredni su i mnogo se smijese, tako da to nedodirivanje meni uopce nije issue. Bas mi je dobro ovako.

    avatar

    11.09.2007. (04:34)    -   -   -   -  

  • Kućanica u Japanu

    @ seoska idila: Blankin uspjeh u Japanu puno je zanimljiviji gledan iz Hrvatske, nego iz Japana. Kao i vecina, i ja sam pratila prvenstvo samo iz medija. Japanski mediji nisu hrvatski. U Hrvatskoj je vladala euforija kad je Blanka osvojila zlato. U Osaki je otprilike u isto vrijeme, vec pri samom kraju prvenstva, kad su mnogi vec gubili nadu, osvojena bronca za Japan u zenskom maratonu. Golem osjecaj olaksanja, ali daleko od svake euforije. Japanci su bili sretni sto je prvenstvo proslo dobro (uz poneki manji kiks), sto nitko nije umro od vrucine i sto nije bilo velikih doping afera. Nista vise i nista manje. A ja cestitam Blanki na velikom uspjehu, kojem se radujem kao i uspjehu svih nasih sportasa. Citam blogove i vidim da ni nekima u Hrvatskoj to vise nije samo po sebi razumljivo.

    avatar

    11.09.2007. (04:44)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    Odlična duhovita pričica. Bilo bi simpa imati kakvu zbirku :)))

    avatar

    11.09.2007. (11:18)    -   -   -   -  

  • Tibica

    arhivu ćeš osvježiti tako da kod "postavka" u blogu klikneš na "postovi" i onda imaš odmah na početku osvježenje arhiva postova i klikneš na "osvježi blog" i to bi trebalo bit to. nadam se ;)

    avatar

    12.09.2007. (12:25)    -   -   -   -  

  • My New Life...

    ja oboozaaavam japan...
    da bar i ja mogu posjetiti to mjesto...
    kak je tam?
    jel istina da su pravila japanskog jezika jaaako teska?
    ja cu japanski ucit u skoli...
    jeeej...
    svrati... pozz

    avatar

    06.10.2007. (10:24)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...