Komentari

poema2.blog.hr

Dodaj komentar (5)

Marketing

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    Razumijem te i vjerujem da si na ispravnom putu,međutim,postoji indiferentnost i prema sebi i izazovima koji kruže negdje oko nas,a mi okrećemo glavu od njih ili jednostavno-zažmirimo.Ja sam bio u takvom stanju-i nikad više.Postoji ono drugo stanje...sakupljanje potrebne kritične mase u nama da bi izazvali ili bili izazvani.Ja sam upravo to odlučio.Nadam se da će mi sva dosadašnja iskustva i onaj filing u meni prosijati te izazove,da ne prođe kroz sito dana neka prljavština zamotana u lijep omot.Vrijedi otvorenih očiju i pokupiti neku sitnu trn,pa protrljati oko ili ga isprati,ali,ne dozvoliti da nam srce i dušu dira ono što ne želimo.Dosta je bilo,zar ne?Osim,ako već voliš,pa te to ljulja-ili smiri brod ili siđi s njega.Sory,to je samo moj stav prema danu i danima predamnom!Osmjeh ti ostavljam!

    avatar

    08.09.2007. (12:53)    -   -   -   -  

  • atlantida

    Truditi se biti bolji... to je sve što možemo...
    Nadam se da će posao biti tvoj:))

    avatar

    08.09.2007. (16:37)    -   -   -   -  

  • Irida

    planiranje često zalupi vrata pred čudima....

    avatar

    08.09.2007. (16:56)    -   -   -   -  

  • EuM

    Odlično pitanje, no, treba imati, kao u svemu mjeru, jer ni jedna krajnost nije dobra...
    Sudbina, jadnica, alibi za mnoge propuste, a to je zapravo ono što dobivamo po svojim zaslugama...Pozdrav i blagoslov...

    avatar

    08.09.2007. (21:32)    -   -   -   -  

  • Njofra

    ipak je uvijek bolje kad se spontano neopterećeno živi

    avatar

    09.09.2007. (10:27)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...